Piše: Vukić Garo Brajković
Mi kažemo mi smo najbolji, a i vi recite da smo najbolji, kada smo mi rekli možete i vi kazati, rečeno se čuje, čuveno se i pokazuje. Mi najbolji, sigurno najbolji za sebe, čim smo za sebe dobri, onda je to za vas najbolje.

Ako nije dobro nama, onda nije ni vama, kada je dobro nama, biće i vama – jednoga dana, doći će i taj dan, to je dan vaš i za vas, do tog dana mi mislićemo o vama, da prvo bude dobro nama, pa mi smo vaši, a i vi ste naši za dobro naše, u naše zdravlje, dobro biće i za vas jednoga dana, biće – vidjećete, ne može odmah, ne može tako brzo, sačekajte malo, doći će i vaše malo, pa će vam biti dosta, biće vam i previše i dana i vremena. Dobro i drago se izgubilo, vidjećete i nemilo, kao nikad do sada i tamo i ovamo, pa kome čarape, pa kome naglavak, narode, kome opanak, a kome zadlanak, narode! Nema dobra bez našeg milog i radnog naroda, svake zgode, dara i para. Pjevaj jače, narode, igraj brže, rode, od nas boljih nema. Čuj, glavo, zalutala je i zemlja, svira danonoćno kamen, šupljoglavog – šta da pita, nedozvani šta da priča, lakše je tako kamenje i bezbolnije je, glavo, narod da plaća da plati i više a da kome do najboljima, i staviti tačku i zarez obavezno makar to možemo. Nemoj da se srdite što ćete skuplje da platite. Ako se nema, nemojte ni vode piti, ali onda, za onda i kod onda moraćete skupo i današnje i jučašnje platiti. Prizivajte kamen, obale i more, a ni poslije ponoći nije kasno da platite najboljima a da komade date vašima, da se zna – mi smo vaši, samo vaši, oni su tamo – neki drugi, neki treći, oni nijesu vaši, a ni ovi njihovi nijesu, ni vaši ni naši, šta traže, šta hoće. Hoće svenarodni vagan da uzmu i još i tanjir narodni da zagrebu, šta će lonac ispražnjen i izgreban, šta će lonac ispražnjeni i poklopac i olizan, onima koji nijesu naši, oni su vaši kod vas, oni nijesu kao mi, mi smo prodali i kašiku, mi smo za svako vrijeme i kod sjutra i po sjutra, kapu naopako okrenemo, a bezglavo kući idemo, i bez glave kući dođemo. Čuj, narode, kazuje baba Mara od Drndara, zemlja naša u jadu se našla, a Skoruša sve do juče govoraše da su ljudske prodale se duše, kao ovce nesoljene i na pola ostrižene. I od prve do zadnje kolone, sve naši i od naših ne zna se u koje se boje ulizali i zamazali, ćer dotle i gdje se gube ljudske veličine. Rode, gdje su znaveni, je li, glavo, dom iščašen, je li zemlja izgubila kuću i kupuje lažom laži, priča se šta se zbori, oni grade, ovi rade i oni govore, ćer dotle u ime naroda, sve za narod, izgubljeni rode, o narode, današnja bezočnost najveća je kod ovih, kod onih ima je, ali manje, druga mjero za drugo mjerenje, izmjeri svijet, laže u laže da pozajmimo neprijateljima, na duže vrijeme, neka ih usreće kao i nas što su, a mi ostajmo sa sobom u svojoj zemlji u svojoj koži i neka bude sve ponovo za novo, za nas za naše glave. No, bilo kako bilo, ne možemo mi bez njih i onih, a ne mogu ni oni u bijelom svijetu bez nas i naše kože, a ni mi bez patnje. A kako bi nam svijetljele zore bez njih, a šta bi bile naše vode i gore da nije njih, a kako da probudimo mrtvo more. Dozovimo dobro, sreću čovjeku donesimo zlo u vreću da zavežemo. Blagosloveno zemlju da zanovimo, da srce nosimo, da svijet bude bez suza i bola. Blagoslovena glava još danas da se javi, da miluje našu zemlju, a čednom djetetu da dom sačuva i utopli i hljeb blaženi i majčino mlijeko.

(Autor je pjesnik)

---

”Ako nije dobro nama, onda nije ni vama, kada je dobro nama, biće i vama – jednoga dana, doći će i taj dan, to je dan vaš i za vas, do tog dana mi mislićemo o vama, da prvo bude dobro nama, pa mi smo vaši, a i vi ste naši za dobro naše, u naše zdravlje