Pi­še: Ja­ni­na Hre­bič­ko­va

Ka­ko se pri­bli­ža­va kraj mog tro­go­di­šnjeg man­da­ta kao še­fi­ce Mi­si­je OEBS-a u Cr­noj Go­ri, kon­sta­tu­jem da sam po­no­sna što sam bi­la u pri­li­ci da bu­dem na če­lu mi­si­je u ključ­nom isto­rij­skom tre­nut­ku za Cr­nu Go­ru u smi­slu pru­ža­nja po­dr­ške ze­mlji u spro­vo­đe­nju re­for­mi, u ti­je­snoj sa­rad­nji i ko­or­di­na­ci­ji sa cr­no­gor­skim i me­đu­na­rod­nim part­ne­ri­ma. Vla­da, in­sti­tu­ci­je, me­di­ji, gra­đa­ni Cr­ne Go­re, bi­li su i osta­ju na­ši ključ­ni i ne­za­o­bi­la­zni part­ne­ri, i sa svi­ma nji­ma sam ima­la od­lič­nu sa­rad­nju. Že­lim da po­hva­lim uspje­he Cr­ne Go­re ko­je je do­sad ostva­ri­la u ulo­zi pre­po­zna­tog fak­to­ra sta­bil­no­sti u re­gi­o­nu. Kon­ti­nu­i­ra­ni na­ci­o­nal­ni na­po­ri uro­di­li su opi­plji­vim re­zul­ta­ti­ma za lju­de ove ze­mlje, dok ona na­pre­du­je ka evrop­skim i evro­a­tlant­skim aspi­ra­ci­ja­ma.
Na po­li­tič­koj rav­ni, sa za­do­volj­stvom sam po­sma­tra­la ka­ko su na­ci­o­nal­ne vo­đe bi­le ka­dre da pre­mo­ste po­zna­te me­đu­sob­ne raz­li­ke kroz po­sti­za­nje kom­pro­mi­sa u jav­nom in­te­re­su pu­tem us­po­sta­vlja­nja po­li­tič­kog di­ja­lo­ga i ka­sni­je for­mi­ra­njem ši­re ko­a­li­ci­o­ne vla­de. S ne­str­plje­njem oče­ku­jem da vi­dim no­vu vla­du i sve či­ni­o­ce fo­ku­si­ra­ne na kon­struk­tiv­ne na­po­re za vra­ća­nje po­li­tič­kog di­ja­lo­ga u par­la­ment, u in­te­re­su ze­mlje. Li­de­r­stvo, du­go­roč­na vi­zi­ja i sprem­nost na kom­pro­mis po­no­vo će bi­ti po­treb­ni ka­ko bi se osi­gu­ra­la naj­ve­ća mo­gu­ća im­ple­men­ta­ci­ja svih usvo­je­nih za­ko­na i spo­ra­zu­ma. Da bi se da­lje po­dr­žao pro­ces re­for­mi, na­gla­ša­vam da je od ključ­nog zna­ča­ja da se di­ja­log od­vi­ja u par­la­men­tu i re­le­vant­nim fo­ru­mi­ma na in­klu­zi­van na­čin, i uz uče­šće ci­vil­nog dru­štva.
No­ti­ra­ju­ći ne­dav­no za­vr­še­ne par­la­men­tar­ne iz­bo­re, pre­li­mi­nar­ni iz­vje­štaj ODI­HR-a, za­jed­no sa osta­lim me­đu­na­rod­nim po­sma­tra­či­ma u ze­mlji, kon­sta­to­vao je da je na­rod Cr­ne Go­re bio u pri­li­ci da iz­ra­zi slo­bod­nu vo­lju to­kom gla­sa­nja. Od 2006. go­di­ne, ot­kad je ze­mlja do­bi­la ne­za­vi­snost, svje­do­či­li smo naj­ve­ćem bro­ju do­ma­ćih i me­đu­na­rod­nih iz­bor­nih po­sma­tra­ča. Si­gur­na sam da će ko­nač­ni iz­vje­štaj ODI­HR po­sma­trač­ke mi­si­je, na­kon što bu­de ob­ja­vljen, da­ti pre­po­ru­ke za cr­no­gor­ske part­ne­re, mi­si­ju i me­đu­na­rod­ne part­ne­re, za da­lji raz­voj ja­kih i ne­za­vi­snih in­sti­tu­ci­ja za spro­vo­đe­nje iz­bo­ra ko­ji uži­va­ju ši­ro­ko po­vje­re­nje jav­no­sti. U sva­kom slu­ča­ju, za sve pro­mje­ne je neo­p­hod­no vri­je­me, pre­da­nost i po­sve­će­nost svih su­di­o­ni­ka, da bi se osi­gu­rao pot­pun uspjeh. Sa za­do­volj­stvom na­po­mi­njem da je pro­te­klih 12 mje­se­ci, u sa­rad­nji s na­šim me­đu­na­rod­nim part­ne­ri­ma, mi­si­ja bi­la u pri­li­ci da pru­ži po­dr­šku Dr­žav­noj iz­bor­noj kom­si­ji (DIK). Na­ši me­đu­na­rod­ni struč­nja­ci su pru­ži­li men­tor­sku i edu­ka­tiv­nu po­dr­šku čla­no­vi­ma i za­po­sle­ni­ma u DIK-u, a ta­ko­đe su po­mo­gli iz­ra­du pri­ruč­ni­ka za sva­ko­dnev­no funk­ci­o­ni­sa­nje DIK-a, pro­gra­me