-Autor: Bo­ris De­žu­lo­vić


Zvao me jed­nom pri­li­kom pri­je tri­de­set go­di­na glav­ni ured­nik ,,Ne­djelj­ne Dal­ma­ci­je’’ da mi ka­že ka­ko je jav­ni tu­ži­telj zbog ,,Fe­ra­la’’ za­bra­nio no­vi­ne.
Imao je on taj obi­čaj, da za­bra­nju­je no­vi­ne. Mi­slim, jav­ni tu­ži­telj.
Elem, za­je­ba­va­li smo se mi u ,,Fe­ra­lu’’ ne­što s Mi­lo­še­vi­će­vim mi­tin­zi­ma, JNA i Cen­tral­nim ko­mi­te­tom, a jav­ni tu­ži­telj za­bra­nio no­vi­ne i otje­rao nas na sud zbog ,,uz­ne­mi­ra­va­nja jav­no­sti” i ,,ši­re­nja la­žnih vi­je­sti”. Da­nas, kad su fa­ke-news, la­žne vi­je­sti - i ka­ko ono, ,,al­ter­na­tiv­ne či­nje­ni­ce” – kao po­sve le­gi­tim­na in­for­ma­tiv­no-ko­mu­ni­ka­cij­ska for­ma na­šle mje­sto i u mejnstrim me­di­ji­ma, za­bav­no se sje­ti­ti ka­ko je u ono grd­no ko­mu­ni­stič­ko vri­je­me to me­đu tu­ži­te­lji­ma bio do­sta po­pu­la­ran čla­nak kri­vič­nog za­ko­na: “uz­ne­mi­ra­va­nje jav­no­sti” - od­no­sno uz­bu­nji­va­nje rad­nih lju­di i gra­đa­na, da­kle pod­ri­va­nje ustav­nog po­ret­ka - “ši­re­njem la­žnih vi­je­sti”.
Ko­mu­ni­sti ni­su ima­li bog zna ka­ko raz­vi­jen smi­sao za hu­mor – dru­gom jed­nom pri­li­kom, re­ci­mo, be­o­grad­ski je SUB­NOR gnjev­no de­man­to­vao na­šu za­je­ban­ci­ju ka­ko je Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić van­brač­ni sin Jo­si­pa Bro­za - ali su, ka­ko vi­di­te, u kri­vič­nom pra­vu i me­dij­skoj re­gu­la­ci­ji bi­li is­pred svog vre­me­na. Di­vi­zi­je bje­lo­svjet­skih in­te­lek­tu­a­la­ca i za­ko­no­da­va­ca da­nas mu­dru­ju ka­ko za­u­sta­vi­ti fa­ke-news pan­de­mi­ju, si­ro­ti Mark Za­ker­berg i ga­zde Gu­gla tro­še de­se­ti­ne mi­li­o­na do­la­ra da raz­vi­ju al­go­ri­tam ko­ji će spri­je­či­ti ši­re­nje la­žnih vi­je­sti, a ju­go­slo­ven­ski ko­mu­ni­sti još pri­je tri­de­set go­di­na ima­li go­tov za­kon­ski pa­ra­graf ko­ji se zvao upra­vo ,,ši­re­nje la­žnih vi­je­sti”.
Stvar je na ča­snom ko­mu­ni­stič­kom su­du, da skra­tim pri­ču, is­pa­la do­sta za­bav­na, jer je naš advo­kat u na­dah­nu­tom ple­do­a­jeu odr­žao su­du i tu­ži­la­štvu pre­da­va­nje iz te­o­ri­je knji­žev­no­sti, ob­ja­sniv­ši ka­ko su vic i sa­ti­ra po de­fi­ni­ci­ji “la­žna vi­jest”. Ne po­sto­ji, je.iga, isti­ni­ta sa­ti­ra.
Ili ba­rem ni­je po­sto­ja­la u ono vri­je­me.
