Pi­še: Če­do­mir An­tić

U Re­pu­bli­ci Srp­skoj je naš na­rod pro­šle ne­dje­lje od­nio vje­ro­vat­no naj­ve­ću po­bje­du po­sle za­vr­šet­ka gra­đan­skog ra­ta. Po­li­tič­ka po­bje­da ko­ju je po­sti­gla mla­da dr­ža­va uto­li­ko je ve­ća što se do nje do­šlo mir­nim pu­tem i u uslo­vi­ma raz­vo­ja de­mo­kra­ti­je upr­kos broj­nim ne­da­ća­ma. Vla­da i opo­zi­ci­ja su se, usred ve­li­ke bor­be za vlast, spo­ra­zu­mje­le da bra­ne dr­ža­vu, ali i prav­du i rav­no­prav­nost. Za­to na re­fe­ren­du­mu o Da­nu re­pu­bli­ke i lo­kal­nim iz­bo­ri­ma ni­su po­bi­je­di­li ni SNSD, ni Mi­lo­rad Do­dik već dr­žav­na ide­ja srp­skog na­ro­da. Uti­caj po­di­je­lje­nih i po­sva­đa­nih ve­li­kih si­la ni­je bio do­vo­ljan da slo­mi vo­lju na­šeg na­ro­da da ži­vi slo­bo­dan i rav­no­pra­van. Pre­su­da Ustav­nog su­da BiH ko­me je is­te­kao man­dat, a su­di u spo­ra­zu­mu sa po­li­tič­kim vođ­stvom jed­nog na­ro­da; zlo­vo­lja vi­so­kog pred­stav­ni­ka či­ja su ovla­šće­nja na­met­nu­ta pro­tiv­no dej­ton­skom usta­vu, a Uje­di­nje­ne na­ci­je sve for­mal­ni­je pri­sut­ne u nje­go­vom na­zi­vu; te pro­gon ko­ji spro­vo­di Sud BiH, gdje po­sle ve­li­kog na­po­ra vi­še ne­ma su­di­ja Sr­ba, a usko­ro ne­će bi­ti ni Hr­va­ta... Ni­su uspje­li. Re­fe­ren­dum je uspio. Čak i u Di­strik­tu Brč­ko iza­šla je ve­ći­na upi­sa­nih (!) srp­skih bi­ra­ča ko­ji su išli na gra­ni­ce ove auto­nom­ne op­šti­ne ka­ko bi gla­sa­li na iz­dvo­je­nim mje­sti­ma za­to što je ame­rič­ki auto­kra­ta na mje­stu nad­zor­ni­ka op­šti­ne za­bra­nio iz­ja­šnja­va­nje. Re­zul­ta­ti re­fe­ren­du­ma su pro­gla­še­ni. SAD i EU ni­su re­a­go­va­le. Vi­so­ki pred­stav­nik je, upr­kos ra­ni­jim pri­jet­nja­ma, ostao uz­dr­žan. Bo­šnjač­ko sud­stvo je za­po­če­lo pro­ces pro­tiv ve­li­kog bro­ja srp­skih po­li­ti­ča­ra i či­nov­ni­ka, ali do sa­da ni­su oti­šli da­lje od sud­skih po­zi­va­ra... On­da su odr­ža­ni lo­kal­ni iz­bo­ri. U Fe­de­ra­ci­ji BiH iz­bo­ri ni­su ni odr­ža­ni u naj­ve­ćem gra­du Za­pad­ne Her­ce­go­vi­ne - Mo­sta­ru, po­ni­šte­ni su iz­bo­ri u Sto­cu po­što je biv­ši bo­šnjač­ki mi­ni­star kul­tu­re po­ku­šao da ba­ti­na­ma ubi­je čla­na iz­bor­ne ko­mi­si­je hr­vat­ske na­ci­o­nal­no­sti, SDA je iz­gu­bi­la va­žne gra­do­ve u cen­tral­noj Bo­sni, a u Ve­li­ku Kla­du­šu se na re­fe­ren­dum­ski ve­li­koj po­bje­di ko­nač­no vra­tio Fi­kret Ab­dić, pred­sjed­nik biv­še Re­pu­bli­ke Za­pad­na Bo­sna... Za to vri­je­me, u Re­pu­bli­ci Srp­skoj iz­bo­ri su pro­te­kli bez bi­lo ka­kve sjen­ke sum­nje. U Di­strik­tu Brč­ko srp­ske stran­ke su od­ni­je­le ve­ću po­bje­du ne­go ika­da ra­ni­je i bi­će odr­ža­na sta­ra ko­a­li­ci­ja ko­ja će oku­pi­ti pred­stav­ni­ke svih na­ro­da. U ci­je­loj Srp­skoj iz­bor­ni is­hod po­stao je iz­vje­stan već dva sa­ta po­sle za­tva­ra­nja bi­rač­kih mje­sta - bez tu­ča, zlo­u­po­tre­ba, bi­lo ka­kve sum­nje u iz­bor­ni pro­ces... Ko­nač­no u Sre­bre­ni­ci, mje­stu ve­li­kog zlo­či­na ko­ji su srp­ske tru­pe kra­jem ra­ta po­či­ni­le nad Bo­šnja­ci­ma, ovo­ga pu­ta tri­ju­mo­fao je na­rod ko­ji ta­mo ži­vi. Kan­di­dat ko­a­li­ci­je svih srp­skih stra­na­ka