Поставка обухвата 16 великих, двојезичних паноа од којих 13 приказују лавове рађене техником рељефа у камену, два минијатуре из књига, а један млетачког лава са заставе добротске тартане "La Beata Vergine" и представља средишњи дио манифестације "Шторија о галији Cristo Ressussitato", у склопу програма међународне културне сарадње коју већ десет година заједнички спроводе градови Крк-Центар за културу града Крка и Котор-Поморски музеј Црне Горе.
Организатори изложбе имају намјеру да на основу истоименог рукописа на којем се темељи поставка, укажу на важност очувања мотива млетачког лава на споменицима културе млетачког периода у граду Котору. Готово четверовјековно присуство Венеције на которском подручју (1420-1797), експанзија у архитектури, култури и начину живота које је то присуство донијело, оставило је трага те се данас очитује у структури Котора као типичног медитеранског, средњевјековног града. Град изложен преламању двају снажних политичких и културних утиецаја, Истока и Запада, постао је специфичан баш по тој симбиози, а остаци млетачке и свих осталих култура допринијели су његовом богатству и културно-историјској слојевитости.
Изложба је отворена поводом 450. годишњице Лепантске битке, која је зближила "два зидинама опасана града", чије су галије, као дио армаде Свете лиге, учествовале у тој славној поморској бици, истакла је Маја Парентић, директорица Центра за културу Града Крка и додала да су временом између Крка и Котора откривене и многе друге повезнице. Ова изложба истиче лава, ултимативни митски и хералдички симбол који је имао одређену улогу у историји обију градова, одредивши данашњицу цијеле источнојадранске обале.
-Водећи нас ученим језиком простором и временом Котора, пратећи притом снажну фигуру лава, ауторка Радојка Абрамовић нам фигуру лава, осим исклесаног у камену и отиснутог на архивским документима, открива и на повластицама, дукалима и књигама с минијатурама; на пергамену, кованом новцу, медаљонима, заставама бродова, али и на платнима великих мајстора гдје симбол Серениссиме заштитнички лебди над сукобљеним једрењацима, истакаоје Андро Радуловић, директор Поморског музеја Црне Горе
Музејски техничар Томислав Бонић је објаснио да се највише млетачких лавова у граду Котору налази на јединственом одбрамбеном систему - на утврђењу које су градили су Грци, Римљани, Илири, Византинци, Немањићи и Млечани, од 1420. - 1797. године. Он истакао да је очување млетачких лавова обавеза која произилази из међународне конвенције градова који су под окриљем UNESCO-а.
М.Д.П.