Tri­de­se­tak go­di­na ka­sni­je, la­ni ne­gdje baš u ovo do­ba, op­skur­ni hr­vat­ski te­le­vi­zij­ski vo­di­telj i usta­ški pa­tu­ljak Ve­li­mir Bu­ja­nec – ose­buj­ni štrump­fi­rer što je pra­vo­sna­žno osu­đen zbog pla­ća­nja pro­sti­tut­ki ko­ka­i­nom – pre­ko svo­je advo­kat­ske kan­ce­la­ri­je jav­no je de­man­to­vao i tu­žio su­du sa­ti­rič­ki por­tal ,,News Bar’’ zbog tek­sta “Hit­na po­moć oži­vlja­va­la Bu­jan­ca na­kon vi­je­sti o za­plje­ni ko­ka­i­na vri­jed­nog 44 mi­li­o­na do­la­ra!”, mr­tav ozbi­ljan tvr­de­ći ka­ko je “ne­tač­no da je Hit­na po­moć oži­vlja­va­la Bu­jan­ca na­kon vi­je­sti o za­plje­ni ko­ka­i­na vri­jed­nog 44 mi­li­o­na do­la­ra”, ka­ko je “ne­tač­no da je vi­jest o za­plje­ni hi­lja­du i sto ki­lo­gra­ma naj­fi­ni­jeg ko­lum­bij­skog bi­je­log pra­ha bi­la pre­vi­še za ve­li­kog Hr­va­ta sa sla­bim sr­cem”, i ka­ko je “ci­je­li čla­nak ne­ta­čan”.
Sva­ka­ko, to da ko­mu­ni­sti i Hr­va­ti ne­ma­ju smi­sla za hu­mor - pa mr­tvi ozbilj­ni, s pe­ča­ti­ma jav­nih tu­ži­la­šta­va i za­gre­bač­kih advo­kat­skih kan­ce­la­ri­ja, de­man­tu­ju vi­ce­ve – ni­je po­sve no­va stvar. Kad je bog di­je­lio smi­sao za hu­mor, Hr­va­ti su bi­li u re­du za sun­ce, mo­re i ostr­va, a ko­mu­ni­sti u re­du za bra­šno, ulje i ka­fu. Re­ći ću vam što je po­sve no­va stvar: po­sve no­va stvar je da smi­sao za hu­mor ne­ma­ju ni Bo­san­ci, na­rod ko­ji je – dok je do­bri Alah di­je­lio naf­tu i zem­ni plin – je­di­ni bio u re­du za smi­sao za hu­mor.
I ko­ji još do ju­če ni­šta dru­go osim smi­sla za hu­mor za­pra­vo ni­je ni imao.
Ovih da­na op­skur­ni sa­raj­ski štrump­fi­rer Ha­ris Za­hi­ra­gić - pred­sjed­nik SPUS-a, Stu­dent­skog par­la­men­ta Uni­ver­zi­te­ta u Sa­ra­je­vu - jav­no je ta­ko por­ta­lu ka­rak­ter.ba za­pri­je­tio sud­skom tu­žbom zbog sa­ti­rič­kog tek­sta “SPUS: Ni­smo Sr­bi pa da pro­te­stu­je­mo”, u ko­jem se autor za­je­ba­va ka­ko Stu­dent­ski par­la­ment tvr­di da “sa­ra­jev­ski stu­den­ti ni­su na uli­ca­ma jer uče, jer ni­su nar­ko­ma­ni, bo­le­sni­ci, Sr­bi, pi­jan­du­re i sve ono što nam je ko­mu­ni­zam osta­vio u za­o­stav­šti­ni”.
Mr­tav ozbi­ljan Ha­ris Za­hi­ra­gić, uzor­ni stu­dent sa­ra­jev­skog Prav­nog fa­kul­te­ta, na to je pre­sa­vio ta­bak, oli­zao plaj­vaz i me­di­ji­ma po­slao mr­ko sa­op­šte­nje, ci­ti­ram: “Obra­ća­mo se jav­no­sti sa de­man­tom na vi­jest ob­ja­vlje­nu na jed­nom od sa­ti­rič­kih por­ta­la - a ve­za­nu za pro­te­ste na­ših ko­le­ga stu­de­na­ta u Sr­bi­ji - ko­ja na­rav­no ni­je tač­na.”
“Ko­ja na­rav­no ni­je tač­na.”
