- Autor: Želidrag Nikčević
U našoj politici svakodnevno se naglašava nepremostiva razlika između takozvanog emotivnog pristupa, koji je navodno opterećen maglovitom istorijom, i takozvanog racionalnog pristupa, koji se navodno rukovodi konkretnim životnim i ekonomskim interesima. Srce i novčanik.
Emotivni pristup, naravno, automatski se pripisuje nacionalistima, pa se onda zaključuje da su takvi Srbi nepopravljivo anahroni, da uopšte ne vode računa o realnosti, nego isključivo o guslama i Kosovu – sad, evo, i o Rusiji, a racionalni, moderni i praktični su oni drugi, jer oni ne troše dragocjeno vrijeme na mrtvu tradiciju, nego su okrenuti budućnosti i gledaju od čega će narod živjeti.
Ta podjela je glupa, opasna i besmislena. Naime, naši prethodnici, naši ponajbolji preci, koji su se zalagali za jedinstvo srpskog naroda i čvrsto savezništvo sa Rusijom, nisu to činili iz čista mira, iz nekakve neobrazložene, iracionalne ljubavi, niti na svoju štetu, nego je taj sudbinski izbor i taj strateški nacionalni pravac formiran upravo kao rezultat svakodnevnog životnog iskustva i prakse, koja je pokazivala da je tako bolje i korisnije.
Naš narod je tokom svoje komplikovane istorije oprobao, naučio i zapamtio da je upravo takvo zajedništvo racionalno, da je život u tom zajedništvu u svakom pogledu kvalitetniji, da se brže i lakše sporazumijevamo, školujemo i liječimo, da efikasnije poslujemo, da smo tako bezbjedniji od spoljašnje opasnosti⌠može se nabrajati unedogled.
Prema tome, naša vjekovna vezanost za Srbiju i Rusiju uopšte nije iracionalna, nije romantična, nego naprotiv – čvrsto zasnovana na praktičnom iskustvu i zdravom razumu našeg naroda, na njegovim realnim životnim potrebama i svakodnevnim ekonomskim interesima.
Ta emocija, zbog koje nam i sad prigovaraju, nije pala s neba, nego je strpljivo izgrađivana kroz dugu i tešku istoriju. A našu istoriju ne čine samo dobijene ili izgubljene bitke, divne narodne pjesme i duhovna memorija, nego svakodnevni napori miliona naših sunarodnika, njihov strpljivi rad, njihove ideje o boljem životu, njihov domaćinski osjećaj i ekonomska računica – i sve je to nepogrešivo upućivalo na zajedništvo sa Srbijom i Rusijom!
Zašto se tako jednostavna istina u našoj današnjoj politici uporno previđa, ne pitajte mene. Samo kažem⌠Ako neko još slušaâŚ
iskra.co
)){kind=small}
