-Autor: Ranko Pivljanin

Ima na drugom albumu „Plavog orkestra“, koji se, gle čuda, zove „Smrt fašizmu“ i pjesma „Fa, fa, fašista, nemoj biti ti“, zapravo prvi stih refrena koji u nastavku ide nešto u stilu …“jerbo ću te, draga, ubiti“. Pokušali Loša i drugovi da malo budu angažovani pa im se učinilo najzgodnije da u tu svoju plačevinu ubace nešto dovoljno jako, što će odjeknuti i sjetili se, ni manje ni više, nego fašizma. Nema tu nikakve politike i velikih poruka, fašizam je samo nategnuti okvir za teške ljubavne jade koji su opjevani, preciznije odmeketani, u ovoj pop ljigavštini jugoslovenske verzije američkih tinejdž bendova s kraja sedamdesetih godina prošlog vijeka. On ostavljeni kune Nju odbjeglu koju mu je negdje u Zaostrogu maznuo neki Hans ili Fric. Pa kaže Loša: „Plakala ti majka, plakao ti babo, zaveo te draga zlatokosi švabo…“, nakon čega je prokletnica „bacila njegovu od zumbula kitu“ i otišla da „Hitlerovom sinu greje pitu“. Tragedija, šta da vam pričam!
E, kao i u ovom „plavoorkestriranom“ pjesmuljku tako ti je danas s fašizmom na ovim prostorima, nakon što je isti u prilično stvarnom i krvavom ratu prije sedam decenija poražen i slomljen, ali je ostao simbol onog najmračnijeg u, inače skomračnoj, ljudskoj istoriji.
Neko ti skine ribu, a ti najmanje što možeš da uradiš jeste da na sva zvona objaviš kako se povampirio fašizam. Zakine ti nastavnik ocjenu, vikneš – fašista!
Ne daj bože, izgubiš godinu na fakultetu, to nije moglo bez da se u to nisu upetljali lično Gebels i Ajhman.
Podignu ovi bankari kamate, pokušavaju da ozakone mogućnost da vašu muku krštenu kao problematični kredit mogu preprodavati trećim licima, jedini zadrže pravo da sami formiraju devizni kurs dok male mjenjačnice moraju da slušaju NBS i šta vama prvo pada na pamet nego fa, fa.. – dobro, ovima bi se stvarno još i moglo malo majke fašističke, nije da nije.
O čemu se radi, braćo i sestre, očevi i majke, tetke i strine, tašte i svekrve, zaove i svastike? Svastike! Eto, ni u ovom benignom pitanju ne može bez tog fašizma. Radi se o tome da su se riječi fašizam i fašista toliko odomaćile u domaćem javnom govoru kako bi se, da im je iz groba ustati, Hitler, Gebels i družina, ne zadržavajući se ni sata u Dojčlandu, uputili pravo u Srbiju. A po naslovnim stranama naših novina i sadržaju dežurnih televizijskih pljuvaonica – o drugovima Tviteru i Fejsbuku da ne pričamo – istog trenutka bi pomislili kako se njihov propali projekat konačno ostvario i to u zemlji seljaka na brdovitom Balkanu.
Gotovo da se niko ovdje – naročito među političkom boranijom uključujući i ove simulakrume medija i njihove protagoniste – više ne usteže da u međusobnom olajavanju u startu ne potegnu tešku artiljeriju, a šta ćeš teže od fašizma.
Fašisti – portretišu vrištećim naslovima blatoidi bliski vlastima opozicione lidere koji su im se tog dana nečim zamjerili!
Fašizam – odalame opozicionari čim negdje pred neke izbore primijete tri -četiri ćelave i kockaste bitange koje od izbornih aduta imaju bejzbol palice!
Fašisoidno -reći će uzibrećeni narodni poslanik/ca na neku skupštinsku nesuvislost i bedastoću kakvog svata vladajuće koalicije.
Tako se digla i (ne)viđena dževa oko jedne karikature na naslovnoj strani novina koje nisu baš naklonjene vlastima ali pošto ih vlasti, prema sopstvenom, priznanju ne čitaju, tu ne bi trebalo da bude problema. Ali kako da nema kad su na njoj junaci Gebels i Hitler koji ljuljuškaju funkcionere vladajuće stranke – a znamo, je li, šta to znači. Eeeeeee, što bi onomad rekao predsjednik.
Poenta bi bila da i oni koji crtaju i oni koji tumače malo spuste loptu i da se uzdrže od tako olakih poređenja naše stvarnosti sa jednom strašnom epohom i njenim morbidnim junacima iza kojih je ostao razoren evropski kontenent, desetine miliona mrtvih od kojih su mnogi umoreni na najmonstruozniji način do tada nepoznat ljudskom rodu. Nije ni tačno, ni normalno, ni moralno. Obaška, što nam se jednog dana može ostvariti priča onog čobanina koji je zezao selo povicima „vuci“, sve dok jednog dana oni nisu zaista banuli ali mu niko više nije vjerovao. Imate vi čime da se častite, bogat je srpski vokabular, ali „polako sa taj fašizam‘‘, što bi rekao Srećko Šojić.wwwiskra.co