Pi­še: Ma­ri­na Jo­čić


De­fi­ni­tiv­no, pro­te­sti će us­pje­ti! Da vlast u to sum­nja, ne bi po­vla­či­la po­sled­nje ke­če­ve iz ru­ka­va. I po­po­ve. Ali, kao sva­ki lo­pov, la­žne. Kar­ta ko­ja je uvi­jek bi­la rav­na naj­ja­čem adu­tu bi­le su po­dje­le. Po bi­lo kom osno­vu.
Za­bri­nu­ti za­to što De­mo­krat­ski front bez pro­ble­ma funk­ci­o­ni­še upr­kos či­nje­ni­ci da u nje­mu za­jed­no funk­ci­o­ni­šu Sr­bi, Cr­no­gor­ci i osta­li na­ro­di, vlast igra na „spe­ci­jal­ku“ – vjer­ske po­dje­le. U tu svr­hu je iz pre­mi­je­ro­ve taj­ne fi­o­ke iz­vu­čen Na­crt za­ko­na o vjer­skim za­jed­ni­ca­ma ko­jim se cr­kva ko­joj pri­pa­da naj­ve­ći broj lju­di u Cr­noj Go­ri sta­vlja u pot­či­njen po­lo­žaj re­ži­mu, zna­ju­ći da će ti­me da iza­zo­vu u naj­ma­nju ru­ku ne­za­do­volj­stvo na­ro­da. Ka­ko za dva­de­set se­dam go­di­na vlast ne na­đe dru­gi tre­nu­tak da po­teg­ne ovo pi­ta­nje, ne­go baš sa­da, uoči pro­te­sta. U ova­kvoj eko­nom­skoj i po­li­tič­koj si­tu­a­ci­ji ne­ma na­cr­ta za­ko­na ka­ko sma­nji­ti ne­za­po­sle­nost, ka­ko po­bolj­ša­ti po­lo­žaj rad­ni­ka, ka­ko od ne­u­spje­šnih in­ve­sti­to­ra vra­ti­ti fa­bri­ke, ho­te­le... Ne, u ovom tre­nut­ku je naj­va­ža­ni­ji za­kon o vjer­skim za­jed­ni­ca­ma.
A na­crt po­me­nu­tog za­ko­na je ja­ko ozbilj­no pra­vljen.
Za­mi­šljen je ta­ko da pri­li­kom bi­ra­nja na­sled­ni­ka sto­li­ce Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog kan­di­dat ide na po­klo­nje­nje Mi­lu. Ni­je bit­no ko­je je vje­ro­i­spo­vi­je­sti. Va­žno da je po­u­zdan i spre­man na sa­rad­nju, po­seb­no sa taj­nim slu­žba­ma. Pre­mi­jer bi ma­kar do 2060. go­di­ne ime­no­vao vjer­skog po­gla­va­ra, kao, re­ci­mo, mi­ni­stra po­ljo­pri­vre­de. Ka­da se ova ma­la for­mal­nost ri­je­ši, u Ce­tinj­ski ma­na­stir, po­red ći­vo­ta Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog tre­ba po­sta­vi­ti Ste­va Vu­či­ni­ća sa re­gi­star ka­som da se kod nje­ga pla­ća pri­log cr­kvi. Ostrog, sla­va mu i mi­lost, mo­gao bi da za­po­sjed­ne, re­ci­mo, Raj­ko Ce­ro­vić i da lu­pa pe­ča­te na pa­ra­gon blo­ko­ve svim pri­lo­žni­ci­ma, ka­ko bi ima­li po­tvr­du da su od Sve­ca ne­što mo­li­li. Tu bi, pre­ma spe­ci­jal­nom za­ko­nu, tre­ba­lo odvo­ji­ti ta­ri­fu za mo­li­tve, jed­na za zdra­vlje, dru­ga za po­tom­stvo, tre­ća za po­koj du­še... Raj­ko bi to ured­no bi­lje­žio, na­pla­ći­vao i vra­ćao ku­sur. Mi­raš bi bio za­du­žen za po­pis cr­kve­ne imo­vi­ne, a svo­je bi­lje­ške bi do­sta­vljao mi­ni­stru tu­ri­zma za­du­že­nom za ur­ba­ni­zam, Gvo­zde­no­vi­ću, ko­ji bi cr­kve­nu imo­vi­nu di­je­lio po mo­de­lu Bu­dve, ka­ko je to, uosta­lom, i do­sad či­nio. Pre­mi­jer bi ko­nač­no odah­nuo, jer bi se dr­žav­na ka­sa ubr­za­no pu­ni­la kao ka­si­ca pra­si­ca, a on kao pro­vje­re­ni struč­njak za ka­se to bi pre­tvo­rio u dr­žav­ne ga­ran­ci­je svo­jim bje­lo­svjet­skim pri­ja­te­lji­ma - pro­pa­li­ca­ma. Tu bi bi­lo mno­go mje­sta i za dje­lo­va­nje dr­ža­ve. Za Bo­žić bi mo­gao da se pro­gla­si Mi­lov ro­đen­dan, a za Vas­krs ro­đen­dan pre­sto­lo­na­sled­ni­ka. Spe­ci­jal­no bi se sla­vio Sa­bor Sve­tog Sve­to­za­ra pod­vi­žni­ka, ali i sve­ti Du­ško Mar­ko­vić od moj­ko­vač­ke Ta­re.
Post i mo­li­tva bi bi­li ne­po­želj­ni u po­sto­je­ćim ka­non­skim okvi­ri­ma, jer ko je bog i ba­ti­na u Cr­noj Go­ri i ko­me se mo­li­ti ako ne Mi­lu?! Pi­ta­nje po­sta je tako­đe su­vi­šno i de­kre­tom bi bio uki­nut taj ka­non, jer za­što po­sti­ti po ne­kim pra­vi­li­ma kad na­rod i ona­ko po­sti, spon­ta­no, zbog ne­do­stat­ka po­sla, od­no­sno nov­ca... Vjen­ča­nje bi osta­lo sve­ta taj­na, jer će po pra­vi­li­ma Su­a­da Nu­ma­no­vi­ća u cr­kva­ma i dža­mi­ja­ma bi­ti vjen­ča­va­ni i isto­pol­ni pa­ro­vi.
I ta­ko da­lje...
Be­smi­sle­no­sti Na­cr­ta za­ko­na o vjer­skim za­jed­ni­ca­ma se ne na­zi­re kraj, i zbog to­ga je oči­gled­no ko­ja mu je na­mje­na.
Po pro­cje­ni re­ži­ma, tre­ba iza­zva­ti ne­mi­re, ne tre­ba pre­za­ti ni od gra­đan­skog ra­ta sa­mo da se spri­je­če pro­te­sti. Do­ka­zao je to i in­ci­dent u Bi­je­lom Po­lju ka­da je za dla­ku iz­bjeg­nu­to kr­vo­pro­li­će. Mi­ni­star Nu­ma­no­vić je na skup Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve do­veo raš­či­nje­nog i od cr­kve od­ba­če­nog Mi­ra­ša De­de­ji­ća ka­ko bi iza­zvao ne­mi­re. Ni krv ni­je pre­vi­so­ka ci­je­na da se ne bi pre­ki­nu­la pljač­ka re­ži­ma Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.
Ko će za pr­lja­ve po­slo­ve bi­ti sle­de­ći put od­re­đen, ni­je ni bit­no.
Va­žno je da se ne slo­mi Mi­lo­va ka­si­ca pra­si­ca. A slo­mi­će se u pa­ram­par­čad, jer je De­mo­krat­ski front ap­so­lut­no spre­man na sve iza­zo­ve.