Pi­še: Bo­ri­vo­je Ćet­ko­vić


O to­me ho­će li ili ne­će do­ći do ras­ki­da iz­me­đu SDP-a i DPS-a i ka­kav će bi­ti is­hod na ma­ho­ve raz­buk­ta­log po­li­tič­kog ne že­lim da na­ga­đam. U fo­ku­su je, da­kle, pre­pir­ka me­đu ‘’su­ve­re­ni­sti­ma’’, to jest ak­tu­el­no pi­ta­nje ko je za­slu­žni­ji za stva­ra­nje ‘’su­ve­re­ne’’ Cr­ne Go­re i njen ‘’na­pre­dak’’ na evrop­skom, a na­ro­či­to na atlant­skom pu­tu. Ri­ječ ‘’su­ve­re­na’’ sta­vljam pod na­vod­ni­ci­ma, jer la­tin­ska ri­ječ su­ve­re­ni­tet ozna­ča­va ap­so­lut­nu vlast vla­da­ra, dr­ža­ve ili na­ro­da na vla­sti­toj te­ri­to­ri­ji, ne­za­vi­snu o bi­lo ka­kvoj stra­noj vla­sti.
Da je ‘’go­spo­da­re­va’’ i Ran­ko­va ne­za­vi­sna Cr­na Go­ra, kao i svi ma­ri­o­net­ski re­ži­mi ne sa­mo u re­gi­o­nu već i ši­re, pot­pu­no ma­te­ri­jal­no, po­li­tič­ki i voj­no za­vi­sna od svo­jih stra­nih ga­zda, ja­sno je, da ja­sni­je ne mo­že bi­ti.
Mo­gu li se Ran­ko­ve za­slu­ge za ‘’ne­za­vi­snost’’ Cr­ne Go­re mje­ri­ti s do­pri­no­som ko­ji je ‘’go­spo­dar’’ dao za nje­no ‘’vas­po­sta­vlja­nje’’? Od­go­vor je kra­tak i ja­san: ni­ka­ko!
Kri­vo­ka­pić, sto­po­stot­ni ‘’či­sti Cr­no­go­rac’’, ne mi­sli ta­ko- naj­ve­će za­slu­ge pri­pi­su­je se­bi i svom SDP- u. Po­na­ša se kao da pri­je nje­ga ni­je bil ‘’su­ve­re­ni­sta’’- sve po­či­nje s njim i nje­go­vom par­ti­jom.
Šta za­mje­ra­ju ‘’go­spo­da­ru’’?
Već du­že vre­me­na po­mi­nju se de­ve­de­se­te go­di­ne, ( ‘’rat za mir’’), a u po­sljed­nje vri­je­me ču­ju se i pri­go­vo­ri ka­ko se ‘’Cr­na Go­ra pre­tva­ra u taj­kun­sku ko­lo­ni­ju ‘’i da se sum­nji­vim stra­te­škim part­ne­ri­ma ‘’pro­da­ju pla­že i ostr­va’’.
Šta je sve re­če­no u oš­roj po­le­mi­ci sa DPS-om, te­ško je na­br­o­ji­ti. Upi­ra­li su pr­stom ta­mo gdje tre­ba- kri­ti­ko­va­li su ras­pro­da­ju pre­o­sta­lih pri­rod­nih bo­gat­sta­va Cr­ne Go­re. Ni ‘’kup­ci’’ ni­je­su bi­li po­šte­đe­ni-na­zi­va­ni su pra­vim ime­nom.
Po­re­me­će­ni, za­o­štre­ni od­no­si iz­ne­đu DPS-a i SDP- a ne da­ti­ra­ju od ju­če. I me­đu par­ti­ja­ma na vla­sti po­o­dav­no se ne­ki ‘’cr­ni đa­vo uti­ćio’’. Ne­što im svr­nu­lo- lo­ši, ni­ka­kvi od­no­si kao da su u opo­zi­ci­ji. A ta­mo još ot­kad je uve­den vi­še­stra­nač­ki si­stem vla­da­ju raz­do­ri, su­ko­bi , ne­slo­ga- ri­ječ­ju, i njih su pri­ti­sli ne sa­mo ‘’đa­vo­li’’ i ‘’ma­đi­je’’, već i ‘’ne­što go­re od obo­je. Ne­će­mo još du­go če­ka­ti , pa će­mo vi­dje­ti na ko­ga se u opo­zi­ci­ji od­no­si ovo ‘’go­re od obo­je’’, tj. ko na ko­ga ra­ču­na i ko će se s kim sja­ti­ti i na­ći u na­ruč­ju ‘’go­spo­da­re­vom’’.
Kad su po­če­li pri­kri­ve­ni su­ko­bi, za­đe­vi­ce i kri­ti­ke iz­me­đu par­tij­skih vr­ho­va ko­a­li­ci­o­nih part­ne­ra?
Još od pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra, odr­ža­nih u apri­lu 2013. go­di­ne, iz­me­đu Ran­ka i ‘’go­spo­da­ra’’ bi­lo je grd­nog ri­je­ča­nja, ma­da ni­je­su bez osno­va sum­nje da je li­der SDP-a, i mno­go pri­je, po­ku­ša­vao pre­ko svo­jih lju­di, da ga dis­kre­di­tu­je u me­đu­na­rod­noj jav­no­sti.
Od Fi­li­po­ve ‘’ti­je­sne po­bje­de’’ na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma Ran­ko je osi­lio, uobra­zio.
