-Autor: Ra­do­je An­drić

Na fo­te­lje u no­voj Vla­di Sr­bi­je jav­no su se sa­mo­kan­di­do­va­li Ivi­ca Da­čić, sa­da­šnji mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va, i Mu­a­mer Zu­kor­lić, sa­da­šnji na­rod­ni po­sla­nik u Skup­šti­ni Sr­bi­je. Pr­vi bi da bu­de pre­mi­jer (”Sla­gao bih ka­da bih re­kao da ne že­lim da bu­dem pre­mi­jer!”), a dru­gi bi da bu­de mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va (”Ili bi­lo ko­ji dru­gi re­sor, jer bih ra­dio bo­lje od sva­kog sa­da­šnjeg mi­ni­stra!”).
Osim ci­ti­ra­nih sa­mo­pre­po­ru­ka, šta je to što ih ne pre­po­ru­ču­je za ove funk­ci­je, a što o se­bi ne­će re­ći?
”Tu­ži­ba­blu­ci” jed­nog i ,,đa­vo­lu­ci” dru­gog!
Kao dje­ca, naj­vi­še smo, valj­da, mr­zje­li ,,tu­ži­ba­be” ko­je su sva­ki ko­rak nas ,,nor­mal­nih”, a ko­ji je nji­ma bio ne­nor­ma­lan ili ne­mo­guć, zdu­šno cin­ka­ri­li uči­te­lji­ci, oče­ku­ju­ći na­gra­du, po­vla­šćen po­lo­žaj ili da ih po­ma­zi po ko­si…
Fe­de­ri­ka Mo­ge­ri­ni je uči­te­lji­ca Ivi­ci Da­či­ću, a ne isto­ri­ja, ka­ko su nas uči­li. On je, pak, po sve­mu što de­la kao mi­ni­star spolj­ni – ona tu­ži­ba­ba ko­ja ne pro­pu­šta da joj se, bez ika­kvog za­zo­ra, pred ci­je­lim odje­lje­njem obra­ti: ”Uči­te­lji­ce, uči­te­lji­ce! Ra­ma i Ta­či re­kli da će da pra­ve ve­li­ku Al­ba­ni­ju!”
A, ka­da ga Mo­ge­ri­ni­je­va po­mi­lu­je po ko­si­ci i ka­že mu: ”Baš si sla­dak! I li­je­po pe­vaš!”, on us­hi­tri da­lje…
”Je l’ da da to ni­je le­po? Ja ka­da bih re­kao da će se uje­di­ni­ti Re­pu­bli­ka Srp­ska i Sr­bi­ja, vi bi ste me od­mah ka­zni­li…?!
Je­di­na mo­gu­ća i ,,pra­va ka­zna” za sa­da­šnji esta­bli­šment ko­jem pri­pa­da i Da­čić, su­de­ći po nji­ho­vim iz­ja­va­ma u slič­nim pri­li­ka­ma, je­ste sa­mo – vje­ša­nje! Iza ri­je­či ,,nas bi od­mah obje­si­li” sta­li su Da­čić, Vu­lin, Vu­čić, Ma­ja Goj­ko­vić… Raz­li­ku­ju se je­di­no po sop­stve­nom po­gle­du na to – gdje će i ka­ko bi­ti obje­še­ni: Vu­lin pre­fe­ri­ra ban­de­ru, Ma­ja – spa­lji­va­nje i na­bi­ja­nje na ko­lac (ma­da je to iz­go­vo­ri­la ne­lo­gič­nim i ne­mo­gu­ćem re­do­sle­dom za re­a­li­za­ci­ju), Vu­čić se­be vi­di ra­za­pe­tog na jar­bo­lu u Bri­se­lu, umje­sto ne­ke od za­sta­va…
–Da iz­go­vo­rim ,,svi Sr­bi u jed­noj dr­ža­vi, za­vr­šio bih na jar­bo­lu”…
Za ono u šta vje­ru­je – Hrist je za­vr­šio na kr­stu!
Re­ci­te, jed­nom, da svi Sr­bi za­slu­žu­ju i tre­ba da ži­ve u jed­noj dr­ža­vi!
Pi­taj­te: za­što bi Sr­bi bi­li je­di­ni na­rod ko­ji gra­ni­com ne mo­že da za­o­kru­ži te­ri­to­ri­ju na ko­joj ži­vi?
