Pi­še: prof. dr Bo­ži­dar M. Bo­jo­vić

Za nas za­ro­blje­ni­ke po­gub­ne za­blu­de ko­mu­ni­zma po­sli­je kra­ja Dru­gog svjet­skog ra­ta, Ame­ri­ka je bi­la sim­bol slo­bo­de i prav­de, ze­mlja ne­slu­će­nih ci­vi­li­za­cij­skih do­stig­nu­ća, obe­ća­na ze­mlja na­ših ma­šta­nja i na­ših na­da­nja. Vo­lje­li smo Ame­ri­ku kao ze­mlju či­ji su De­kla­ra­ci­ja o ne­za­vi­sno­sti i Ustav ute­me­lje­ni na ide­ja­ma pro­svje­ti­telj­ske fi­lo­zo­fi­je 18. vi­je­ka i Fran­cu­ske de­kla­ra­ci­je o pra­vi­ma čo­vje­ka i gra­đa­ni­na iz 1789. go­di­ne. Vje­ro­va­li smo u ,,ame­rič­ki san’’ kao uni­ver­zal­nu vri­jed­nost u vi­zi­ji bo­lje bu­duć­no­sti čo­vje­čan­stva. I de­ce­ni­ja­ma je Ame­ri­ka vo­đe­na ru­zvel­tov­skom mu­dro­šću do­stoj­no uži­va­la ugled pred­vod­ni­ka slo­bo­de, de­mo­kra­ti­je i bla­go­sta­nja. A on­da, na­ža­lost, stran­pu­ti­ca- Vi­jet­nam, pa vi­zi­ja no­vog svjet­skog po­ret­ka. Tre­ba­lo je vre­me­na da se shva­ti da glo­ba­li­zam i li­be­ral­ni ka­pi­ta­li­zam, na­met­nu­ti po­sled­njih de­ce­ni­ja od ame­rič­ke ad­mi­ni­stra­ci­je kao oko­sni­ca uni­ver­zal­nog bo­ljit­ka, ne sa­mo da to ne mo­gu bi­ti ne­go su su­šta su­prot­nost ko­jom se arit­me­tič­kom pro­gre­si­jom uve­ća­va­ju ra­slo­ja­va­nja, ljud­ske pat­nje i stra­da­nja. Zlo­dje­la ame­rič­ke ad­mi­ni­stra­ci­je iza­zva­na ra­to­vi­ma to­kom po­sled­njih če­tvrt vi­je­ka, ko­ji­ma su u ime na­vod­ne za­šti­te ljud­skih pra­va i slo­bo­da, zbog sop­stve­nih ge­o­stra­te­ških in­te­re­sa di­ljem svi­je­ta ge­ne­ri­sa­li ne­vi­đe­na ljud­ska stra­da­nja i pat­nje, ga­si­li su ne­iz­mjer­nu sna­gu lju­ba­vi i na­da­nja u Ame­ri­ku i ,,ame­rič­ki san’’. Ra­ne ko­je nam je 1999. go­di­ne na­ni­je­la ame­rič­ka ad­mi­ni­stra­ci­ja i NA­TO ali­jan­sa pri­bli­ža­va­le su is­toj rav­ni Ame­ri­ku ko­ju smo vo­lje­li i nje­nu ak­tu­el­nu ad­mi­ni­stra­ci­ju sled­be­ni­ka an­ti­ci­vi­li­za­cij­ske klin­to­nov­ske po­li­ti­ke. U na­šim oči­ma ne­sta­ja­la je Ame­ri­ka na­ših na­da­nja. Za­to ni­je­smo mno­go oče­ki­va­li ni od ovo­go­di­šnjih pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra u SAD. Re­žim­ska sred­stva in­for­mi­sa­nja u Cr­noj Go­ri, pa do­brim di­je­lom i glo­ba­li­stič­ki me­di­ji u Sr­bi­ji, s ne­skri­ve­nom že­ljom, su­prot­no pro­fe­si­o­nal­nim prin­ci­pi­ma, fa­vo­ri­zo­va­li su Hi­la­ri Klin­ton, do­sled­nog sled­be­ni­ka ak­tu­el­ne po­li­ti­ke esta­bli­šmen­ta, po­li­tič­ke eli­te u SAD. Njen pro­tiv­kan­di­dat, re­pu­bli­ka­nac, mul­ti­mi­li­jar­der Do­nald Tramp, ne­mi­lo­srd­no ka­ri­ki­ran pro­pa­gand­nom ma­ši­ne­ri­jom pri­ka­zi­van je kao na­sil­nik, la­žov, sek­su­al­ni na­pa­snik. Ocr­njen je do mje­re da ga se na­vod­no sti­dje­la i re­pu­bli­kan­ska stran­ka či­ji je pred­stav­nik. Ni­jed­na ozbilj­na ana­li­za onog šta je on obe­ća­vao