Pi­še: Mi­lan Mi­šić


Vri­je­me le­ti: no­vi ame­rič­ki pred­sjed­nik sto­lu­je već mje­sec da­na, i na svo­joj pr­voj kon­fe­ren­ci­ji za štam­pu u Bi­je­loj ku­ći po­hva­lio se da je za sa­mo tri ne­dje­lje po­sti­gao vi­še ne­go ije­dan nje­gov pret­hod­nik.
Me­di­ji se sla­žu sa njim, s tim što in­si­sti­ra­ju da su nje­go­va po­stig­nu­ća dru­ge vr­ste: da je Ame­ri­ci iz­nu­tra i nje­nom pre­sti­žu u svi­je­tu već na­nio vi­še šte­te ne­go bi­lo ko pri­je nje­ga.
Me­đu tim po­stig­nu­ći­ma su ru­še­nje te­me­lja do­sa­da­šnje spolj­ne po­li­ti­ke SAD, po­do­zre­nje sa­ve­zni­ka i mo­bi­li­za­ci­ja pro­tiv­ni­ka, ostav­ka sa­vjet­ni­ka za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost po­slije sa­mo 24 da­na na po­lo­ža­ju, sud­ski obo­ren ukaz o ula­sku u ze­mlju mu­sli­ma­na iz se­dam ze­ma­lja, sva­đa sa no­vi­na­ri­ma i oba­vje­štaj­nim esta­bli­šmen­tom, la­ko­ća s ko­jom da­nas go­vo­ri jed­no, a sju­tra dru­go – i iz­nad sve­ga sve du­blja kon­tro­ver­za oko nje­go­vih i ve­za njegovog okru­že­nja sa Ru­si­jom.
To je bio i raz­log iz­nu­đe­ne ostav­ke ge­ne­ra­la Maj­kla Fli­na, ko­ji je ne­po­sred­no po­slije iz­bo­ra, kao Tram­pov sa­rad­nik, ali for­mal­no obi­čan gra­đa­nin, te­le­fo­nom raz­go­va­rao sa ru­skim am­ba­sa­do­rom u Va­šing­to­nu i pri­tom na­go­vi­je­stio da bi no­vo­i­za­bra­ni pred­sjed­nik mo­gao da ubla­ži ili uki­ne sank­ci­je uve­de­ne zbog voj­ne in­ter­ven­ci­je Mo­skve u Ukra­ji­ni i anek­si­je Kri­ma.
Usli­je­di­lo je po­tom ot­kri­će ”Nju­jork taj­msa” da do­ma­će bez­bjed­no­sne agen­ci­je vo­de is­tra­gu o kon­tak­ti­ma vi­še lju­di iz Tram­po­vog okru­že­nja sa ru­skim oba­vje­štaj­nim slu­žba­ma to­kom kam­pa­nje, što je do­ja­vio ne­ko iz oba­vje­štaj­nog esta­bli­šmen­ta. Na­vod­no, ono do če­ga se već sti­glo, to je da su po­tvr­đe­ni ne­ki na­vo­di iz ne­dav­no obje­lo­da­nje­nog do­si­jea o tim ve­za­ma ko­jeg je po pri­vat­noj po­rudž­bi­ni sa­či­nio re­no­mi­ra­ni biv­ši oba­vje­šta­jac bri­tan­ske taj­ne slu­žbe.
Ge­ne­ral Flin je is­pao vi­še ne­go na­i­van kad se po­na­dao da mo­že da za­ba­šu­ri sa­dr­žaj svog raz­go­vo­ra sa ru­skim am­ba­sa­do­rom, jer se pod­ra­zu­mi­je­va da se svi ta­kvi kon­tak­ti pri­slu­šku­ju: pro­fe­si­o­nal­ci iz NSA, FBI, CIA i dru­gih slu­žbi ni­su pre­sta­li da ra­de ono što im je osnov­ni po­sao. No­vo je sa­mo to što je oba­vje­štaj­ni esnaf zbio re­do­ve u od­bra­ni pro­fe­si­je, po­sle se­ri­je oma­lo­va­ža­va­ju­ćih, pa i uvre­dlji­vih iz­ja­va na nji­hov ra­čun od stra­ne pred­sjed­ni­ka (ko­ji ih je jed­nom pri­li­kom upo­re­dio sa na­ci­sti­ma).
Kraj­nji re­zul­tat je da je nad Va­šing­to­nom je­dan tam­ni oblak sum­nji da u naj­ma­nju ru­ku čud­nim od­no­si­ma iz­me­đu Ru­si­je i ”tram­po­va­ca” ima ne­če­ga što je vi­še od ne­u­o­bi­ča­je­nih kon­ta­ka­ta sa si­lom za ko­ju se ne mo­že re­ći da je pri­ja­telj SAD. Ri­ječ je o uti­sku da pred­sjed­nik i nje­mu bli­ske lič­no­sti ne­što kri­ju: da li je Tramp ne­čim uci­je­njen, da li se nje­go­vo po­slov­no car­stvo za­du­ži­va­lo u Ru­si­ji ili ne­što tre­će?
