- Pi­še: prof.dr Dra­gan Ja­ko­vlje­vić

Je­di­na evrop­ski pri­hva­tlji­va per­spek­ti­va da­ljeg op­stan­ka i le­gi­tim­nog dje­lo­va­nja u na­šoj druš­tvenoj stvar­no­sti po­sled­njih de­ce­ni­ja ma­ni­fest­nog cr­no­gor­skog na­ci­o­na­li­zma sa­sto­ja­la bi se u nje­go­vom pri­je­ko po­treb­nom kul­ti­vi­sa­nju, de­mo­kra­ti­zo­va­nju i hu­ma­ni­zo­va­nju. Da­kle, u usa­gla­ša­va­nju sa pra­vi­li­ma gra­đan­skog i ustav­nog po­ret­ka. Svo­je­dob­no je LSCG za­po­čeo s dje­lo­va­njem ko­je je vo­di­lo u tom prav­cu. I za pret­po­sta­vi­ti je da je ta par­ti­ja mo­gla us­pje­ti da de­mo­kra­ti­zu­je cr­no­gor­ski na­ci­o­na­li­zam, sa­mo da je ima­la pri­li­ku za du­že dje­lo­va­nje na po­li­tič­koj sce­ni. Jer je, na­i­me, nje­no ru­ko­vod­stvo ras­po­la­ga­lo de­mo­krat­skim ka­pa­ci­te­tom za jed­no ta­kvo do­stig­nu­će! Neo­p­hod­nim je po­sta­lo de­mo­kra­ti­zo­va­nje ko­jim bi cr­no­gor­ski na­ci­o­na­li­zam, uz od­re­đe­no re­for­mi­sa­nje svog dje­lo­va­nja, mo­gao sa­ču­va­ti le­gi­tim­nost svo­je da­lje dje­lat­ne pri­sut­no­sti i u evrop­skoj Cr­noj Go­ri bi mo­ra­lo za­po­če­ti s nje­go­vim pro­svje­ći­va­njem. A to zna­či oslo­ba­đa­njem od pri­mje­sa mi­to­va, pre­du­bje­đe­nja i s nji­ma po­ve­za­ne mr­žnje i ne­tr­pe­lji­vo­sti pre­ma dru­gi­ma, agre­siv­nih nag­nu­ća … To bi pod­ra­zu­mi­je­va­lo osta­ja­nje pri slo­bod­nom afir­mi­sa­nju vla­sti­tih na­ci­o­nal­nih po­seb­no­sti, ali bez okre­ta­nja i sr­lja­nja pro­tiv istih ta­kvih po­seb­no­sti dru­gih. A pri­je sve­ga pro­tiv cr­no­gor­skih Sr­ba, uz te­žnju da se po­sled­nji dru­štve­no mar­gi­na­li­zu­ju ili čak pod pri­ti­sci­ma asi­mi­lu­ju i ti­me eli­mi­ni­šu, od­no­sno sve­du na sta­tus be­zna­čaj­ne na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne! Ta­ko­đe, bez su­prot­sta­vlja­nja in­ter­na­ci­o­nal­no stan­dar­di­zo­va­nim, uni­ver­zal­nim ljud­skim vrijed­no­sti­ma. Na to pro­svje­ći­va­nje bi se on­da mo­glo pri­klju­či­ti ak­tiv­no pri­zna­va­nje jed­na­kih pra­va dru­gi­ma kao ta­kvi­ma i nji­ho­vim kul­tu­ra­ma. Uz po­što­va­nje ne­po­vre­di­vo­sti nji­ho­vog ljud­skog do­sto­jan­stva, nji­ho­vih te­melj­nih pra­va, po­tre­be pot­pu­no rav­no­prav­nog tret­ma­na u svim di­men­zi­ja­ma dru­štve­nog ži­vo­ta Cr­ne Go­re! Kao i naj­zad od­u­sta­ja­nje od he­ge­mo­ni­stič­ko-to­ta­li­tar­nih pre­ten­zi­ja na ra­zi­ni ci­je­log dru­štva i kon­se­kvent­no prak­ti­ko­va­nje de­mo­krat­skog plu­ra­li­zma, pra­će­no pri­zna­va­njem stan­dar­da na ko­ji­ma po­či­va gra­đan­ska za­jed­ni­ca. No, od jed­nog ta­kvog, u prin­ci­pu pri­hva­tlji­vog i evro­pe­i­zo­va­nog cr­no­gor­skog na­ci­o­na­li­zma, još smo na pri­stoj­noj dis­tan­ci!
