Pi­še: Dar­ko Jo­vo­vić


Re­klo bi se, na pr­vi po­gled, da je iz­raz ko­ri­to vr­lo prost, jer se sa­sto­ji od sa­mo šest ka­rak­te­ra što je 2,8 pu­ta ma­nje od na­še pro­sječ­ne ri­je­či. Do­du­še, iz­raz ko­ri­to sa­dr­ži tri sa­mo­gla­sni­ka što je za 7,2 od­sto vi­še od pro­sje­ka, ali je, je­zič­ki gle­da­no, ovaj iz­raz mno­go jed­no­stav­ni­ji od, re­ci­mo, ri­je­či in­te­lek­tu­a­lac, slo­bo­do­um­nik, obra­zo­va­nje, če­sti­tost, ili, pak, do­sto­jan­stvo. Me­đu­tim, sa­gle­da­va­ju­ći na­šu zbi­lju, i naj­o­bič­ni la­ik mo­že la­ko uvi­dje­ti da iz­raz ko­ri­to, po svo­joj va­žno­sti, za­u­zi­ma vo­de­će mje­sto, ne sa­mo u cr­no­gor­skim lek­si­ko­ni­ma, ne­go i u stvar­nom tra­ja­nju na­še po­no­sne, jed­no­de­ce­nij­ske do­mo­vi­ne. No, to­me se ni­je ču­di­ti, jer je ri­ječ ko­ri­to, za­hva­lju­ju­ći tvor­ci­ma „bo­ljeg cr­no­gor­skog ži­vo­ta“, po­sta­la si­no­nim za ne­ka­da­šnju so­fru, od­no­sno za no­vo­u­sta­no­vlje­nu po­tro­šač­ku kor­pu ili tr­pe­zu. Ko­ri­to je po­seb­no do­bi­lo na zna­ča­ju kad su dič­ni ana­li­ti­ča­ri, vi­zi­o­na­ri i eko­nom­ski eks­per­ti, po­put Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, kon­sta­to­va­li da su svi­njo­goj­stvo, sit­no sto­čar­stvo i ze­mljo­rad­nja bu­duć­nost sje­ver­nog re­gi­o­na Cr­ne Go­re. Ne­ka­ko, upo­re­do sa tom kon­sta­ta­ci­jom, Nje­go­še­va pje­sma „Orao i svi­nja“po­če­la je da iš­če­za­va iz evrop­skog du­ha cr­no­gor­ske in­te­lek­tu­al­ne eli­te, ko­ja se dis­tan­ci­ra­la od fi­lo­zof­skog pro­mi­šlja­nja tvor­ca ,,Gor­skog vi­jen­ca’’. Za­to je Nje­goš, naj­vje­ro­vat­ni­je, i iz­ba­čen iz škol­skih udž­be­ni­ka. Tim pri­je, jer je u de­mo­krat­skoj i pro­spe­ri­tet­noj ze­mlji, stvo­re­noj za svi­njo­goj­stvo, ne­pri­mje­re­no ve­li­ča­ti ne­kog or­la sprem­nog da pr­ko­si i uz­le­ti do gor­dih vi­si­na, a po­ni­šta­va­ti i ru­ga­ti se fi­zi­o­lo­škim po­tre­ba­ma jed­ne svi­nje, či­ja je eg­zi­sten­ci­ja ne­za­mi­sli­va bez bla­ta i du­bo­kog, od­no­sno pu­nog ko­ri­ta. Uosta­lom, de­mo­krat­ski je i hu­ma­no, a i pri­rod­no, u da­tom am­bi­jen­tu u kom eg­zi­sti­ra Cr­na Go­ra, kao kan­di­dat za član­stvo u NA­TO sa­vezu, pred­nost da­va­ti svi­nja­ma u od­no­su na or­lo­ve, jer su svi­nje, za raz­li­ku od or­lo­va, krat­kog vi­je­ka. Njih tre­ba po­seb­no uva­ža­va­ti, jer po­sto­ji oprav­da­na opa­snost da svi­nje to­kom svog krat­kog ži­vot­nog tra­ja­nja, zbog bor­be za pu­no ko­ri­to, i ne osje­te sve bla­go­de­ti usto­li­če­nog po­ret­ka.