Ču­đe­nje u ovom po­gle­du iza­zi­va i okol­nost da Tramp go­to­vo da ne­ma ja­snih i do­sled­nih spolj­no­po­li­tič­kih sta­vo­va: pr­vo je na­ja­vio da će na­pu­sti­ti po­li­ti­ku ”jed­ne Ki­ne”, pa je po­tom od to­ga od­u­stao, NA­TO je pro­gla­sio ”za­sta­re­lim”, ali nje­gov mi­ni­star od­bra­ne je pro­šle ne­dje­lje u tom po­gle­du smi­ri­vao evrop­ske sa­ve­zni­ke i slič­no – osim kad je ri­ječ o Ru­si­ji, o ko­joj ni­je iz­re­kao ni­jed­nu ri­ječ kri­ti­ke.
Ne­ke lič­no­sti iz oba­vje­štaj­nih kru­go­va po­sta­vlja­ju pi­ta­nje i da li bi Tramp pro­šao uobi­ča­je­nu bez­bjed­no­snu pro­vje­ru (”Nju­jork tajms” sma­tra da kao obi­čan gra­đa­nin ne bi) u ko­joj je jed­no od ključ­nih pi­ta­nja ”da li ste pod­lo­žni ucje­ni ne­kog stra­nog en­ti­te­ta ili po­je­din­ca”?! Ka­ko se spe­ku­li­še, ne­po­vje­re­nje ame­rič­kih oba­vje­šta­ja­ca pre­ma pred­sjed­ni­ku ide čak do­tle da mu us­kra­ću­ju uvid u nji­ho­ve naj­de­li­kat­ni­je na­la­ze iz stra­ha da će sti­ći do ne­po­želj­nih oči­ju.
Re­pu­bli­kan­ci, par­ti­ja ko­ja ima ve­ći­nu u Kon­gre­su i ko­ja je Tram­pa ne­volj­no pri­hva­ti­la kao svog li­de­ra, za­sad okli­je­va­ju, ali kon­gre­sme­ni iz De­mo­krat­ske par­ti­je pri­ti­ska­ju da se osnu­je jed­na ne­za­vi­sna dvo­par­tij­ska ko­mi­si­ja ko­ja bi is­pi­ta­la ru­ske ve­ze Tram­po­ve ad­mi­ni­stra­ci­je.
Sam Tramp je, na po­me­nu­toj kon­fe­ren­ci­ji za štam­pu, ko­ju su ame­rič­ke ko­le­ge opi­sa­le kao ”bi­zar­nu”, sve ovo od­ba­cio kao ”ob­ma­nu la­žlji­vih me­di­ja”, ko­je je ma­lo po­tom pro­gla­sio i ”ne­pri­ja­te­lji­ma na­ro­da”. Što zna­či da ra­ni­je ob­ja­vlje­ni rat iz­me­đu Bi­je­le ku­će i ”sed­me si­le” eska­li­ra.
Eska­li­ra­ju i ne­iz­vje­sno­sti kad je ri­ječ o bu­duć­no­sti tran­sa­tlant­skih ve­za. Vol­fang Išin­ger, ve­te­ran nje­mač­ke di­plo­ma­ti­je, pred­sje­da­va­ju­ći bez­bjed­no­snom kon­fe­ren­ci­jom ko­ja je u Min­he­nu po­če­la u pe­tak, oku­piv­ši 47 mi­ni­sta­ra (uklju­ču­ju­ći i no­vog ame­rič­kog se­kre­ta­ra za od­bra­nu), iz­ja­vio je da je Tram­po­va iz­ja­va ka­ko bi ”vo­lio da se EU ras­pad­ne” – ”ob­ja­va ra­ta”.
Tramp je u pr­vih mje­sec da­na je­di­no bio do­sle­dan u op­sjed­nu­to­sti sa­mim so­bom i u ne­ma­ru pre­ma či­nje­ni­ca­ma. Pa je ta­ko, upr­kos to­me da je go­to­vo sve što je ura­dio pra­će­no od­su­stvom kom­pe­tent­no­sti i kon­fu­zi­jom, svo­ju ad­mi­ni­stra­ci­ju opi­sao kao ”do­bro pod­ma­za­nu ma­ši­nu”. Re­al­no­sti­ma je me­đu­tim mno­go bli­ža me­dij­ska kon­tradi­jag­no­za: ”Še­grt u Bi­je­loj ku­ći“. To je na­slov ju­če­ra­šnjeg uvod­ni­ka ”Nju­jork taj­msa”, ko­ji kon­sta­tu­je da Tramp ni­je, ka­ko tvr­di, ”na­sli­je­dio ha­os”, ne­go ga sam stva­ra.
(Autor je biv­ši glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik ,, Po­li­ti­ke'')