Pro­blem Cr­ne Go­re kao vi­še­na­ci­o­nal­ne za­jed­ni­ce ni­je u “na­šim po­dje­la­ma” kao ta­kvim, već u dra­stič­nom po­manj­ka­nju de­mo­krat­ske kul­tu­re to­le­rant­nog op­ho­đe­nja sa raz­li­či­to­sti­ma. Upra­vo zbog tog sud­bo­no­snog de­fi­ci­ta do­la­zi naj­pri­je do dra­ma­ti­zo­va­nja sa­mih tih raz­li­či­to­sti u jav­no­sti, a on­da i do gru­bog, ne­str­plji­vog i ne­sno­šlji­vog od­no­še­nja pre­ma nji­ma. Po­sto­je­ća na­ci­o­nal­na, kul­tur­na, kon­fe­si­o­nal­na ra­slo­ja­va­nja i di­fe­ren­ci­ra­nja i nji­ho­va dru­štve­na is­po­lja­va­nja se, me­đu­tim, ne mo­gu jed­no­stav­no uki­nu­ti ad­mi­ni­stra­tiv­no-pri­nud­nim pu­tem, ak­tom dr­žav­nog apa­ra­ta. Ona, šta­vi­še, ta­ko­đe pred­sta­vlja­ju jed­no neo­tu­đi­vo ljud­sko pra­vo, po ko­jem se isto ta­ko ne mo­že ga­zi­ti u ime ne­ka­kvih ,,vi­ših in­te­re­sa” – s či­me ina­če već ima­mo opo­mi­nju­ća is­ku­stva iz ko­mu­ni­stič­kog pe­ri­o­da isto­ri­je. Na­kon jed­nog, na­ža­lost, krat­ko­traj­nog, ali na da­lje po­ma­ke u tom po­gle­du ujed­no ohra­bru­ju­ćeg po­ku­ša­ja usta­no­vlja­va­nja de­mo­krat­ske ko­eg­zi­sten­ci­je oba ba­zič­na dr­ža­vo­tvor­na na­ro­da Cr­ne Go­re – autoh­to­nih Cr­no­go­ra­ca i cr­no­gor­skih Sr­ba – u vi­du svo­je­dob­ne po­li­tič­ke ko­a­li­ci­je ,,Na­rod­na slo­ga”, ni­je ras­po­lo­živ ni­ka­kav da­lji le­gi­tim­ni put, do upra­vo onaj učvr­šći­va­nja de­mo­krat­ske kul­tu­re i to­le­rant­nog su­ži­vo­ta. Je­di­na ja­sna al­ter­na­ti­va to­me bi­la bi per­fid­na po­li­ti­ka ras­teg­nu­tog te­že­nja ka da­le­ko­se­žnom mar­gi­na­li­zo­va­nju, dis­kri­mi­ni­sa­nju i de­gra­di­ra­ju­ćem svo­đe­nju na sta­tus dru­štve­no-po­li­tič­ki be­zna­čaj­ne ma­nji­ne. Ili, pak, na du­ži rok čak i po­ti­ski­va­nju iz dru­štve­ne stvar­no­sti bi­lo jed­nog, bi­lo dru­gog na­ro­da, a po­mo­ću du­go­traj­nih or­ga­ni­zo­va­nih asi­mi­la­ci­o­nih pri­ti­sa­ka, re­pre­siv­ne so­ci­jal­ne teh­no­lo­gi­je. Na­rav­no da bi ta­kva po­li­ti­ka pred­sta­vlja­la jed­nu vr­lo ne­hu­ma­nu, ne­de­mo­krat­sku i ci­vi­li­za­cij­ski ne­le­gi­tim­nu so­lu­ci­ju, od ka­kve de­fi­ni­tiv­no va­lja od­u­sta­ti u sklo­pu raz­mi­šlja­nja o bu­du­ćim raz­vo­ji­ma cr­no­gor­skog dru­štva! Na­su­prot to­me, oba na­ro­da va­lja pri­zna­ti kao u prin­ci­pu pod­jed­na­ko dr­ža­vo­tvor­na.