obu­ke, kao i edu­ka­ci­ju gla­sa­ča i nji­ho­vo in­for­mi­sa­nje. Ta­ko­đe, ne­moj­mo za­bo­ra­vi­ti da je ovo pr­vi put da je ova in­sti­tu­ci­ja do­bi­la me­đu­na­rod­nu po­moć. Sto­ga se una­pri­jed ra­du­jem ono­me što će Cr­na Go­ra po­sti­ći sa kon­ti­nu­i­ra­nom OEBS-ovom po­dr­škom, u su­sret pred­sjed­nič­kim i lo­kal­nim iz­bo­ri­ma za­ka­za­nim za 2018.go­di­nu. Gle­da­ju­ći ši­ru sli­ku, kao što zna­mo isu­vi­še do­bro, ovaj mi­le­ni­jum ka­rak­te­ri­šu broj­ni iza­zo­vi u okvi­ru vr­lo slo­že­nog bez­bjed­no­snog okru­že­nja, ko­je se ne­pre­sta­no mi­je­nja. Ne­za­bi­lje­že­ni ta­las iz­bje­gli­ca i mi­gra­na­ta te­sti­ra je­din­stvo me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, eks­tre­mi­stič­ki po­kre­ti pro­mo­vi­šu ra­di­kal­ne ide­o­lo­gi­je ko­je ugro­ža­va­ju mi­ran su­ži­vot, te­ro­ri­stič­ke ak­ci­je i da­lje ugro­ža­va­ju ne­du­žne za­jed­ni­ce i po­ro­di­ce, od Van­ku­ve­ra do Vla­di­vo­sto­ka. Svje­do­ci smo pot­pu­no no­vih bez­bjed­no­snih pri­jet­nji po na­še slo­bo­de i mi­ran i de­mo­krat­ski na­čin upra­vlja­nja i ži­vlje­nja, i za­jed­no tre­ba na­por­no da ra­di­mo da te pri­jet­nje po­bi­je­di­mo. Sto­ga je po­tre­ba za sna­že­njem ra­zno­li­kih i plu­ra­li­stič­kih za­jed­ni­ca i pro­mo­vi­sa­nje di­ja­lo­ga, po­što­va­nja ljud­skih pra­va, vla­da­vi­ne pra­va i to­le­ran­ci­je ve­ća ne­go ikad. Još in­ten­ziv­ni­ja re­gi­o­nal­na sa­rad­nja je od ključ­nog zna­ča­ja da bi da­na­šnji svi­jet mo­gao da osta­ne mi­ran i sta­bi­lan. U tom smi­slu, že­lim da po­hva­lim cr­no­gor­sku vlast što igra ta­ko po­zi­tiv­nu i kon­struk­tiv­nu ulo­gu u re­gi­o­nu. Osim to­ga, s ob­zi­rom na to da ov­dje ra­dim još od po­čet­ka 1990-ih, za­do­volj­na sam onim što je OEBS uspio da ostva­ri, ne sa­mo u Cr­noj Go­ri, već ši­rom Za­pad­nog Bal­ka­na. OEBS, kao or­ga­ni­za­ci­ja, i da­lje igra va­žnu ulo­gu u post-kon­flikt­noj re­ha­bi­li­ta­ci­ji, pro­mo­vi­sa­nju ljud­skih pra­va i iz­grad­nji de­mo­krat­skih in­sti­tu­ci­ja. To či­ni ru­ku pod ru­ku, na kom­ple­men­ta­ran na­čin, sa dru­gim me­đu­na­rod­nim part­ne­ri­ma i re­gi­o­nal­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma. Bez sum­nje, ja­ka part­ner­stva nu­de naj­bo­lju ga­ran­ci­ju za ši­ro­ku par­ti­ci­pa­ci­ju u re­gi­o­nal­nim me­ha­ni­zmi­ma, učin­ko­vi­tost i kon­ti­nu­i­ran na­ci­o­nal­ni uspjeh na Za­pad­nom Ba­ka­nu. U sva­kom slu­ča­ju, u svom po­sled­njem obra­ća­nju že­lim da uvje­rim gra­đa­ne ove ze­mlje da mi­si­ja osta­je sprem­na da po­dr­ži vla­sti i gra­đa­ne, u da­ljem na­pret­ku na re­form­skom pu­tu. Ni­ma­lo ne sum­njam da će ova li­je­pa ze­mlja sa svo­jim div­nim lju­di­ma ko­ji je vo­le upr­kos iza­zo­vi­ma, jer ne po­sto­ji ni­jed­na ze­mlja ko­ja ih ne­ma, na­sta­vi­ti da po­sti­že ve­li­ke i va­žne stva­ri u go­di­na­ma ko­je do­la­ze, ka­ko bi se po­bolj­šao ži­vot obič­nih gra­đa­na Cr­ne Go­re, i ka­ko bi se još vi­še učvr­stio već sna­žan od­nos sa su­sje­di­ma, i ja­ča­la ve­za sa ci­je­lim de­mo­krat­skim svi­je­tom. Una­pri­jed se ra­du­jem to­me, kao što je to bio slu­čaj i kad je Cr­na Go­ra ob­no­vi­la svo­ju ne­za­vi­snost pri­je de­set go­di­na.

(Autor­ka je še­fi­ca mi­si­je OEBS-a u Cr­noj Go­ri)