Pi­še: Mi­lan Mi­šić


Pred­sjed­nič­ki (kon­gre­sni, gu­ver­ner­ski i lo­kal­ni) iz­bo­ri u Ame­ri­ci odr­ža­će se 8. no­vem­bra sle­de­će go­di­ne, ali su uče­sni­ci iz­bor­nog va­ša­ra svo­je ša­tre po­če­li da po­sta­vlja­ju još pro­šle, a mi­nu­la ne­dje­lja je do­ni­je­la i do­ga­đaj ko­ji je ozna­čio i ne­zva­ni­čan po­če­tak ma­ra­to­na ko­ji će ovog pu­ta ima­ti re­kor­dan broj uče­sni­ka ri­je­še­nih da pr­vi pro­đu kroz cilj po­sta­vljen na sta­roj adre­si: 1600 Pen­sil­va­ni­ja ave­ni­ja, Va­šing­ton.
Odr­ža­na je, na­i­me, pr­va te­le­vi­zij­ska de­ba­ta pre­ten­de­na­ta za pred­sjed­nič­ku no­mi­na­ci­ju Re­pu­bli­kan­ske par­ti­je, od­luč­ne da po­sle osam Oba­mi­nih go­di­na u Bi­je­lu ku­ću, ko­ja se na­la­zi na go­re po­me­nu­toj adre­si, use­li svog čo­vje­ka. Iako je svo­ju kan­di­da­tu­ru do­sad pri­ja­vi­lo čak 17 po­li­ti­ča­ra ame­rič­ke de­sni­ce, or­ga­ni­za­tor de­ba­te, ame­rič­kim kon­zer­va­tiv­ci­ma na­klo­nje­na Foks te­le­vi­zi­ja (u vla­sni­štvu glo­bal­nog me­dij­skog taj­ku­na Ru­per­ta Mar­do­ka), oda­brao je sa­mo njih de­se­to­ro, ko­je je, u no­ći uz­me­đu če­tvrt­ka i pet­ka, po­sma­tra­lo re­kord­nih 24 mi­li­o­na Ame­ri­ka­na­ca.
Naj­u­pe­ča­tlji­vi­ji u tom pred­sta­vlja­nju bio je onaj ko­me se da­ju naj­ma­nje šan­se da na­sli­je­di Oba­mu, ali ko­ji u ovom mo­men­tu ima naj­ve­ći rej­ting me­đu re­pu­bli­kan­sim kan­di­da­ti­ma za pred­sjed­nič­kog kan­di­da­ta. Lič­nost ko­ja, uz to, ni­je pro­fe­si­o­nal­ni po­li­ti­čar, ali ko­ja bi da svo­ju eko­nom­sku moć – lič­no bo­gat­stvo iz­me­đu tri i osam mi­li­jar­di do­la­ra – upa­ri s po­li­tič­kom.
Glav­na zvi­je­zda pred­iz­bor­ne sce­ne u ovom mo­men­tu je Do­nald Tramp (69), čo­vjek ko­ji se obo­ga­tio u bi­zni­su ne­kret­ni­na, ali ima i sta­tus te­le­vi­zij­ske zvi­je­zde (bio je glav­ni ju­nak po­pu­lar­ne ”ri­ja­li­ti” se­ri­je), uz to je i pu­bli­ci­sta, a od 16. ju­na, ka­da je ob­ja­vio da ula­zi u pred­sjed­nič­ku tr­ku, i po­li­ti­čar.
U pre­mi­jer­noj de­ba­ti osta­vio je uti­sak ap­so­lut­nog sa­mo­po­u­zda­nja, la­ko je od­go­va­rao na te­ška pi­ta­nja i pri­tom za­sje­nio re­pu­bli­kan­skog fa­vo­ri­ta Dže­ba Bu­ša, biv­šeg gu­ver­ne­ra Flo­ri­de i pri­pad­ni­ka po­li­tič­ke di­na­sti­je ko­ja je već da­la dva pred­sjed­ni­ka: Džor­dža Bu­ša sta­ri­jeg (1989./'93.) i Džor­dža Bu­ša mla­đeg (2001/'09.).
Tram­pov na­stup je bio za­ba­van, ali po re­pu­bli­kan­ce po­li­tič­ki de­struk­ti­van, pri­je sve­ga za­to što ni­je od­ba­cio mo­guć­nost da, ne stek­ne li par­tij­sku no­mi­na­ci­ju, u pred­sjed­nič­ku tr­ku uđe kao tre­ći, ne­za­vi­san uče­snik, či­me bi od zva­nič­nog re­pu­bli­kan­skog kan­di­da­ta, ko­god to bio, od­vu­kao je­dan pro­ce­nat gla­so­va i ti­me obez­bi­je­dio po­bje­du de­mo­kra­ta, či­ji je fa­vo­rit ina­če biv­ša pr­va da­ma i biv­ša se­na­tor­ka i še­fi­ca di­plo­ma­ti­je Hi­la­ri Klin­ton.