Me­đu­tim, ne mo­že­mo se kre­ta­ti u prav­cu one dru­ga­či­je, evrop­ski le­gi­tim­ne so­lu­ci­je na taj na­čin, što će pi­smo i je­zik jed­nog od ona dva ba­zič­na dr­ža­vo­tvor­na na­ro­da bi­ti u naj­ši­roj slu­žbe­noj upo­tre­bi, a je­zik i pi­smo dru­gog na­ro­da bi­ti iz­lo­že­ni da­le­ko­se­žnom po­ti­ski­va­nju; što će jed­ni do­ži­vlja­va­ti ši­ro­ku dru­štve­nu afir­ma­ci­ju, a dru­gi u ne­kim zna­čaj­nim po­gle­di­ma bi­ti prak­tič­no dis­kri­mi­ni­sa­ni … Uto­li­ko po­sto­ji već du­že vre­me­na re­al­na po­tre­ba za uno­še­njem iz­vje­snih ko­rek­tu­ra u ta­kvu te­ku­ću (do­brim di­je­lom i ne­pro­kla­mo­va­nu) po­li­ti­ku. Ta­kve ko­rek­tu­re se, pak, te­ško mo­gu oče­ki­va­ti od sa­mih cr­no­gor­skih na­ci­o­na­li­sta! Oni ovu vlast sma­tra­ju svo­jom, pa na­sto­je ta­kvu isto­rij­ski je­din­stve­nu po­god­nost i pri­li­ku mak­si­mal­no is­ko­ri­sti­ti za vla­sti­te ci­lje­ve, is­po­lja­va­ju­ći pri tom bez­ob­zir­ni ego­i­zam i sa­mo­ži­vost u od­no­su na one dru­ge, ko­ji ni­su mi­lje­ni­ci vla­sti: na cr­no­gor­ske Sr­be i nji­ho­va pra­va u ovoj ze­mlji! Frag­men­ti­sa­na opo­zi­ci­ja či­ni se da ne­ma do­volj­no od­luč­no­sti, da po­treb­ne i odav­no ak­tu­el­ne ko­rek­ci­je sna­žni­je za­tra­ži, a ka­mo­li i na­met­ne nji­ho­vo pred­u­zi­ma­nje. Prag­ma­ti­ča­ri iz vla­da­ju­ćih struk­tu­ra, pak, iz­gle­da kao da ne že­le da kva­re svo­je pred­re­fe­ren­dum­sko tak­tič­ko pri­ja­telj­stvo sa cr­no­gor­skim na­ci­o­na­li­sti­ma. In­te­lek­tu­al­na jav­nost s od­re­đe­nim iz­u­ze­ci­ma ne po­ka­zu­je oče­ki­va­nu mje­ru sen­zi­bil­no­sti za da­to pi­ta­nje. To nam on­da u re­zul­ta­tu da­je sa­da­šnje sta­nje le­tar­gij­ski za­mr­znu­tog, ne­pra­ved­nog po­lo­ža­ja cr­no­gor­skih Sr­ba i nji­ho­ve kul­tu­re! Ta­kvo, sa sta­no­vi­šta de­mo­krat­skih i evrop­skih vri­jed­no­sti ja­sno ospo­ri­vo, pro­ble­ma­tič­no sta­nje ni­je pri­hva­tlji­vo, i ne mo­že op­sta­ti vje­či­to – uko­li­ko ga je ika­da tre­ba­lo bi­ti.