Ne da bi­smo pro­vje­ri­li – ho­će li vas ne­ko obje­si­ti zbog to­ga, a ne­će –kao što Bri­sel ni­je obje­sio ni Hr­va­te zbog usta­štva i neo­fa­ši­zma, ni šip­ta­re zbog pra­vlje­nja ku­će na tu­đem pla­cu, ni Ra­mu zbog dro­na sa ve­li­ko­al­ban­skom za­sta­vom u sred Be­o­gra­da, ni Izet­be­go­vi­ća zbog pri­jet­nji is­tre­blje­njem Sr­bi­ma, ni zbog ka­me­no­va­nja srp­skog pre­mi­je­ra u Sre­bre­ni­ci, ni…
Ni­ko ni­je obje­sio ni Mi­lo­ra­da Do­di­ka, ko­ji je re­kao da Sr­bi sa obje stra­ne Dri­ne tre­ba da ži­ve u jed­noj dr­ža­vi. Po­ča­stvo­van je sank­ci­ja­ma SAD, a ne vje­ša­njem.
I Vu­lin go­vo­ri to što go­vo­ri, jer zna da ga ni­ko ne­će obje­si­ti.
Lak­še mu je pre­va­li­ti pre­ko usta ”da oruž­je na­ba­vlja­mo jer nam Al­ban­ci prije­te Tre­ćim bal­kan­skim ra­tom”, ne­go što će iz­go­vo­ri­ti: ,,Ja sam mi­ni­star ra­da i so­ci­jal­ne po­li­ti­ke, a ne mi­ni­star voj­ni i mi­ni­star po­li­ci­je”.
Njih dvo­ji­ca se ne ogla­ša­va­ju jer su, sa­svim mo­gu­će, u obi­la­sku ne­ke so­ci­jal­ne usta­no­ve…
Pre­tje­ra­no? Ni­je! Ka­da uči­ni­te sve ona­ko ka­ko ste uči­ni­li i sve­de­te se na ni­vo naj­o­bič­ni­je tu­ži­ba­be, već sju­tra­dan do­bi­je­te Jo­nu­za Mu­sli­jua, pred­sjed­ni­ka op­šti­ne na te­ri­to­ri­ji Sr­bi­je, ko­ji vam ka­že da ve­li­koj Al­ba­ni­ji mo­ra­te da­ti i Bu­ja­no­vac, Pre­še­vo i Po­du­je­vo, da to uči­ni­te sve tr­če­ći i uda­ra­ju­ći se no­gom u sop­stve­nu zad­nji­cu od sre­će, jer va­ma za sa­da ne­će uze­ti i Niš, ko­ji im ina­če pri­pa­da!
Pret­hod­nu ti­ra­du ste iz­dr­ža­li kao ilu­stra­ci­ju – ka­kvu spolj­nu po­li­ti­ku vo­di ak­tu­el­ni mi­ni­star ko­ji bi sju­tra u svo­ju spolj­nu po­li­ti­ku da pre­tvo­ri či­ta­vu vla­du, kao njen no­vi pre­mi­jer.
A na nje­go­vo mje­sto, ne uslo­vlja­va­ju­ći ga fo­te­ljom, ne­go obe­ća­nim iz­bor­nim re­zul­ta­ti­ma u No­vom Pa­za­ru ra­do bi do­šao Mu­a­mer Zu­kor­lić, na­rod­ni po­sla­nik ko­ji po­slije tek za­vr­še­nih iz­bo­ra, ” u ob­li­ku đa­vo­la do­la­zi po svo­je”.
Da li je sa­mo otva­rao usta po­la­žu­ći za­kle­tvu za po­sla­ni­ka ili je iza le­đa ukr­stio pr­ste, ne znam, ali ne znam ni ka­ko bi po­lo­žio za­kle­tvu za mi­ni­stra čo­vjek ko­ji je o svo­joj dr­ža­vi i vla­sti re­kao:
”Sr­bi­ja je od­go­vor­na za po­ro­blja­va­nje mu­sli­ma­na!”
”Od Sr­bi­je zah­ti­je­vam auto­no­mi­ju za San­džak.”