u bor­bi za ta­ko od­go­vor­nu i zna­čaj­nu funk­ci­ju- pred­sjed­ni­ka naj­moć­ni­je ze­mlje svi­je­ta. Na sre­ću, SAD i svjet­ska jav­nost ima­li su i objek­tiv­ne iz­vo­re na osno­vu ko­jih je mo­gla da se do­bi­je re­al­na sli­ka o onom šta nu­de i obe­ća­va­ju pred­sjed­nič­ki kan­di­da­ti. I sli­ka o pred­sjed­nič­kim kan­di­da­ti­ma je bi­la kri­stal­no ja­sna. Hi­la­ri Klin­ton nu­di­la je kan­di­da­tu­ru ute­me­lje­nu na „me­ri­tu­mu“ pro­šlih 25 go­di­na. Ne­dvo­smi­sle­no, bio je to na­sta­vak po­li­ti­ke glo­ba­li­zma ko­ja je Ame­ri­ku do­ve­la tu gdje je i da bu­de to što je­ste. Po­ru­ka Do­nal­da Tram­pa sna­žna i ja­sna: no­si­la je u se­bi sna­gu na­ro­da -“Uči­ni­mo Ame­ri­ku opet ve­li­kom“. I do per­fek­ci­je je do­ku­men­to­va­na isti­nom o su­šti­ni po­li­ti­ke ko­jom je Ame­ri­ka do­ve­de­na u sa­da­šnju si­tu­a­ci­ju. Otvo­re­no je uka­zao na uzro­ke i uzroč­ni­ke ko­ji su do to­ga do­ve­li i na ne­mi­nov­ne po­gub­ne po­sle­di­ce, pr­ven­stve­no po SAD, ako na­sta­ve pu­tem ko­jim su se kre­ta­le po­sled­njih če­tvrt vi­je­ka. Ame­rič­ki na­rod je mo­gao ja­sno da vi­di ku­da vo­de je­dan i dru­gi put i da, svje­stan ozbilj­no­sti i od­go­vor­no­sti, bi­ra ko­jim pu­tem že­li da Ame­ri­ka kre­ne. A za­što je ame­rič­ki na­rod bio ta­ko od­lu­čan da kre­ne pu­tem ko­ji pred­la­že re­pu­bli­kan­ski pred­sjed­nik Do­nald Tramp, ja­sno je ka­da se sa­gle­da, kod nas skri­va­ni, stra­te­ški pri­stup nje­go­vih sa­gle­da­va­nja i obe­ća­nja da­tih u pred­iz­bor­nom pro­gra­mu. Ra­di objek­tiv­no­sti, i upo­zna­va­nja jav­no­sti, da­će­mo in­te­gral­no dio tog stra­te­škog pri­stu­pa: „Su­šti­na na­šeg po­kre­ta je u smje­ni pro­pa­log i ko­rum­pi­ra­nog po­li­tič­kog esta­bli­šmen­ta no­vom vla­dom ko­ju će­te kon­tro­li­sa­ti VI- ame­rič­ki na­rod. Esta­bli­šment u Va­šing­to­nu, me­dij­ske i fi­nan­sij­ske kor­po­ra­ci­je po­sto­je sa­mo iz jed­nog raz­lo­ga: ra­di svog bo­ga­će­nja i svo­je za­šti­te. Esta­bli­šmen­tu za­vi­se tri­li­o­ni do­la­ra od po­bje­de Hi­la­ri Klin­ton. Za one ko­ji kon­tro­li­šu moć u Va­šing­to­nu i za glo­bal­ne spe­ci­jal­ne in­te­re­se va­žno je part­ner­stvo sa no­si­o­ci­ma po­li­tič­kih funk­ci­ja ko­ji­ma va­ša do­bro­bit ni­je na pa­me­ti. Na­ša kam­pa­nja za njih pred­sta­vlja istin­sku eg­zi­sten­ci­jal­nu pri­jet­nju sa ka­kvom se oni do sa­da ni­ka­da ni­je­su su­sre­li. Ovo je ras­kr­sni­ca u isto­ri­ji na­še ci­vi­li­za­ci­je ko­ja će od­lu­či­ti da li će­mo ili ne, mi, na­rod, po­vra­ti­ti kon­tro­lu nad na­šom vla­dom. Po­li­tič­ki esta­bli­šment ko­ji po­ku­ša­va da nas za­u­sta­vi je isti onaj ko­ji je od­go­vo­ran za na­še uni­šta­va­ju­će tr­go­vin­ske spo­ra­zu­me, ma­sov­nu ne­le­gal­nu emi­gra­ci­ju i eko­nom­sku i spolj­nu po­li­ti­ku ko­ji­ma su isu­ši­li na­šu ze­mlju. Ovo je