Obi­lje­ža­va se 16. go­di­šnji­ca te­ro­ri­stič­kih na­pa­da na SAD, ka­da je ži­vot iz­gu­bi­lo oko 3.000 lju­di. Dva ote­ta avi­o­na su ta­da uda­ri­la u ku­le „bli­zna­ki­nje” Svjet­skog tr­go­vin­skog cen­tra u Nju­jor­ku, kao i u kom­pleks Pen­ta­gon u Va­šing­to­nu.
Di­rekt­na po­sle­di­ca te­ro­ri­stič­kog na­pa­da 11. sep­tem­bra 2001. go­di­ne bi­la je od­lu­ka Bi­je­le ku­će na če­lu sa Džor­džom Bu­šom Mla­đim, da ob­ja­vi rat te­ro­ri­zmu u svi­je­tu, što je ne­sum­nji­vo su­štin­ski od­re­di­lo ten­den­ci­je u me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma pr­vih de­ce­ni­ja 21. vi­je­ka.
U Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma sa iz­u­zet­nom po­sve­će­no­šću sva­ke go­di­ne pod­sje­ća­ju na žr­tve na­pa­da od pri­je 16 go­di­na.
Žr­tve te­ro­ri­stič­kog na­pa­da su stra­da­le na­kon što su dva ote­ta avi­o­na uda­ri­la u ku­le „bli­zna­ki­nje” Svjet­skog tr­go­vin­skog cen­tra u Nju­jor­ku, ko­je su se po­tom sru­ši­le, kao i pri­li­kom uda­ra tre­ćeg avi­o­na na kom­pleks Pen­ta­gon u Va­šing­to­nu, i pa­da avi­o­na u Pen­sil­va­ni­ji.
Ži­vot je iz­gu­bi­lo oko 3.000 lju­di. Iz ku­la „bli­zna­ki­nja” u Nju­jor­ku sve­ga 20 lju­di uspje­lo je da na­pu­sti zgra­de pri­je ne­go što su se uru­ši­le. Me­đu žr­tva­ma 11. sep­tem­bra bi­la su i 372 stran­ca, uklju­ču­ju­ći i jed­nog dr­ža­vlja­ni­na Sr­bi­je.
Ve­li­ke žr­tve su pre­tr­pje­li i pri­pad­ni­ci nju­jor­ških grad­skih slu­žbi, pri­je svih va­tro­ga­sci. Čak 343 va­tro­ga­sca su po­gi­nu­la pri­li­kom pa­da ku­la „bli­zna­ki­nja” dok su na­sto­ja­la da ne­ka­ko po­mog­nu.
De­vet­na­est pri­pad­ni­ka Al Ka­i­de za­po­če­lo je na­pad oti­ma­njem če­ti­ri put­nič­ka avi­o­na ko­ji su uz­le­tje­li sa aero­dro­ma u Bo­sto­nu, Nju­jor­ku i Va­šing­to­nu.
Ot­mi­ča­ri su upa­li u ka­bi­ne avi­o­na i, slu­že­ći se no­že­vi­ma za har­ti­ju kao oruž­jem, pre­u­ze­li kon­tro­lu nad le­tje­li­ca­ma.
Pr­vi avi­on „Ame­ri­kan er­laj­nza” uda­rio je u 8.46 ča­so­va u sje­ver­nu ku­lu STC, a ubr­zo za­tim i dru­gi avi­on kom­pa­ni­je „Ju­naj­ted” uda­rio je u ju­žnu ku­lu. Tre­ća ote­ta le­tje­li­ca uda­ri­la je sre­di­šte Pen­ta­go­na u Va­šing­to­nu, dok se če­tvr­ta sru­ši­la to­kom bor­be put­ni­ka sa te­ro­ri­sti­ma, ka­ko gla­si zva­nič­na ver­zi­ja.
Ka­sni­je su od­go­va­ra­ju­će slu­žbe SAD oci­je­ni­le da je „mo­zak” na­pa­da ko­ji su se do­go­di­li bio Ka­lid Še­ik Mu­ha­med.
Ko­man­do­si ame­rič­ke voj­ske iz­ve­li su u pro­lje­će 2011. go­di­ne pre­pad na jed­no ima­nje u Pa­ki­sta­nu gdje se krio Osa­ma bin La­den, op­tu­žen da je od­go­vo­ran za te­ro­ri­stič­ke na­pa­de na SAD i li­kvi­di­ra­le ga, o če­mu je ta­da­šnji ame­rič­ki pred­sjed­nik Ba­rak Oba­ma iz­vi­je­stio na­ci­ju i cio svi­jet.
