Pi­še: Jo­vo Pe­jo­vić


Srp­stvo u Cr­noj Go­ri od pro­go­na ak­tu­el­nog re­ži­ma ču­va­ju Nje­goš i nje­go­va knji­žev­na dje­la u ko­ji­ma je za vi­jek vje­ko­va ovje­ren te­sta­ment o Cr­noj Go­ri kao srp­skoj Spar­ti. Za­to bi se re­žim u Cr­noj Go­ri, ka­da bi se to mo­glo pr­vo od­re­kao Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, Nje­go­ša i kra­lja Ni­ko­le ko­ji su na­še srp­ske ko­ri­je­ne i brat­ske ve­ze sa Ru­si­jom ugra­di­li u te­me­lje Cr­ne Go­re i ta­ko spri­je­či­li sve mo­gu­će fal­si­fi­ka­to­re na­še isto­ri­je da mi­je­nja­ju iden­ti­tet dr­ža­ve i lju­di na ovim pro­sto­ri­ma. Ko­li­ko se god re­žim bu­de uda­lja­vao od nji­ho­vog za­vje­ta to­li­ko će se Cr­na Go­ra i nje­ni gra­dja­ni sve vi­še i vi­še nje­mu vra­ća­ti. Kao što je vra­ća­nje vje­ri i sve­ti­nja­ma Mi­tro­po­li­je Cr­no­gor­sko-pri­mor­ske od­jed­nom vas­kr­slo u na­ro­du ta­ko će vas­kr­snu­ti jed­no­ga da­na kao ni­ka­da do sa­da srp­sko Ko­so­vo i srp­ska Cr­na Go­ra. To ne­će bi­ti za­slu­ga ni­jed­ne par­ti­je ni­ti par­tij­skog vo­dje ko­ji su ka­ko se to u mno­go slu­ča­je­va po­ka­za­lo vi­še tr­go­va­li srp­stvom ne­go što su se iskre­no za nje­ga bo­ri­li. To će bi­ti vas­kr­snu­će u na­ro­du li­ka i dje­la onih Sr­ba iz Cr­ne Go­re ali i do­ga­đa­ja iz nje­ne isto­rij­ske pro­šlo­sti zbog ko­jih se sla­va o na­ma pre­no­si­la vje­ko­vi­ma sa ko­lje­na na ko­lje­no, a ko­ji su sa­da za­hva­lju­ju­ći re­ži­mu pre­pu­šte­ni za­bo­ra­vu. Bi­će to vri­je­me ko­lek­tiv­nog otre­žnje­nja Cr­ne Go­re ko­ja se na tre­nu­tak upla­ši­la moć­ne pro­pa­gan­de za­pa­da i uto­nu­la u le­tar­gi­ju ili bo­lje re­če­no u sta­nje gra­đan­skog ku­ka­vič­lu­ka. Bi­će to vri­je­me ka­da će se sav prav­do­lju­bi­vi i slo­bod­ni svi­jet uje­di­ni­ti u bor­bi pro­tiv sa­da­šnjih ubi­ca slo­bo­de i de­mo­kra­ti­je oli­če­nih u NA­TO ali­jan­si i li­de­ri­ma ve­li­kih si­la pro­tiv ko­jih će se pr­vo okre­nu­ti gra­đa­ni nji­ho­vih dr­ža­va kod ko­jih već sa­da ti­nja ogrom­no ne­za­do­volj­stvo zbog eko­nom­skog po­sr­nu­ća ze­ma­lja ko­je su uvu­kli pod svoj ki­šo­bran da bi ih dr­ža­li kao ta­o­ce svo­jih dik­ta­tor­skih i zlo­či­nač­kih po­li­ti­ka. Po­li­ti­ka utje­ri­va­nja stra­ha u ko­sti ne­će us­pje­ti jer ona uvjek re­zul­ti­ra bun­tom na­ro­da i bje­ža­ni­jom dik­ta­tor­skih re­ži­ma ko­ji upra­vo iz stra­ha či­ne zlo­čin nad čo­vje­čan­stvom. No­vi pri­mi­ti­vi­zam ko­ji smo uve­zli sa Za­pa­da, kao što smo uve­zli sve po­ro­ke od ko­jih bo­lu­je čo­vje­čan­stvo, mo­ra­mo što pri­je is­tri­je­bi­ti ka­ko bi po­no­vo bi­li zdra­va na­ci­ja i po ti­je­lu i po du­hu. Za­to na­uč­ne sku­po­ve ko­je po Cr­noj Go­ri or­ga­ni­zu­ju kva­zi in­te­lek­tu­al­ci i re­žim­ski isto­ri­ča­ri na te­mu pro­mje­ne iden­ti­te­ta nje­go­šev­ske Cr­ne Go­re, ne sa­mo što ne­će ni­šta pro­mi­je­ni­ti već na­pro­tiv, po­kre­nu­će i uje­di­ni­ti gra­đa­ne Cr­ne Go­re da se su­pro­sta­ve tim i ta­kvim pod­va­la­ma. Do­volj­no je da Cr­na Go­ra vi­di ko su ti lju­di i ko­li­ka je nji­ho­va pa­met pa da shva­ti da nji­ho­va pri­ča ne­ma ute­me­lje­nje u isto­rij­skoj pro­šlo­sti Cr­ne Go­re. A sta­ra iz­re­ka da krv ni­je vo­da pro­ra­di­će jed­no­ga da­na i kod onih ko­ji sa­da za ma­le ili ve­li­ke pri­vi­le­gi­je slu­že mr­zi­te­lji­ma Sr­ba u nji­ho­voj vje­kov­noj te­žnji da nam se osve­te za ve­li­ke po­bje­de ko­je smo kroz isto­ri­ju iz­vo­je­va­li u bor­bi za čast i do­sto­jan­stvo svo­ga na­ro­da. Srp­stva se ne mo­gu od­re­ći ni oni gra­đa­ni Cr­ne Go­re ko­ji su se sklo­ni­li pod sku­te re­ži­ma, ma ko­li­ko ih ak­tu­el­ni re­žim na to pri­si­lja­vao uvo­đe­njem no­vog kri­te­ri­ju­ma za od­re­đi­va­nje na­ci­o­nal­ne opre­di­je­lje­no­sti ta­ko­zva­nog osje­ća­ja. To im ne­će do­zvo­li­ti ni po­tom­ci 300 000 Sr­ba ko­li­ko ih je u Cr­noj Go­ri bi­lo 1899. go­di­ne ka­ko je i za­pi­sa­no u Ze­mljo­pi­su Knja­že­vi­ne Cr­ne Go­re iz te go­di­ne, ni­ti se po­tom­ci tih naj­bo­ljih si­no­va Cr­ne Go­re - Sr­ba mo­gu od­re­ći za­vje­ta iz­re­če­nog u isto­i­me­nom do­ku­men­tu, ko­ji ka­že da je sva­ki Sr­bin u Cr­noj Go­ri du­žan lju­bi­ti ci­je­lu do­mo­vi­nu, sve srp­ske ze­mlje u ko­ji­ma ži­ve na­ša oslo­bo­đe­na i neo­slo­bo­đe­na bra­ća Sr­bi, a ja bih do­dao i sve do­bre lju­de na ze­mlji­noj ku­gli.