Sto­ga va­lja otvo­ri­ti ši­ri dru­štve­ni di­ja­log o mo­gu­ćim dje­lo­tvor­nim na­či­ni­ma nje­go­vog pre­va­zi­la­že­nja u prak­si i vas­po­sta­vlja­nju mir­ne, dru­štve­no sta­bil­ne i de­mo­krat­ske ko­eg­zi­sten­ci­je oba ba­zič­na dr­ža­vo­tvor­na na­ro­da – cr­no­gor­skih Sr­ba i autoh­to­nih Cr­no­go­ra­ca. Na te­me­lju uza­jam­nog pri­zna­va­nja i u sklo­pu funk­ci­o­ni­sa­nja gra­đan­skog po­ret­ka! Njih i nji­ho­ve kul­tu­re ubu­du­će tre­ba shva­ti­ti pri­je kao po­ten­ci­jal­no uza­jam­no kom­ple­men­tar­ne, te kao re­al­no isto­rij­ski sa­u­pu­će­ne jed­ne na dru­ge, ne­go kao nu­žno i uvi­jek su­protssta­vlje­ne i uza­jam­no po­ti­ru­će. Iz­me­đu njih su mo­gu­ći ne je­di­no ri­val­stvo i tr­ve­nja, već ta­ko­đe i plo­do­tvor­ne sin­hro­ni­zo­va­ne in­ter­ak­ci­je u sklo­pu dje­lo­va­nja usmje­re­nog na ostva­ri­va­nje od­re­đe­nih kon­sen­zu­sno pri­hva­će­nih te­melj­nih in­te­gri­šu­ćih dru­štve­nih ci­lje­va. Kao što su to oču­va­nje slo­ven­sko-hri­šćan­skih osno­va ma­tič­ne kul­tu­re (u su­ži­vo­tu sa islam­skom kul­tu­rom), da­lje do­sled­no de­mo­kra­ti­zo­va­nje dru­štva, odr­ža­va­nje eko­lo­ške vi­tal­no­sti ukup­nog pri­rod­nog okru­že­nja, re­a­li­zo­va­nje evrop­skog uje­di­nja­va­nja...
Do­du­še, ta­kav de­mo­krat­ski pri­stup bi ujed­no pod­ra­zu­mi­je­vao jed­nu prin­ci­pi­jel­nu ob­je­di­nja­va­ju­ću i ko­or­di­ni­ra­ju­ću dr­žav­nič­ku dje­lat­nost zva­nič­ne po­li­ti­ke, u naj­bo­ljem dr­žav­nom in­te­re­su – umje­sto sa­da­šnjeg la­god­nog et­no­mo­ni­stič­kog pri­kla­nja­nja jed­noj stra­ni, for­si­ra­nja do­mi­na­ci­je jed­nog na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta, uz be­zu­pit­no da­va­nje neo­ro­če­nih po­li­tič­kih kon­ce­si­ja stre­mlje­nji­ma cr­no­gor­skih na­ci­o­na­li­sta. Ta­kva jed­no­stra­na opre­di­je­lje­nost ima do­du­še pre­po­zna­tlji­vu teh­no­krat­sku pred­nost u vi­du po­jed­no­sta­vlji­va­nja vla­da­nja. No, naj­jed­no­stav­ni­ja rje­še­nja ni­su uvi­jek i op­ti­mal­na! Ta­ko na­lič­je ta­kve opre­di­je­lje­no­sti či­ne ne­u­va­ža­va­nje pra­va sko­ro tre­ćin­ske po­pu­la­ci­je cr­no­gor­skog dru­štva, ko­joj se prak­tič­no nu­di per­spek­ti­va ge­to­i­za­ci­je i po­stup­ne asi­mi­la­ci­je, te jed­na se­lek­tiv­na per­cep­ci­ja de­mo­krat­skih prin­ci­pa. A to su pak od­već ozbilj­ne dru­štve­ne po­sle­di­ce, da bi ih se mo­glo sma­tra­ti do­bri­ma i po­želj­ni­ma na evrop­skom pu­tu Cr­ne Go­re!
(Autor je re­dov­ni
uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­sor)