Em­pa­ti­ja je du­gi niz go­di­na ve­zi­va­na sa­mo za ljud­ski rod, me­đu­tim ot­kri­će po­sto­ja­nja emap­ti­je i kod ži­vo­ti­nja po­sta­vlja u fo­kus pi­ta­nje nje­nog evo­lu­ci­o­nog zna­ča­ja.
Po­znat je eks­pe­ri­ment ko­ji je spro­veo tim psi­hi­ja­ta­ra pod vod­stvom Džul­sa Ma­ser­ma­na 1964. go­di­ne. Re­zus maj­mun, vr­sta po­zna­ta po svo­jim čo­vje­ko­li­kim so­ci­jal­nim spo­sob­no­sti­ma, na­la­zi se u ka­ve­zu sa lan­cem ko­ji po­vla­či ka­da že­li da do­bi­je hra­nu. Na­kon 12 da­na bez­bri­žnog bo­rav­ka u tom ka­ve­zu, do­bio je pri­ja­te­lja re­zu­sa u ka­ve­zu do nje­go­vog. Me­đu­tim, ubr­zo je shva­tio da ka­da po­vu­če la­nac ka­ko bi do­bio hra­nu, nje­gov pri­ja­telj u dru­gom ka­ve­zu do­bi­ja sna­žan elek­trič­ni šok. Ma­li re­zus je pre­stao da je­de ka­ko ne bi po­vri­je­đi­vao svog pri­ja­te­lja, ob­ja­vlju­je ele­men­ta­ri­um.cpn.rs.
I Na­đa Kots, pri­ma­to­log, opi­sa­la je sli­ko­vit pri­mjer sa svo­jom šim­pan­zom Džo­ni. Je­di­ni na­čin na ko­ji je Kot­so­va uspi­je­va­la da na­ve­de Džo­ni­ja da si­đe sa kro­va kad po­bjeg­ne je­ste mi­mi­kri­jom pla­ka­nja. Ka­da bi Džo­ni vi­dio da Na­đa pla­če, on bi od­mah si­šao sa kro­va i po­sta­vljao se za­štit­nič­ki bli­zu nje.
Slič­ni eks­pe­ri­me­ti i si­tu­a­ci­je, ko­jih ima ve­li­ki broj, po­ka­zu­ju evi­dent­no po­sto­ja­nje em­pa­ti­je kod pri­ma­ta. Pod em­pa­ti­jom ili sa­o­sje­ća­njem se naj­če­šće pod­ra­zu­mi­je­va spo­sob­nost „po­sta­vlja­nja u tu­đu ko­žu” kao i ra­zu­mi­je­va­nja emo­tiv­nog sta­nja dru­ge oso­be. Du­go je ova spo­sob­nost ve­zi­va­na sa­mo za ljud­ski rod, dok se ot­kri­ćem po­sto­ja­nja emap­ti­je i kod ži­vo­ti­nja po­sta­vlja pi­ta­nje nje­nog evo­lu­ci­o­nog smi­sla. Po­sto­je dvi­je ja­ke pret­po­stav­ke zbog če­ga je do­šlo do raz­vi­ća em­pa­ti­je.
Pr­va pret­po­stav­ka od­no­si se na ro­di­telj­sko po­na­ša­nje. Si­sa­ri su vr­sta ko­ja ula­že ve­li­ku ener­gi­ju u od­ga­ja­nje sva­ke je­din­ke. Zbog ova­kve sek­su­al­ne stra­te­gi­je, neo­p­hod­no je bi­lo raz­vi­ti ne­ku vr­stu osje­tlji­vo­sti za po­tre­be odoj­ča­di. Bez ova­kve spo­sob­no­sti kraj­nje po­slje­di­ce bi bi­le od­u­mi­ra­nje či­ta­ve vr­ste.
Dru­ga pret­po­stav­ka od­no­si se na ko­o­pe­ra­ci­ju, i na iz­vje­stan na­čin pr­ko­si Dar­vi­nu. Ova te­o­ri­ja, me­đu­tim, ne mo­že da ob­ja­sni po­na­ša­nje ma­log re­zu­sa. Pri­rod­na se­lek­ci­ja bi mo­gla da ob­u­hva­ti i po­jam em­pa­ti­je ako bi se shva­ti­la u ši­rem smi­slu, kao obez­bje­đi­va­nje op­stan­ka ne je­din­ke, već ci­je­le vr­ste. Em­pa­ti­ja omo­gu­ća­va po­sto­ja­nje bri­ge iz­me­đu je­din­ki iste vr­ste, što do­vo­di do od­go­ja sna­žni­jih i spo­sob­ni­jih je­din­ki ko­je bi da­lje ople­me­nji­va­le vr­stu.
Po­sto­ja­nje pol­nih raz­li­ka kod em­pa­ti­je mo­že se ob­ja­sni­ti ta­ko­đe evo­lu­ci­o­nim pu­tem. Žen­ke ima­ju du­gu fi­lo­ge­net­sku isto­ri­ju od­ga­ja­nja ko­ja se pre­no­si sa ko­lje­na na ko­lje­no. S ob­zi­rom da žen­ke ra­đa­ju, one su pr­vi obje­kat za ko­ji se mla­dun­čad ve­zu­ju. One žen­ke ko­je su ostva­ri­le bo­lji od­nos sa mla­dun­če­tom će od­ga­ji­ti uspe­šni­je je­din­ke. Na ovaj prin­cip je pe­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka pr­vi skre­nuo pa­žnju bri­tan­ski psi­ho­log Džon Bol­bi. Em­pa­tič­ne maj­ke i u ovom smi­slu ima­ju ve­ću pred­nost da od­ga­je zdra­ve i spo­sob­ne po­tom­ke.
Is­tra­ži­va­nja na ži­vo­ti­nja­ma po­put spo­me­nu­tih pri­ma­ta su nam po­mo­gla da uvi­di­mo mno­ge slič­no­sti lju­di sa ži­vo­ti­nja­ma.
Po­ka­za­lo se da sa uz­ra­stom spo­sob­nost em­pa­ti­je opa­da, što se po­du­da­ra sa pe­ri­o­dom ka­da se sma­nju­je i po­tre­ba za ro­di­telj­skim ula­ga­njem. Ta­ko­đe, is­po­sta­vi­lo se da kod lju­di po­sto­ji mo­guć­nost pre­ve­li­ke em­pa­ti­je Kod lju­di je za uspje­šnu so­ci­ja­li­za­ci­ju iz­gle­da neo­p­hod­na naj­pi­je spo­sob­nost ra­zu­mi­je­va­nja dru­gih, dok je sa­o­sje­ća­nje mo­žda sa­mo za­o­sta­la po­moć od na­ših maj­mun­skih pre­da­ka.