Do­du­še, Nje­goš je u jed­nom di­je­lu po­me­nu­te pje­sme svi­nju sta­vio u pri­vi­le­go­van po­lo­žaj i, u ne­ku ru­ku, na­slu­tio nje­no da­na­šnje bla­go­sta­nje re­kav­ši: „pa cio dan u glib do uši­ju,/pre­vra­ćam se, na svi­jet uži­vam;/ ni što mi­slim, ni gla­vu raz­bi­jam,/no iza sna na pu­no ko­ri­to.“ Me­đu­tim, slav­ni vla­di­ka u da­ljem tek­stu ove pje­sme po­ka­zu­je da je nje­go­va fi­lo­zof­ska in­ter­pre­ta­ci­ja vri­jed­no­sti, gle­da­no sa da­na­šnje dis­tan­ce, te­ško pri­hva­tlji­va, jer on svo­jim sta­vom pod­ri­va sa­vre­me­no cr­no­gor­sko svi­njo­goj­stvo, na­vo­de­ći da orao svi­nji s pre­zi­rom od­go­va­ra: „Mož se hva­lit ka po­šte­no ži­viš/ pred svi­nja­ma, ali ne pred na­ma,/ jer­bo na­še ple­me po­no­si­to/ ta­kvo­ga se gnu­ša­va ži­vo­ta.“
Či­ni se da je Nje­goš, ipak, naj­vi­še kik­sao na kra­ju pje­sme gdje ka­že:“Osta svi­nja u gad­nom br­lo­gu/ če­ka­ju­ći u če­lo sje­ki­ru“. On je na ovaj na­čin po­lju­ljao uni­ver­zal­nu te­zu o la­god­no­sti svinj­skog ži­vo­ta, či­me je uda­rio na te­melj­ne vri­jed­no­sti jed­ne per­spek­tiv­ne raz­voj­ne dje­lat­no­sti. Jer, za­i­sta, je ne­pri­mje­re­no uka­zi­va­ti da na ovom svi­je­tu ima ičeg pre­čeg od pu­nog ko­ri­ta. Ta­ko­đe, ne­u­ku­sno je, uz po­mi­nja­nje sje­ki­re, pod­sje­ća­ti da je krat­ko sve što je slat­ko. Jer uni­ža­va­njem svi­nje uni­ža­va se i ko­ri­to, ko­je je, ka­ko sam i re­kao, per­so­ni­fi­ka­ci­ja sa­vre­me­ne i bo­ga­te cr­no­gor­ske tr­pe­ze.
Mo­žda Nje­goš ne bi išao to­li­ko u kraj­nost da je kod se­be imao sa­vre­me­ne pri­ruč­ni­ke iz svi­njo­goj­stva u ko­ji­ma se na­vo­di da jed­nu od naj­va­žnijh osno­va uspje­šnog ga­je­nja svi­nja či­ni što bo­lje po­zna­va­nje svi­nja uop­šte, od­no­sno uti­ca­ja oko­li­ne na svi­nje. Uosta­lom, u tim pri­ruč­ni­ci­ma pi­še da u po­gle­du op­šteg po­zna­va­nja svi­nja po­sto­je ve­o­ma ve­li­ke raz­li­ke iz­me­đu ra­sa od pri­je sto i vi­še go­di­na i ovih, ko­je se da­nas uobi­ča­je­no dr­že. Oči­gled­no je da se zbog tih raz­li­ka da­nas po­ja­vlju­ju i pot­pu­no po­gre­šne pred­ra­su­de o svi­nja­ma. Za­to je u ci­lju sve­u­kup­nog ja­ča­nja cr­no­gor­skog dru­štva ve­o­ma va­žno usvo­ji­ti sle­de­će pre­po­ru­ke iz jed­nog od po­me­nu­tih pri­ruč­ni­ka: „ Svi­nje br­zo i si­gur­no shva­te da li ih far­mer vo­li. Ako ih vo­li, on­da one do­bro “sa­ra­đu­ju”, sko­ro da se do­go­va­ra­ju ka­ko da obje stra­ne bu­du još za­do­volj­ni­je! To se po­seb­no od­no­si na ga­je­nje kr­ma­ča i od­goj pra­sa­di. Čak se sma­tra da se do­brom “sa­rad­njom” kod kr­ma­ča do­bi­je bar jed­no pra­se go­di­šnje vi­še!“
Iz ovih pre­po­ru­ka da se pri­mi­je­ti­ti da su po­slu­šnost, uza­jam­no ra­zu­mi­je­va­nje i do­bra sa­rad­nja ga­rant za pu­no ko­ri­to i put do mir­ni­jeg sna. Na­rav­no, va­žno je na­po­me­nu­ti da i sa­vre­me­ni tu­ma­či sno­va uka­zu­ju da svi­nja sim­bu­li­zu­je po­zi­tiv­ne pro­mje­ne, a pu­no ko­ri­to ve­li­ki do­bi­tak.