Mi­li­jar­der Tramp bi ta­ko mo­gao da po­kva­ri igru dru­gih mi­li­jar­de­ra – jer pred­sto­je­ći ame­rič­ki iz­bo­ri već u ovoj, sa­svim pre­li­mi­nar­noj fa­zi, na­go­vje­šta­va­ju da će obo­ri­ti sve do­sa­da­šnje re­kor­de – po mi­li­jar­da­ma ko­je će bi­ti ulo­že­ne u iz­bor­ni pro­ces.
Pre­ma pr­vim ra­ču­ni­ca­ma, sa­mo pred­sto­je­ća pred­sjed­nič­ka kam­pa­nja ko­šta­će oko pet mi­li­jar­di do­la­ra, a kad se ura­ču­na­ju prog­no­zi­ra­ni iz­da­ci kan­di­da­ta za Kon­gres i iz­bor­ne utak­mi­ce ”na lo­ka­lu”, uku­pan tro­šak će po svoj pri­li­ci do­sti­ći 10 mi­li­jar­di.
Po­re­đe­nja ra­di, Ba­rak Oba­ma i nje­gov re­pu­bli­kan­ski iza­zi­vač Mit Rom­ni 2012. su po­tro­ši­li po mi­li­jar­du. Ovog pu­ta, to će bi­ti ra­čun sa­mo za on­lajn po­li­tič­ko ogla­ša­va­nje, dok će gro iz­bor­nih fon­do­va bi­ti utro­šen za te­le­vi­zij­sku pro­pa­gan­du.
Sa­mo bra­ća Dej­vid i Čarls Kok, in­du­stri­jal­ci po­zna­ti po svo­joj po­dr­šci re­pu­bli­kan­ci­ma, na­ja­vi­la su da će za pro­mo­vi­sa­nje kan­di­da­ta ko­je sma­tra­ju po­dob­nim, obez­bi­je­di­ti 900 mi­li­o­na do­la­ra. U 2012, nji­ho­va po­li­tič­ka in­ve­sti­ci­ja u Rom­ni­ja, ko­ja je pro­pa­la, jer je po­bi­je­dio Oba­ma, iz­no­si­la je 400 mi­li­o­na.
U igri su, na­rav­no, i dru­gi mi­li­jar­de­ri, pri če­mu su, ge­ne­ral­no, ame­rič­ki taj­ku­ni sklo­ni­ji re­pu­bli­kan­ci­ma, sma­tra­ju­ći da su oni po­u­zda­ni­ji ču­va­ri po­sto­je­ćeg po­ret­ka ko­ji je omo­gu­ćio dra­sti­čan po­rast ne­jed­na­ko­sti u ame­rič­kom dru­štvu. Što ne zna­či da su aler­gič­ni i na de­mo­kra­te: Hi­la­ri Klin­ton je po­zna­ta po svo­jim do­brim ve­za­ma sa Vol­stri­tom, sje­di­štem fi­nan­sij­ske in­du­stri­je gdje se vr­te naj­ve­će pa­re.
Vra­ta uti­ca­ju nov­ca na ame­rič­ku po­li­ti­ku ši­rom su otvo­re­na pre­su­dom Vr­hov­nog su­da iz 2010, gdje je kor­po­ra­ci­ja­ma omo­gu­će­no da, do­du­še po­sred­no, in­ve­sti­ra­ju ko­li­ko god že­le za iz­bor ne­kog kan­di­da­ta (i po­raz dru­gog). To je ovih da­na Dži­mi Kar­te­ra, biv­šeg pred­sjed­ni­ka (1977./'81.) pod­sta­klo da za­klju­či ka­ko je ame­rič­ki po­li­tič­ki si­stem po­stao do te mje­re ”za­ga­đen ve­li­kim pa­ra­ma”, da SAD ni­su vi­še ”funk­ci­o­nal­na de­mo­kra­ti­ja”, već ”oli­gar­hi­ja sa neo­gra­ni­če­nom po­li­tič­kom ko­rup­ci­jom bez ko­je ni­je vi­še mo­gu­će obez­bi­je­di­ti no­mi­na­ci­ju ili po­sta­ti pred­sjed­nik”.
Ame­rič­ka po­li­ti­ka je, da na kra­ju ci­ti­ram jed­nog ame­rič­kog hu­mo­ri­stu, ”po­sta­la to­li­ko sku­pa da je po­treb­no do­sta pa­ra čak i da na iz­bo­ri­ma bu­de­te po­ra­že­ni”.
(Autor je biv­ši glav­ni i
od­go­vor­ni ured­nik ''Po­li­ti­ke'')