bor­ba za op­sta­nak na­še ze­mlje i ovo je na­ša po­sled­nja šan­sa da je spa­se­mo. Ovi iz­bo­ri će od­lu­či­ti da li će­mo bi­ti slo­bod­na ze­mlja ili tek ima­mo sa­mo ilu­zi­ju de­mo­kra­ti­je pod kon­tro­lom ma­le gru­pe glo­ba­li­stič­kih spe­ci­jal­nih in­te­re­sa ko­ji su pre­tvo­ri­li naš si­stem u ša­re­nu la­žu. To je re­al­nost. Ja to znam, vi to zna­te, oni to zna­ju i ci­je­li svi­jet to zna. Klin­to­no­va ma­ši­na je u cen­tru ove struk­tu­re mo­ći. To smo iz pr­ve ru­ke vi­dje­li i u do­ku­men­ti­ma „Vi­ki­lik­sa“ iz ko­jih se vi­di da se Hi­la­ri Klin­ton sa­sta­ja­la u taj­no­sti sa me­đu­na­rod­nim ban­ka­ma i Vol­stri­tom sa ko­ji­ma je ko­va­la za­vje­ru za uni­šte­nje su­ve­re­ni­te­ta SAD ka­ko bi uve­ća­la bo­gat­stvo ove glo­bal­ne fi­nan­sij­ske mo­ći, nje­nih pri­ja­te­lja sa spe­ci­jal­nim in­te­re­si­ma i svo­jim do­na­to­ri­ma. Iskre­no, ona bi tre­ba­lo da se na­đe iza re­še­ta­ka. Klin­to­no­vi su kri­mi­nal­ci, upam­ti­te to. To je ve­o­ma do­bro do­ku­men­to­va­no i esta­bli­šment ko­ji ih šti­ti je uklju­čen u pri­kri­va­nje ve­li­kih raz­mje­ra nji­ho­vih za­stra­šu­ju­ćih kri­mi­nal­nih ak­tiv­no­sti u Stejt di­part­men­tu i Klin­to­no­voj fon­da­ci­ji- ka­ko bi odr­ža­li Klin­to­no­ve na vla­sti. Oni će pred­u­ze­ti sve ka­ko bi po­ku­ša­li da me za­u­sta­ve. I ja znam da će taj dan do­ći. Ali, sve­jed­no, ra­do ću pri­mi­ti sve te stri­je­le i ko­plja za vas. Pri­mam ih zbog na­šeg po­kre­ta ka­ko bi­smo mo­gli da po­vra­ti­mo na­šu ze­mlju“. Bez ob­zi­ra što su pro­tiv nje­ga bi­li svi ži­vi pred­sjed­ni­ci SAD, naj­po­zna­ti­je film­ske i mu­zič­ke zvi­je­zde, svjet­ska jav­nost vo­đe­na klin­to­ni­stič­ko-so­ro­šev­skom pro­pa­gan­dom, taj vr­sni rat­nik no­šen an­tej­skom sna­gom svo­ga na­ro­da, po­sli­je ve­li­ke po­bje­de na iz­bo­ri­ma, bi­će spre­man da is­pu­ni ono što je obe­ćao, da vra­ti Ame­ri­ci ime i ugled ko­ji je ne­kad ima­la. Ameg­zit se do­go­dio. Ame­ri­ci je do­sta ra­to­va, su­ko­ba i pro­pa­da­nja. Na­daj­mo se da se Ame­ri­ka, a sa njom i Za­pad okre­ću tra­di­ci­o­nal­nim vri­jed­no­sti­ma du­bo­ko uko­ri­je­nje­nim na tim pro­sto­ri­ma. Iz­nad sve­ga, ne­skri­ve­na že­lja Do­nal­da Tram­pa da kor­je­ni­to mi­je­nja od­no­se sa Ru­si­jom i Ki­nom na­bo­lje, kao si­gur­nim sa­bor­ci­ma za mir i sna­že­nje in­sti­tu­ci­je Uje­di­nje­nih na­ci­ja re­al­na je na­da da će Ame­ri­ka bi­ti ono što je ne­ka­da bi­la- sim­bol slo­bo­de, prav­de i bla­go­sta­nja. A mi? Uisti­nu ima­mo raz­lo­ga da se na­da­mo. Od kra­ja Dru­gog svjet­skog ra­ta pr­vi put je na iz­bo­ri­ma po­bi­je­dio ne­ko za ko­ga smo gla­sa­li ili na­vi­ja­li. Uz to, sa svjet­ske po­li­tič­ke sce­ne od­la­ze oni ko­ji su na­šem na­ro­du na­ni­je­li zlo ko­je se ne za­bo­ra­vlja. Za ma­le na­ro­de, i to je ko­rak od se­dam mi­lja.