”Sr­bi­ja vo­di ge­no­cid­nu po­li­ti­ku pre­ma mu­sli­ma­ni­ma”.
”Tur­ska je na­ša maj­ka ko­ja je pri­je sto go­di­na osta­vi­la svo­ju dje­cu za­to što je mo­ra­la. Sa­da do­la­zi da ih vi­di, Bo­snu kao naj­sta­ri­je di­je­te, ovo al­ban­sko što je oja­ča­lo i nas u San­dža­ku, naj­ma­nje i naj­mla­đe di­je­te ko­je se naj­vi­še vo­li. Ka­da ima­te ta­kvu bra­ću i oja­ča­ne ro­di­te­lje, to je pre­di­van osje­ćaj!”
”No­vi Pa­zar ni­je no­vi Vu­ko­var! Na­ši su dže­la­ti Pe­ća­nac, Ran­ko­vić i Mi­lo­še­vić! Ovaj na­rod spa­va na jed­no oko!”
”Ni­ko­la Te­sla je mu­sli­man”!
”Bo­šnjač­ke mo­zgo­ve – Me­šu Se­li­mo­vi­ća, Emi­ra Ku­stu­ri­cu, Ra­si­ma Lja­ji­ća, šta god mi mi­sli­li o nji­ma, Be­o­grad je pri­svo­jio kao Sr­be! Ku­stu­ri­cu, Bre­go­vi­ća i Čo­li­ća su uze­li od Sa­ra­je­va da bi bi­li vo­de­ći lju­di kul­tu­re u Sr­bi­ji!”…
Čo­vjek ko­ji je po­sle ova­kvih ri­je­či od­lu­čio da po­sta­ne po­sla­nik u Skup­šti­ni Sr­bi­je, u Be­o­gra­du, ko­ji ne mo­že da shva­ti da su lju­di ko­je je na­bro­jao na­pu­sti­li Sa­ra­je­vo da bi do­šli u Be­o­grad, on tre­ba da po­sta­ne mi­ni­star u Vla­di i dr­ža­vi u ko­joj ži­ve Ku­stu­ri­ca, Čo­lić i Bre­go­vić…? Čo­vjek ko­ji vi­še lju­bi Tur­sku ne­go svo­je tri že­ne – što mu dr­ža­va Sr­bi­ja u ko­joj po­li­ga­mi­ja ni­je do­zvo­lje­na – pra­šta!?
Pra­šta mu i di­vlju grad­nju u cen­tru No­vog Pa­za­ra, ,,ne za­to što pri­je­ti da će iz­ve­sti 5.000 Bo­šnja­ka na pro­test”, ne­go za­to što je li­jep, valj­da..?
Ka­kvu bi spolj­nu po­li­ti­ku vo­dio ta­kav čo­vjek, ako mu je unu­tra­šnja ova­kva? Po če­mu bi ostao za­pam­ćen?
Uz­gred, Karl Bilt, biv­ši pre­mi­jer Šved­ske i sa­u­če­snik u ras­tu­ra­nju na­ših pret­hod­nih dr­ža­va, bio je, pri­je par da­na u po­sje­ti Be­o­gra­du. Sreo se sa pre­mi­je­rom i to ob­ja­vio na svom Tvi­ter na­lo­gu, a pre­mi­je­ro­ve slu­žbe su tu in­for­ma­ci­ju us­kra­ti­le na­šoj jav­no­sti. Sreo se i sa Ivi­com Da­či­ćem, ta­ko­đe na Tvi­te­ru ob­ja­vio da su i ru­ča­li, ob­ja­vio sli­ku ,,šop­ske sa­la­te” ko­joj je is­prav­no za­pam­tio i na­ziv, ali Da­či­ću ni­je za­pam­tio ime, a pre­zi­me je po­gri­je­šio, na­pi­sav­ši: Da­čia…
Kao ,,da­čiu” da ga pam­ti­mo?
Ili Vla­du Sr­bi­je da pam­ti­mo po to­me što će Sr­bi­ja Šip­ta­ri­ma i Al­ba­ni­ji da­ti auto­put od Ni­ša do Pri­šti­ne, a oni na­ma uze­ti Pre­še­vo, Bu­ja­no­vac i Po­du­je­vo?!
A Niš ka­da za­vr­ši­mo auto­put?
wwwi­skra.co