Iz­bor Do­nal­da Tram­pa za pred­sjed­ni­ka SAD i uspon kraj­nje de­sni­čar­skih gru­pa u Evro­pi bi­li su po­vod za žu­stru de­ba­tu me­đu isto­ri­ča­ri­ma o pa­ra­le­la­ma iz­me­đu ove de­ce­ni­je i 1930, pre­no­si AFP.
Agen­ci­ja AFP na­vo­di da ne­ki upo­zo­ra­va­ju da po­li­tič­ka re­ak­ci­ja na Za­pa­du vu­če kor­je­ne iz gnje­va ko­ji je obi­lje­žio pe­ri­od pri­je 80 go­di­na. Dru­gi, pak sma­tra­ju da je po­re­đe­nje s ka­ta­stro­fal­nom de­ce­ni­jom ko­ja je kul­mi­ni­ra­la u Dru­gom svjet­skom ra­tu za­pra­vo „ši­re­nje pa­ni­ke”, i uka­zu­ju da su po­pu­li­stič­ki po­kre­ti ko­ji se da­nas po­ja­vlju­ju su­štin­ski dru­ga­či­ji od ra­ni­jih.
Ta­ko je glav­ni Tram­pov stra­teg Stiv Be­non ne­dav­no na­ja­vio da će ono što če­ka SAD „bi­ti uz­bu­dlji­vo ko­li­ko i 1930-ih i ve­će ne­go što je bi­la re­vo­lu­ci­ja pred­sjed­ni­ka Ro­nal­da Re­ga­na – kon­zer­va­tiv­ci, plus po­pu­li­sti, u eko­nom­skom na­ci­o­na­li­stič­kom po­kre­tu”.
„Mo­der­ni po­pu­li­zam ne­ma ni­vo na­si­lja i an­ti­de­mo­krat­ski ka­rak­ter ka­kav je po­sto­jao tri­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka”, re­kao je fran­cu­skoj agen­ci­ji pre ne­ko­li­ko da­na bri­tan­ski isto­ri­čar Ri­čard Ove­ri, autor de­la “Mor­bid­no do­ba”.
S dru­ge stra­ne, uvod­ni­čar Nju­jork taj­msa Dej­vid Bruks, u ko­lum­ni pod na­slo­vom „Je­smo li na pu­tu ka na­ci­o­nal­noj pro­pa­sti”, pi­še da „ni­ka­da ni­je za­i­sta ra­zu­mio ka­ko je fa­ši­zam uop­šte do­šao u Evro­pu, ali sa­da mi­sli da to bo­lje shva­ta”.
„Po­gled na iz­bo­re u Austri­ji i Nje­mač­koj ne mo­gu a da ne pro­bu­de ne­pri­jat­na sJe­ća­nja oni­ma ko­ji­ma su po­zna­te 1930-ih, a još vi­še oni­ma ko­ji su ne­po­sred­no pri­su­stvo­va­li do­ga­đa­ji­ma tih go­di­na, kao ja ka­da sam bio di­je­te”, re­kao je ovog mje­se­ca ame­rič­ki po­li­tič­ki te­o­re­ti­čar i isto­ri­čar No­am Čom­ski.
Bri­tan­ski voj­ni isto­ri­čar En­to­ni Bi­vor, pak, u tek­stu „Ovo ni­je po­vra­tak u 1930-te, ali se svi­jet mi­je­nja za­stra­šu­ju­ćom br­zi­nom” za Dej­li te­le­graf 11. no­vem­bra, na­vo­di da „ovo ni­su 1930-te i mi ni­smo za­gla­vlje­ni iz­me­đu čvr­stih al­ter­na­ti­va fa­ši­zma i ko­mu­ni­zma”.
„Po­či­nje­mo da shva­ta­mo, po­sle Tram­po­ve po­bje­de, da to ni­je sa­mo fan­ta­zi­ja ne­ko­li­ci­ne in­te­lek­tu­a­la­ca ko­ji upo­zo­ra­va­ju da se fa­ši­zam vra­ća”, re­kao je, me­đu­tim, za AFP fran­cu­ski isto­ri­čar Pa­skal Blan­šar, autor knji­ge „1930-te se vra­ća­ju: Ma­la isto­rij­ska lek­ci­ja za ra­zu­mi­je­va­nje tre­nut­ne kri­ze”.
Isto­vre­me­no, nje­gov ko­le­ga Jan Ker­šou, ko­ji je na­pi­sao de­lo pod na­slo­vom „Do pa­kla i na­zad - isto­ri­ja Evro­pe od 1914. do 1949” uvje­ren je da je po­pu­li­zam da­nas dru­ga­či­ji ne­go 1930-ih, ali i da sva­ka­ko te go­di­ne ima­ju i da­nas od­je­ka.
„Po­re­đe­nja sa 1930-im su be­smi­sle­na, ali je ja­sno da se raz­vi­ja iz­ve­stan ob­lik na­ci­o­na­li­zma, če­sto na et­nič­koj osno­vi”, ocje­nju­je se u član­ku li­sta Eko­no­mist o na­ci­o­na­li­zmu, ob­ja­vlje­nom 19. no­vem­bra.
Da de­mo­kra­ti­ja če­sto do­vo­di fa­ši­ste na vlast, kao što se de­si­lo Nje­mač­koj 1930-ih, re­kao je bri­tan­ski isto­ri­čar Saj­mon Ša­ma ovog me­se­ca za Bi-Bi-Si ra­dio.
„U oču­va­nju ci­vi­li­za­ci­je, 90 od­sto po­sla je ra­zu­mje­ti pro­šlost i is­ta­ći nje­ne naj­o­či­gled­ni­je lek­ci­je, pa bi sa­da bi­lo do­bro sje­ti­ti se 1930-ih go­di­na”, za­klju­ču­je ko­lum­ni­sta Bret Sti­vens, do­bit­nik Pu­li­ce­ro­ve na­gra­de, u tek­stu pod na­slo­vom „Po­vra­tak 1930-ih” za Vol strit džor­nal.
(RTS)


