Kolumbija planira da rasporedi 400 vojnika da se bore protiv trgovaca drogom koji djeluju preko njenih granica sa Peruom, Brazilom i Ekvadorom, suočena sa porastom ubistava i internih raseljavanja poslednjih mjeseci, objavila je vlada te zemlje, prenosi RSE.

Sedam sekcija sa 400 vojnika i policajaca biće na prvoj liniji operacija da blokiraju koridore trgovine drogom sa juga Kolumbije, rekao je novinarima ministar unutrašnjih poslova Alfonso Prada posle sastanka savjeta za bezbjednost u ponedeljak, 28. novembra.

Kolumbijski predsjednik Gustavo Petro, prvi levičarski vođa zemlje, sazvao je sastanak sa visokim zvaničnicima oružanih snaga posle nedavnih okršaja oružanih grupa u kojima je poginulo 18 ljudi i raseljeno desetak porodica u jugozapadnom departmanu Putumajo, koji se graniči sa Ekvadorom i Peruom.

U sukobima se suprotstavlja otcepljena frakcija FARK gerilaca Front Karolina Ramirez sa drugom oružanom grupom Konados de la Frontera.

Front Karolina Ramirez pripada najvećoj frakciji koja se povukla iz mirovnog sporazuma u kome je FARK razoružan 2017. godine, piše AFP.

Prema navodima vlade, te dve grupe bore se za kontrolu nad rutama narko dilera u šumama koje se nalaze između Kolumbije i Ekvadora.

-Stupili smo u kontakt sa pograničnim zemljama zato što smo konstatovali aktivnost protiv koje ćemo se boriti sa našom vojskom, ali takođe uz međunarodnu saradnju- rekao je ministar unutrašnjih poslova.

On je rekao da se kolumbijska vlada takođe okrenula vlastima u Panami i Venecueli gde deluje moćni kolumbijski kartel Klan de Golfo i kolumbijska gerila Vojske za nacionalno oslobođenje (ELN).

ELN, koji se smatra poslednjim aktivnim gerilskim pokretom u zemlji, nastavio je mirovne pregovore sa Petrovom vladom u glavnom gradu Venecuele, Karakasu, 21. novembra.

Tokom svog inauguracionog govora u avgustu, Petro je izjavio da je „vrijeme za novu međunarodnu konvenciju koja prihvata da je rat protiv droge propao“ i da se zalaže za „snažnu politiku prevencije potrošnje“ u razvijenim zemljama.