VA­TI­KAN – Oci kar­me­li­ća­ni u Ri­mu pla­ća­li su iz svog bu­dže­ta jed­nog ži­go­la, mu­šku pro­sti­tut­ku za če­tvo­ri­cu svo­jih pr­va­ka, pa ih je pe­ti tu­žio. Sa­mo u toj afe­ri u Va­ti­ka­nu ne­sta­lo je oko dva mi­li­o­na eura, pre­vi­še i za ci­je­li je­dan bor­del. O toj do sa­da ne­po­zna­toj or­ga­ni­zo­va­noj pre­va­ri u Va­ti­ka­nu ova­ko pi­še Gi­an­lu­i­gi Nu­zi u knji­zi „Via Cru­cis” (Kri­žni put), ko­ja je ju­če pred­sta­vlje­na u Ri­mu, dan ra­ni­je ne­go je pr­vot­no bi­lo na­ja­vlje­no.
„(Dva mi­li­o­na eura) ni­su oti­šli za pent­ha­us kar­di­na­la Ber­to­nea, jer je on no­vac za to, mir­ne sa­vje­sti, uzeo iz za­kla­de za bo­le­snu dje­cu, ka­ko svje­do­če do­ku­men­ti. Ako ni­su fal­si­fi­ko­va­ni, to je ta­ko ni­sko i po­dlo da ni naj­go­ri ne­pri­ja­telj Ka­to­lič­ke cr­kve ne bi iz­mi­slio da joj na­ško­di”, pre­no­si „Ju­tar­nji list”.
U knji­zi da­lje pi­še i ka­ko su pred­sjed­nik Gu­ver­na­e­ra­ta Va­ti­ka­na kar­di­nal Đu­ze­pe Ber­te­la i glav­ni se­kre­tar Va­ti­ka­na u pi­smu od 31. ju­la 2013. go­di­ne na­pi­sa­li da je Gu­ver­ne­rat iz­dao sa­mo te go­di­ne 23.499 na­rudž­be­ni­ca, a da ni za jed­nu ne po­sto­ji do­ku­men­ta­ci­ja. Dva mje­se­ca ka­sni­je pro­ve­de­na je in­ven­tu­ra či­ji je re­zul­tat bio da ni­je na­đe­no ni­šta od na­ru­če­no­ga (i pla­će­no­ga).
Po na­rudž­ba­ma se sti­cao uti­sak da su bi­sku­pi i kar­di­na­li lu­di za naj­sa­vre­me­ni­jim elek­tron­skim spra­va­ma, ali ni njih ni­je bi­lo u Va­ti­ka­nu.
Je­di­ni za­klju­čak bio je ili da je sva ta ro­ba po­kra­de­na ili, još go­re, da ni­je ni­ka­da ni ušla u Va­ti­kan, ne­go sa­mo na pa­pi­ru, da bi se oprav­dao utro­šak nov­ca za ne­što sa­svim dru­go.
Va­ti­kan­ska žan­dar­me­ri­ja na­sta­vlja is­tra­gu i o „cu­re­nju” po­vjer­lji­vih do­ku­me­na­ta iz Va­ti­ka­na u afe­ri „Va­ti­le­aks 2”, a špan­ski no­vi­nar He­sus Ba­stan­te ob­ja­vio je si­noć da žan­dar­me­ri­ja is­pi­tu­je Ko­ra­da La­ni­na, in­for­ma­tič­kog struč­nja­ka ko­ji je svo­je­vre­me­no ra­dio mre­žu tre­ćeg ste­pe­na bez­bjed­no­sti u Dr­ža­vi Va­ti­kan­sko­ga Gra­da.
Pri­je to­ga ne­ko­li­ko pu­ta je is­pi­ta­na nje­go­va su­pru­ga Fran­če­ska Ima­ko­la­ta Ča­o­u­kui, čla­ni­ca biv­še Ko­mi­si­je za iz­u­ča­va­nje eko­nom­skih i uprav­nih dje­lat­no­sti (CO­SE­CA).
Ona je na slo­bo­di, na­vod­no, za­to što sa­ra­đu­je sa po­li­ci­jom u is­tra­zi, a pod dru­gi­ma za­to što je trud­na. Ono što je tač­no da bi mo­ra­la da je iz­ru­či Ita­li­ja, či­ja je dr­ža­vljan­ka. Fran­če­ska se već na po­čet­ku ka­ri­je­re ve­o­ma br­zo po­ka­za­la kao pro­ble­ma­ti­čan lik u va­ti­kan­skim kru­go­vi­ma, na­vi­klim na re­zer­vi­ra­nost.
Po­štu je pa­pa Fra­nja 2013. ime­no­vao kao je­di­nu oso­bu s ita­li­jan­skim dr­ža­vljan­stvom i je­di­nu že­nu u Po­vje­re­ni­štvu za pro­u­ča­va­nje eko­nom­skih i uprav­nih dje­lat­no­sti, Fran­če­ska, ina­če ćer­ka egi­pat­skog emi­gran­ta u Fran­cu­skoj i Ita­li­jan­ke, po­ka­za­la je pre­ve­li­ku sklo­nost da iz­no­si po Tvi­te­ru svo­je ide­je i sta­vo­ve o lju­di­ma u Rim­skoj ku­ri­ji (ad­mi­ni­stra­ci­ja Va­ti­ka­na) i nji­ho­vim od­no­si­ma, svr­sta­va­ju­ći se jav­no u nji­ho­vim taj­nim ra­to­vi­ma.
(NN–Ju­tar­nji)