Ni­ki Ha­li mje­sto am­ba­sa­dor­ke u UN

VA­ŠING­TON - No­vi pred­sjed­nik SAD Do­nald Tramp po­nu­dio je gu­ver­ner­ki Ju­žne Ka­ro­li­ne Ni­ki Ha­li mje­sto ame­rič­ke am­ba­sa­dor­ke u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma, što je ona pri­hva­ti­la, ja­vio je ju­če En-Bi-Si njuz, po­zi­va­ju­ći se na iz­vor bli­zak pro­ce­su tran­zi­ci­je.
Ha­li (44), kćer­ka imi­gra­na­ta iz In­di­je, ko­ja je bi­la gla­sna kri­ti­čar­ka Tram­pa to­kom ve­ćeg di­je­la pred­sjed­nič­ke tr­ke, ujed­no je i pr­va že­na ko­ju će Tramp po­sta­vi­ti na vi­so­ku funk­ci­ju u no­voj ad­mi­ni­stra­ci­ji, ja­vlja AP. Dva ne­i­me­no­va­na iz­vo­ra upo­zna­ta sa Tram­po­vom od­lu­kom, ko­ja još ni­je zva­nič­no ob­ja­vlje­na, re­kla su i da će to am­ba­sa­dor­sko mje­sto bi­ti po­zi­ci­ja na ni­vou Ka­bi­ne­ta, na­vo­di ame­rič­ka agen­ci­ja, pod­sje­ća­ju­ći da ni­su svi ame­rič­ki pred­sjed­ni­ci sma­tra­li mje­sto am­ba­sa­do­ra u UN po­lo­ža­jem na ni­vou Ka­bi­ne­ta.
Ha­li će ta­ko po­sta­ti pr­va že­na, ali i pr­va oso­ba ko­ja ni­je bi­je­lac, ko­ja će bi­ti ime­no­va­na za zva­nič­ni­ka na ni­vou Ka­bi­ne­ta, uko­li­ko Se­nat tu od­lu­ku po­tvr­di.
Ona je dru­ga Ame­ri­kan­ka azij­skog po­ri­je­kla ko­ja je bi­la na funk­ci­ji gu­ver­ne­ra u SAD.(Tan­jug)


Kom­pju­ter­ski struč­nja­ci ospo­ra­va­ju Tram­po­vu po­bje­du

Is­tak­nu­ti kom­pju­ter­ski struč­nja­ci po­zva­li su iz­bor­ni tim Hi­la­ri Klin­ton da ospo­ri re­zul­ta­te iz­bo­ra u Vi­skon­si­nu, Mi­či­ge­nu i Pen­sil­va­ni­ji, ja­vio je Si-En-En.
Struč­nja­ci mi­sle da su do­šli do do­ka­za da je gla­so­vi­ma u te tri dr­ža­ve ma­ni­pu­li­sa­no ili da su oni ha­ko­va­ni.
Te sum­nje su, ka­ko se na­vo­di, pre­ni­je­li pro­šlog če­tvrt­ka sa­vjet­ni­ci­ma Hi­la­ri Klin­ton.
Me­đu tim struč­nja­ci­ma je i Aleks Hal­der­man, di­rek­tor Cen­tra za kom­pju­ter­sku bez­bjed­nost na Uni­ver­zi­te­tu u Mi­či­ge­nu, ko­ji je re­kao da se do­vo­di u pi­ta­nje trend lo­šeg pla­sma­na Hi­la­ri Klin­ton u obla­sti­ma ko­je se osla­nja­ju na elek­tron­ski si­stem gla­sa­nja u od­no­su na gla­sa­nje li­sti­ći­ma.
U okru­zi­ma gdje se gla­sa­lo za­o­kru­ži­va­njem ime­na kan­di­da­ta na pa­pi­ru Hi­la­ri Klin­ton je do­bi­la čak se­dam od­sto gla­so­va vi­še ne­go u okru­zi­ma gdje se gla­sa­lo pu­tem elek­tron­skih ma­ši­na za gla­sa­nje.
Pro­ci­je­nje­no je da je Klin­ton ta­ko „ukra­de­no” 30.000 gla­so­va – a sa­mim tim i po­bje­da, jer je u ko­nač­nom re­zul­ta­tu ima­la 27.000 ma­nje od Tram­pa, pi­še ma­ga­zin Nju­jor­ker.(RTS)