Pi­še: Ni­ko­la Jo­va­no­vić

Kom­ple­tan po­stu­pak uki­da­nja imu­ni­te­ta i od­re­đi­va­nja pri­tvo­ra po­sla­ni­ci­ma Mi­la­nu Kne­že­vi­ću i An­dri­ji Man­di­ću je po vi­še osno­va prav­no ni­šta­van, pa je pri­je ot­po­či­nja­nja kri­vič­nog po­stup­ka po­treb­no raz­ja­sni­ti niz pi­ta­nja ko­ja su od zna­ča­ja da li će taj po­stu­pak bi­ti spro­ve­den shod­no Usta­vu i za­ko­ni­ma i da će­mo do kra­ja ima­ti po­li­tič­ki pro­ces pro­tiv li­de­ra DF-a.
Uput­stvo VDT-a u po­gle­du neo­d­re­đi­va­nja pri­tvo­ra je mo­glo jav­nost da iz­ne­na­di sa­mo u po­li­tič­kom smi­slu, u prav­nom smi­slu je pot­pu­no lo­gič­no i ni­je ni­ka­kvo iz­ne­na­đe­nje, jer for­mal­no-prav­no po­stu­pak za od­re­đi­va­nje pri­tvo­ra ni­je mo­gao da po­kre­ne or­gan kri­vič­nog go­nje­nja i ni­je po­sto­jao ni­ti je­dan osnov po ZKP-u. Po­seb­no ni­je po­sto­ja­la opa­snost od uti­ca­nja na svje­do­ke jer su svje­do­ci u ovom pred­me­tu uglav­nom svje­do­ci sa­rad­ni­ci ili li­ca ko­ja su pot­pi­sa­la spo­ra­zum o pri­zna­nju kri­vi­ce i shod­no za­ko­nu uži­va­ju po­seb­nu za­šti­tu.
Pred­sjed­nik skup­šti­ne Ivan Bra­jo­vić je svje­sno pre­kr­šio pro­ce­du­ru ko­ju na­la­že po­slov­nik. Na­kon što je Ad­mi­ni­stra­tiv­ni od­bor i Lu­iđ Škre­lja kao pred­sjed­nik tog rad­nog ti­je­la na­pra­vio ka­ta­stro­fal­nu ma­te­ri­jal­nu gre­šku da­ju­ći pre­po­ru­ku da se Man­di­ću i Kne­že­vi­ću uki­ne imu­ni­tet za kri­vič­na dje­la za ko­je se sum­nji­če Ši­ro­kov i Po­pov, a ne za dje­la ko­ja je GST za­tra­žio, umje­sto po­ni­šte­nja ta­kve od­lu­ke, Škre­lja je svje­sno fal­si­fi­ko­vao do­dat­ni iz­vje­štaj i sam ga, bez odr­ža­ne sjed­ni­ce od­bo­ra, do­sta­vio pred­sjed­ni­ku Skup­šti­ne. Ovo ne sa­mo da je kr­še­nje po­slov­ni­ka Skup­šti­ne već je i kr­še­nje za­ko­na i pred­sta­vlja sa­mo po se­bi kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja, ko­ja su Škre­lja i Bra­jo­vić svje­sno i sa umi­šlja­jem po­či­ni­li. Zbog to­ga su i po­dig­nu­te kri­vič­ne pri­ja­ve pro­tiv njih i VDT će mo­ra­ti u što kra­ćem ro­ku da spro­ve­de po­stu­pak, jer od to­ga za­vi­si da­lji tok kri­vič­nog po­stup­ka.
Ima­ju­ći u vi­du bru­tal­ne ne­pra­vil­no­sti ko­je su pra­ti­le ovaj slu­čaj, po­sta­vlja se pri­je sve­ga prav­ni za­klju­čak da je ova­kva od­lu­ka Skup­šti­ne Cr­ne Go­re prav­no ni­štav­na. Od­lu­ka, bi­lo da je u pi­ta­nju i naj­vi­ši za­ko­no­dav­ni dom, ko­ja je do­ne­se­na uz kr­še­nje prav­nih pra­vi­la, i uz iz­vr­še­nje kri­vič­nih dje­la zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja, ne mo­že se sma­tra­ti le­gal­nom i oba­ve­zu­ju­ćom i ista se mo­ra po­ni­šti­ti, uko­li­ko se ne že­li ići u da­lju ne­za­ko­ni­tu pro­ce­du­ru, jer ni po­la­ni­ci, a ni Skup­šti­na Cr­ne Go­re ne eg­zi­sti­ra­ju mi­mo prav­nog po­ret­ka. Ap­surd je da oni ko­ji stva­ra­ju pra­vo u ovoj dr­ža­vi, a to je par­la­ment, kr­še Ustav, za­ko­ne i po­slov­nik u ova­ko osje­tlji­vom dru­štve­nom tre­nut­ku.
Su­bli­mi­ra­ju­ći či­tav do­sa­da­šnji po­stu­pak s prav­nog aspek­ta, mo­že se za­klju­či­ti da je pro­ces pro­tiv An­dri­je Man­di­ća i Mi­la­na Kne­že­vi­ća pra­vas­hod­no po­li­tič­ki mo­ti­vi­san i spro­vo­di se uz bru­tal­no kr­še­nje Usta­va, za­ko­na i prav­ne pro­ce­du­re, što uka­zu­je na ne­po­sto­ja­nje osno­va­ne sum­nje, do­ka­za pa čak i in­di­ci­ja ona­ko ka­ko to kri­vič­no- prav­na ma­te­ri­ja zah­ti­je­va, i da će kraj­nji epi­log, ubi­je­đen sam, bi­ti po­zi­ti­van po njih. Da ni­je ta­ko, nad­le­žne in­sti­tu­ci­je bi u ovom slu­ča­ju, is­po­što­va­le pro­ce­du­ru i dje­lo­va­le u okvi­ru za­ko­na i Usta­va. Bru­tal­no kr­še­nje ele­men­tar­nih prav­nih pra­vi­la do­ka­zu­je da je stvar­na na­mje­ra bi­la da se li­de­ri DF-a što pri­je na­đu u pri­tvo­ru, iako za to ne po­sto­ji osnov po ZKP-u, i da u kre­i­ra­noj at­mos­fe­ri „do­ka­zi­va­nja ne­vi­no­sti“, u ko­joj bi glav­ni spe­ci­jal­ni tu­ži­lac Kat­nić, po in­struk­ci­ja­ma vr­ha vla­sti, lak­še mo­gao da ubi­je­di jav­nost da su kri­vi. Oni ko­ji su po­seg­nu­li za ova­kvim me­to­da­ma na­pra­vi­li su to­li­ko prav­nih br­ljo­ti­na, da već sa­da mo­že­mo da kon­sta­tu­je­mo da je ova pri­ča do­ži­vje­la prav­ni i po­li­tič­ki fi­ja­sko. Po­seb­no skre­ćem pa­žnju vr­hu tu­ži­la­štva i sud­stvu ko­ji ove či­nje­ni­ce tre­ba da is­pi­ta­ju što hit­ni­je, a sva­ka­ko pri­je bi­lo ka­kvog da­ljeg po­stu­pa­nja pro­tiv Mi­la­na Kne­že­vi­ća i An­dri­je Man­di­ća.