Su­di­ja voj­nog su­da u ame­rič­koj voj­noj ba­zi u za­li­vu Gvan­ta­na­mo na Ku­bi, ja­nu­a­ra 2013. go­di­ne od­bio je za­htjev da se su­đe­nje pe­to­ri­ci op­tu­že­nih za na­pa­de na Nju­jork i Va­šing­ton 11. sep­tem­bra 2001. jav­no pre­no­si pu­tem te­le­vi­zi­je.
Na mje­stu na ko­jem su se na­la­zi­le ku­le STC u Nju­jor­ku po­dig­nu­to je spo­men-obi­ljež­je žr­tva­ma, a sa­zi­dan je i no­vi Svjet­ski tr­go­vin­ski cen­tar.
Sva­ka go­di­šnji­ca obi­lje­ža­va­nja na­pa­da po­vod je i za iz­no­še­nje raz­li­či­tih spe­ku­la­ci­ja, pre­ma ko­ji­ma je na­pad in­sce­ni­ran ka­ko bi se po­kre­nu­li no­vi ra­to­vi pod okri­ljem bor­be pro­tiv te­ro­ri­zma.
(RTS)


Tramp: Ame­ri­ka se ne mo­že za­stra­ši­ti

Na pr­voj ko­me­mo­ra­ci­ji go­di­šnji­ce na­pa­da, ko­ju je pred­vo­dio u svoj­stvu pred­sjed­ni­ka, Tramp je na­gla­sio da svi gra­đa­ni SAD tu­gu­ju za sva­kim od sko­ro 3.000 ži­vo­ta, ko­li­ko je iz­gu­blje­no u te­ro­ri­stič­kim na­pa­di­ma pri­je 16. go­di­na.
Tramp je oci­je­nio da je taj na­pad bio go­ri od ja­pan­skog na­pa­da na Perl Har­bor to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta jer su me­ta bi­li ci­vi­li, pre­no­si AP.
Pred­sjed­nik SAD je obe­ćao da se ta­ko ne­što ni­ka­da ne­će po­no­vi­ti.
– Te­ro­ri­sti ko­ji su nas na­pa­li mi­sli­li su da mo­gu da usa­de strah i osla­be naš duh, ali Ame­ri­ka se ne mo­že za­stra­ši­ti i oni ko­ji to po­ku­ša­ju pri­dru­ži­će se du­goj li­sti po­ra­že­nih ne­pri­ja­te­lja ko­ji su se usu­di­li da te­sti­ra­ju na­šu na­rav, re­kao je Tramp u Pen­ta­go­nu.
Do­dao je da je Ame­ri­ka uje­di­nje­na i da „ni­jed­na si­la na svi­je­tu nas ne mo­že ra­sta­vi­ti”.
Dr­žav­ni se­kre­tar Reks Ti­ler­son po­ru­čio „sje­ća­mo se žr­ta­va te­ro­ri­stič­kog na­pa­da 11. sep­tem­bra 2001. go­di­ne i oda­je­mo po­štu hra­brim he­ro­ji­ma ko­ji su spa­si­li broj­ne ži­vo­te tog da­na, čak žr­tvu­ju­ći sop­stve­ne”.
– Nji­ho­va hra­brost tog da­na osta­je pri­mjer ka­rak­te­ra ame­rič­kog na­ro­da u su­o­ča­va­nju sa zlom. Iako je na­ša ze­mlja ra­nje­na tog da­na, da­nas pod­sje­ća­mo svi­jet da te­ro­ri­zam ni­ka­da ne­će po­ra­zi­ti SAD, re­kao je Ti­ler­son.
Ame­rič­ki dr­žav­ni se­kre­tar pod­sje­tio je da su na da­na­šnji dan, ta­ko­đe, če­tvo­ri­ca Ame­ri­ka­na­ca, me­đu ko­ji­ma je dvo­je čla­no­va Stejt de­part­men­ta, stra­da­la u te­ro­ri­stič­kom na­pa­du u Ben­ga­zi­ju u Li­bi­ji, na­vo­di se u sa­op­šte­nju Stejt de­part­men­ta.
– Uvi­jek će­mo u sr­ci­ma osje­ća­ti nji­hov gu­bi­tak. Na­ša sr­ca i mo­li­tve su s oni­ma ko­ji su iz­gu­bi­li vo­lje­ne zbog te­ro­ri­zma. Osta­je­mo po­sve­će­ni za­u­sta­vlja­nju eks­te­mi­sta ko­ji ku­ju za­vje­ru, omo­gu­ća­va­ju i vr­še na­pa­de na ne­vi­ne, po­ru­čio je Ti­ler­son.(RTS)