do­bio je po­dr­šku dvo­tre­ćin­ske ve­ći­ne iza­šlih bi­ra­ča. Iz­gle­da da ni s gla­so­vi­ma od­sut­nih i onih ko­ji sti­žu po­štom nje­go­va po­bje­da ne­će mo­ći da bu­de ospo­re­na. Srp­ska po­bje­da otvo­ri­la je bol­na pi­ta­nja. Pri­pad­ni­ci bo­šnjač­ke eli­te pi­ta­li su da li je mo­ral­no da Sr­bin bu­de na­čel­nik Sre­bre­ni­ce? Ni­je im pa­lo na pa­met da li je mo­ral­no da oso­bi ko­ja je ro­đe­na u Sre­bre­ni­ci i či­jeg su oca na sa­mom po­čet­ku ra­ta ubi­li pri­pad­ni­ci bo­šnjač­kih sna­ga ospo­re pra­vo da bu­de bi­rana. Mo­žda su go­spo­da ko­ja su na bo­šnjač­kom na­ci­o­na­li­zmu ste­kla mi­li­o­ne i ni­ko­ga ni­su iz­gu­bi­la u ra­tu, mo­gla da odu do mu­če­nič­ke Že­pe, obli­žnje en­kla­ve gdje su Bo­šnja­ci ta­ko­đe stra­da­li, a sa­da pre­o­sta­li ve­ći­nom gla­sa­ju za srp­ske stran­ke. Ne za­to što su na­pu­sti­li svo­ju na­ci­ju i vje­ru... Već za­to što, za raz­li­ku od Ba­ki­ra Izet­be­go­vi­ća, ra­zu­mi­ju da op­štin­ske vla­sti tre­ba da gra­de pu­te­ve, vo­do­vo­de, or­ga­ni­zu­ju od­bra­nu od vu­ko­va... Lju­di­ma je do­sa­di­la stal­na na­ci­o­nal­na mo­bi­li­za­ci­ja od onih ko­ji od to­ga ima­ju sa­mo ko­rist. Uosta­lom, u svoj toj po­ma­mi u ko­joj uče­stvu­ju i ne­ki lju­di iz SAD i EU, ni­ko da spo­me­ne da bi na mje­sti­ma stra­da­nja Sr­ba, re­ci­mo u Sa­ra­je­vu, ma­kar ne­ki pred­sjed­nik me­sne za­jed­ni­ce mo­gao bi­ti Sr­bin, je­dan od one tre­ći­ne sta­nov­ni­štva ko­ja je pro­tje­ra­na, a hi­lja­de onih ko­ji ni­su, le­že neo­t­ko­pa­ni na Ka­za­ni­ma. Šta re­ći o Ja­se­nov­cu, gde vi­jo­re hr­vat­ske za­sta­ve, a hr­vat­ski me­di­ji sva­ke go­di­ne obi­lje­ža­va­ju Sre­bre­ni­cu i gnu­ša­ju se nad srp­skim na­ci­sti­ma?
U Re­pu­bli­ci Srp­skoj su mi­šlje­nja o Mi­lo­ra­du Do­di­ku, du­go­go­di­šnjem pred­sjed­ni­ku, po­di­je­lje­na. Je­dva je po­bi­je­dio 2014. go­di­ne. Ipak, kao dr­žav­nik i na­ci­o­nal­ni vo­đa, on se na­met­nuo kao pr­va lič­nost či­ta­ve na­še na­ci­je. Pri­je ne­ko­li­ko da­na ušao je u je­dan pre­sti­žni be­o­grad­ski re­sto­ran, a go­sti (me­đu ko­ji­ma je vje­ro­vat­no mno­go onih ko­ji ra­de sa ili za SAD i EU) do­če­ka­li su ga spo­nat­nim, gro­mo­gla­snim apla­u­zom. To u Be­o­gra­du ni­smo vi­dje­li ni ču­li od 2000. go­di­ne.
Da li ne­ko mi­sli da će ne­si­gur­na, kri­vu­da­va i ko­rup­tiv­na po­li­ti­ka De­mo­sa i Klju­ča pri­ba­vi­ti po­što­va­nje bi­lo ko­ga u Cr­noj Go­ri ili iz­van nje? Vo­đe srp­skog na­ro­da pro­go­ni Đu­ka­no­vi­ćev sud, cr­no­gor­ski pre­mi­jer na­zi­va srp­ske stran­ke agen­ti­ma Ru­ske Fe­de­ra­ci­je, a Go­ran Da­ni­lo­vić i da­lje osta­je mi­ni­star iako mu je dr­žav­ni se­kre­tar pot­pi­sao bi­rač­ki spi­sak sa fan­to­mi­ma za­hva­lju­ju­ći ko­ji­ma Đu­ka­no­vi­ćev re­žim vje­ro­vat­no i do­bi­ja iz­bo­re svih ovih go­di­na. „Fan­to­mi“ na spi­sku i NA­TO-fan­to­mi na ne­bu, oku­pa­ci­ja je tu - sa­mo De­mos i Ključ sme­ta­ju da se to u pot­pu­no­sti i vi­di... Naš na­rod vo­li slo­bo­da­re, to će se kad-tad po­ka­za­ti i u Cr­noj Go­ri.
(Autor je isto­ri­čar
i do­cent na Fi­lo­zof­skom
fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)