Na­rav­no da „na­rav­no ni­je tač­na“, dra­gi Ha­ri­se, ku­ka­la ti sva­ka po­je­di­nač­na ka­te­dra fa­kul­te­ta ko­ji stu­di­raš! Vic i sa­ti­ra po de­fi­ni­ci­ji ni­su tač­ni. Vic i sa­ti­ra po de­fi­ni­ci­ji su la­žne vi­je­sti. Sam smi­sao vi­ca i sa­ti­re, ne znam ka­ko bih to stu­den­tu pra­va jed­no­stav­ni­je ob­ja­snio, u to­me je da “na­rav­no ni­su tač­ni”. Sto­ga su vi­ce­ve i sa­ti­ru do­sad, što se zna, sud­ski pro­go­ni­li i de­man­to­va­li sa­mo Hr­va­ti i ko­mu­ni­sti. Ko­mu­ni­sti ko­ji su nam – uz one “nar­ko­ma­ne, bo­le­sni­ke, Sr­be i pi­jan­du­re” iz vi­ca – “osta­vi­li u za­o­stav­šti­ni” i po­li­tič­ku sa­ti­ru kao ši­re­nje la­žnih vi­je­sti. Kad bi, na­i­me, bi­la tač­na, ne bi bi­la po­li­tič­ka sa­ti­ra, već bi bi­la ko­mu­ni­stič­ka Hr­vat­ska.
U toj ko­mu­ni­stič­koj BiH, Bo­sni i Hr­vat­skoj, po­li­tič­ke sa­ti­re vi­še ne­ma, jer se – kao i sam kon­cept fa­ke-news, od­no­sno la­žnih vi­je­sti – pre­se­li­la u mejnstrim. Na pri­mjer: de­sni­čar­ski ma­mlaz što mr­tav ozbi­ljan s advo­ka­ti­ma de­man­tu­je sa­ti­rič­ke tek­sto­ve ne­kad bi sam po se­bi bio vic i sa­ti­ra. Bi­la bi to do­bra za­je­ban­ci­ja na ra­čun de­sni­čar­skih ma­mla­za bez smi­sla za hu­mor, dok bi se de­sni­čar­ski ma­mla­zi lju­ti­li što ih sa­ti­ri­ča­ri pri­ka­zu­ju glu­pim idi­o­ti­ma. Da­nas, me­đu­tim, ta­kve stva­ri iz­la­ze u no­vi­na­ma kao vi­jest. Da­nas se de­sni­čar­ski ma­mla­zi ra­di­je, eto, sa­mi pri­ka­zu­ju. To ra­de ta­ko da za istu stvar – da su, na­i­me, glu­pi idi­o­ti – op­tu­žu­ju či­ta­o­ce.
“Na­ža­lost, u na­šem dru­štvu, oči­to, ve­li­ki broj gra­đa­na ne mo­že vi­dje­ti ja­snu raz­li­ku iz­me­đu stvar­ne i ,,sa­ti­rič­ne’’’ ili iz­mi­šlje­ne vi­je­sti, što evi­dent­no mno­gi me­di­ji ,,zlo­u­po­tre­blja­va­ju”, mr­tav ozbi­ljan ta­ko u svo­me mr­kom sa­op­šte­nju za jav­nost zdva­ja nad nje­nom in­te­li­gen­ci­jom mla­di stu­dent pra­va Ha­ris Za­hi­ra­gić, bu­du­ći ka­di­ja- tu­ži­lac ili ka­di­ja- su­di­ja, ni­ti u jed­nom tre­nut­ku ne po­mi­sliv­ši ka­ko “ve­li­ki broj gra­đa­na ne vi­di ja­snu raz­li­ku iz­me­đu stvar­ne i ,,sa­ti­rič­ne vi­je­sti” baš zbog to­ga što u iz­o­kre­nu­toj bo­san­sko­her­ce­go­vač­koj zbi­lji za­i­sta po­sto­je ma­mla­zi ko­ji mr­tvi ozbilj­ni de­man­tu­ju sa­ti­rič­ne vi­je­sti, do­ki­da­ju­ći i onu po­sled­nju, tan­ku gra­ni­cu iz­me­đu stvar­no­sti i sa­ti­re.
I sâm sam, re­ci­mo, tri da­na gu­glao i pro­vje­ra­vao da ni­je mo­žda i vi­jest o Za­hi­ra­gi­će­vu de­man­ti­ju za­pra­vo sa­ti­ra, sve če­ka­ju­ći Za­hi­ra­gi­ćev de­manti sa­ti­rič­kog de­man­tija, da se on­da ko­nač­no pre­dam, osta­vim ovog po­sla i mir­no ra­zi­đem.
Pa sta­nem pred do­brog Ala­ha u red za naf­tu.

wwwbyka.com