Kao ‘’su­ve­re­ni­sta’’, tj. se­pa­ra­ti­stič­ki fun­da­men­ta­li­sta Ran­ko je is­pred mno­gih- ma­lo je onih ko­ji bi mo­gli da is­pred nje­ga is­ko­ra­če.
Pa, ipak, na prak­tič­no – po­li­tič­kom pla­nu Ran­ko­ve za­slu­ge za ‘’vas­po­sta­vlja­nje ne­za­vi­sne’’ Cr­ne Go­re ne mo­gu se mje­ri­ti sa ‘’go­spo­da­re­vim’’ do­pri­no­som – on je taj ko­ji je naj­za­slu­žni­ji.
No­vi ‘’go­spo­dar’’ je uspio da ostva­ri sno­ve svo­jih pret­hod­ni­ka o ne­za­vi­snoj cr­no­gor­skoj dr­ža­vi. Da­ka­ko, uz stra­nu po­moć i po­dr­šku. Ni u so­ci­ja­li­stič­koj Ju­go­sla­vi­ji ni­je bi­lo ma­lo vi­so­kih par­tij­skih i dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra ( i u Be­o­gra­du i Ti­to­gra­du) ko­ju su sa­nja­li ne­za­vi­snu Cr­nu Go­ru. Nji­ho­vi sno­vi ostva­re­ni su tek u vri­je­me vla­da­vi­ne no­vog ‘’go­spo­da­ra’’. Ne­ki od tih ‘’ko­mu­ni­sta’’ -ze­le­na­ša pri­zna­li su ‘’go­spo­da­re­ve’’ za­slu­ge- bez nje­ga bi sno­vi o ne­za­vi­snoj Cr­noj Go­ri osta­li sa­mo pu­sta že­lja. Me­đu pr­vi­ma ‘’go­spo­da­ru’’ je odao pri­zna­nje i ge­ne­ral Jo­vo Ka­pi­čić, je­dan od tvo­ra­ca Go­log oto­ka. Ka­pi­čić, ina­če is­tak­nu­ti ‘’te­ra­zij­ski Cr­no­go­rac’’ ko­ji je ži­vot pro­veo u Be­o­gra­du, no­vom ‘’go­spo­da­ru’’ je za­mje­rio do­sta, ali mu je i pri­znao mno­go. A za­mje­rio mu je za broj­ne afe­re, skan­da­le, ubi­stva po uli­ca­ma, pljač­ke- ri­ječ­ju: na­gr­dio ga je. Ali mu je i pri­znao nje­gov ogro­man do­pri­nos ‘’ob­no­vlje­noj cr­no­gor­skoj dr­žav­no­sti’’.
Bi­lo mu je ‘’te­ško da ka­že’’, ali je mo­rao re­ći: ‘’mo­gli smo se bo­ri­ti hi­lja­du go­di­na, ali da ni­je bi­lo Mi­la Đu­ka­no­vi­ća te­ško da bih do­če­kao da vi­dim ne­za­vi­snu i slo­bod­nu Cr­nu Go­ru... Cr­na Go­ra je iz­nad sve­ga’’.
Cr­no­gor­ski se­pa­ra­ti­sti, ne sa­mo Ran­ko i SDP ( to što je osta­lo uz nje­ga) , već i opo­zi­ci­o­ni ‘’su­ve­re­ni­sti’’ ko­ji za­i­sta smje­lo ju­ri­ša­ju na ‘’no­vog go­spo­da­ra’’, tre­ba da imju u vi­du da ova­ko ka­ko mi­sli Ka­pi­čić mi­sli ne­ma­li broj sto­po­stot­nih Cr­no­go­ra­ca.
Ne­ma sum­nje, pa­rit­zan­ski ge­ne­ral i na­rod­ni he­roj ko­ji se u NOB-u bo­rio za so­ci­ja­li­stič­ku Ju­go­sla­vi­ji i za Cr­nu Go­ru kao fe­de­ral­nu je­di­ni­cu u nje­nom sa­sta­vu, pre­tje­rao je u po­hva­la­ma no­vom ‘’go­spo­da­ru’’, kao što je ina­če pre­tje­ri­vao u sve­mu.
I bez ‘’go­spo­da­ra’’ Cr­na Go­ra bi­la bi ‘’vas­po­sta­vlje­na’’.
Da je ‘’go­spo­dar’’ bio ta­li­čan , to je van sva­ke sum­nje—za raz­li­ku od nje­go­vih pret­hod­ni­ka bo­ra­ca za ne­za­vi­snu Cr­nu Go­ru, nje­mu su vri­je­me i okol­no­sti bi­li na­klo­nje­ni. Stva­ra­nje ‘’su­ve­re­ne’’ Cr­ne Go­re sa­mo je dio jed­nog od pri­je za­cr­ta­nog pla­na u za­pad­nim cen­tri­ma mo­ći o raz­bi­ja­nju pr­vo SFRJ, a ka­sni­je i SR Ju­go­sla­vi­je.
Da­kle, ‘’go­spo­dar’’ je do­pri­nio re­a­li­za­ci­ji ovog ge­o­stra­te­škog pla­na o par­ce­li­za­ci­ji ze­ma­lja Bal­ka­na i pre­kom­po­no­va­nju ovog pro­sto­ra- to mu se ne mo­že po­re­ći.
Šta sve još tre­ba da od­ra­di za stra­ne ga­zde i ti­me po­ve­ća za­slu­ge za ‘’ne­za­vi­snost’’ svo­je dr­ža­ve –fe­u­da, i to će­mo da vi­di­mo- ako ne po­đe kao što je i do­šao.