Iako da­nas ne­ma ni­če­ga neo­bič­nog u to­me da že­ne pu­tu­ju svi­je­tom dok mu­škar­ci osta­ju kod ku­će, ne­ka­da je to bi­lo ne­za­mi­sli­vo. Ili smo sa­mo ima­li po­gre­šna sa­zna­nja. Ne­dav­nom stu­di­jom do­šlo se do sa­zna­nja da su u bron­za­nom do­bu mu­škar­ci bi­li ti ko­ji su osta­ja­li kod ku­će, dok su za pu­to­va­nje i ši­re­nje kul­tu­re i ide­ja za­pra­vo bi­le za­du­že­ne že­ne. Is­tra­ži­va­nje po­ka­zu­je da su že­ne od­la­zi­le iz­me­đu 300 i 500 km da­le­ko od svo­jih se­la ka­ko bi za­po­če­le po­ro­di­cu, dok su mu­škar­ci osta­ja­li bli­zu mje­sta gdje su ro­đe­ni. Nje­mač­ki ar­he­o­lo­zi pro­u­ča­va­li su po­smrt­ne ostat­ke 84 oso­be pre­mi­nu­le iz­me­đu 2500. i 1650. go­di­ne pri­je no­ve ere ot­kriv­ši da su pred kraj ka­me­nog do­ba i u ra­nom bron­za­nom do­bu po­ro­di­ce na­sta­ja­le na iz­ne­na­đu­ju­će na­či­ne. Prak­sa od­la­že­nja že­na sta­ja­nja mu­ška­ra­ca u bli­zi­ni rod­nog kra­ja ni­je bi­la pri­vre­me­na, već je pri­sut­na to­kom ci­je­le tran­zi­ci­je iz neo­li­ta u ra­no bron­za­no do­ba. Re­zul­ta­ti ob­ja­vlje­ni u ča­so­pi­su PNAS dio su is­tra­ži­vač­kog pro­jek­ta ko­ji je vo­dio pro­fe­sor Fi­lip Stok­ha­mer sa Uni­ver­zi­te­ta „Lu­dvig Mak­si­mi­li­jan” u Min­he­nu.
- Svi zna­mo za pri­če o mu­škar­ci­ma rat­ni­ci­ma ko­ji su se bo­ri­li i do­no­si­li hra­nu dok su že­ne i dje­ca osta­ja­li kod ku­će. Ipak, či­ni se da su stva­ri bi­le pot­pu­no dru­ga­či­je. Na­ša stu­di­ja po­ka­zu­je da sko­ro ni­je­dan mu­ška­rac ni­je pu­to­vao, dok čak dvi­je tre­ći­ne že­na je­su - is­ti­če Stok­ha­mer.
Osim ar­he­o­lo­škog is­ko­pa­va­nja, is­tra­ži­va­či su pro­u­ča­va­li sta­bil­ne izo­to­pe i DNK ana­li­ze. Sva­ko tlo ima dru­ga­či­je ka­rak­te­ri­sti­ke. Vo­da ko­ju su pi­li sa raz­li­či­tih po­vr­ši­na osta­vlja na zu­bi­ma dru­ga­či­je tra­go­ve, što nam omo­gu­ća­va da pret­po­sta­vi­mo gdje su bi­li. Is­tra­ži­va­nje je fo­ku­si­ra­no na na­se­lje smje­šte­no u do­li­ni Leh, ju­žno od Aug­zbur­ga u da­na­šnjoj Nje­mač­koj, pi­še „Te­le­graf”. Stok­ha­mer do­da­je da, gle­da­no sa ar­he­o­lo­ške stra­ne, no­va sa­zna­nja po­ka­zu­ju va­žnost žen­ske mo­bil­no­sti za raz­mje­nu kul­tu­re u bron­za­nom do­bu. Ta­ko­đe, ka­ko do­da­je, to nam omo­gu­ća­va da uvi­di­mo ogro­man obim ra­ne ljud­ske po­kre­tlji­vo­sti na pot­pu­no nov na­čin. Či­nje­ni­ca da su se že­ne sa­hra­nji­va­le po­put lo­kal­nog sta­nov­ni­štva po­ka­zu­je da su ne­ka­da­šnje že­ne „stran­ci” bi­le in­te­gri­sa­ne u za­jed­ni­cu ko­joj su se pri­dru­ži­le.