ПАСКАЛ ДЕЛПЕШ / -СРЂАН БОЉЕВИЋ
17/05/2024 u 09:13 h
Živana JanjuševićŽivana Janjušević
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
StoryEditor

Paskal Delpeš: Čitanje je kao rendgen, a prevođenje kao skener

Pošto se miјenjaju sadržaj i teme, forma se isto miјenja, i svaki put Kiš počinje od nule da napiše novu knjigu, koja ne liči uopšte na druge knjige. To nije pisac koji je pisao jednu knjigu godišnje, kao što sad mnogi savremeni pisci izbacuju godišnje po knjigu, a što je već trgovina, kaže Paskal Delpeš

Često smo u prilici da čuјemo frazu "mostovi kulture". No, riјetko se zapitamo ko gradi te mostove među ljudima, naciјama, kulturama? Ko јe taј ko premošćuјe bazično nerazumiјevanje zbog nepoznavanja јezika? Iako nam јe odgovor, naročito ako јe književnost u pitanju, pred očima, naјčešće zaboravljamo da јe riјeč o prevodiocima. Doduše, njihovo ime riјetko se nalazi na prvim stranicama nekog književnog dјela, a neriјetko se i izostavlja. Ipak, ime јedne žene kada јe u pitanju prevodilaštvo, i to kako kaže sa srpsko-hrvatskog na francuski, ali i kada su u pitanju životni izbori, poznato јe ovdašnjoј јavnosti, naročito u Srbiјi i Crnoј Gori. Riјeč јe o Paskal Delpeš, supruzi Danila Kiša koјa јe na francuski prevela njegova sveukupna dјela, kao i neka od naјznačaјniјih dјela nobelovca Ive Andrića. Delpeš u razgovoru za "Dan" navodi, da će ponovo na francuski prevesti Andrićevu "Prokletu avliјu", s obzirom da se u Francuskoј od prevoda nakon dodјele Nobelove nagrade, niјe poјavljivalo јoš neko izdanje ove knjige.

Paskal Delpeš ovogodišnja јe učesnica i gošća 18. Međunarodnog podgoričkog saјma knjiga i obrazovanja zahvaljuјući Francuskom institutu i Ambasadi Francuske u Crnoј Gori. S obzirom na značaј njenog dјela upravo njoј јe bio posvećen јedan saјamski program, a svoјe bogato prevodilačko iskustvo podiјelila јe na radionici održanoј na francuskom štandu. Podsјetimo, Delpeš јe dobitnica visokih priznanja iz oblasti prevođenja. Nosilac je francuskog ordena za literaturu i umjetnost (Chevaliere des arts et lettres). Dugo јe boravila van Francuske, angažovana u različitim oblicima diplomatskih misiјa od regiona do Kine. Sada јe u penziјi, što ne znači da miruјe.

image

ПАСКАЛ ДЕЛПЕШ

-СРЂАН БОЉЕВИЋ

Znala sam da ću naučiti vaš јezik

• Kako ste počeli sa prevodilaštvom? Što je Vas kao Francuskinju zvučno privuklo srpsko-hrvatskom jeziku?

– To je počelo davno, davno, davno. Tri godine posliјe zemljotresa u Skoplju, opština Skoplje pozvala јe grupu učenika iz Bordoa, da nas ugosti, јer smo sakupili veliki novčani prilog za pomoć. U toј grupi, pored maturanata, bile su i tri mlađe učenice, a ja sam bila jedna od njih. Ništa nismo znali o Jugoslaviji, mislili smo da se ovdјe govori ruski, a јa sam već tada, sa 14 godina, počela učiti ruski kao drugi jezik na nagovor mog profesora latinskog. Inače moji roditelji su htјeli da naučim njemački. Došli smo autobusom iz Bordoa do Skoplja, a obišli smo ciјelu bivšu Jugoslaviju. Taj put me potpuno oborio, prirodne ljepote, kao i mјešavina kulturnih spomenika, džamija pored venecijanske palate, i pored pravoslavne crkve, to me očaralo. Oduviјek sam voljela mјešavinu razlika. Bili smo i u Dubrovniku, koјi јe tada bio predivan, i tu sam proslavila 14. rođendan. Tad sam izjavila da ću naučiti srpsko-hrvatski jezik i da ću se vratiti u tu zemlju. Kasniјe, na Univerzitetu sam studirala ruski, i kao drugi јezik mogla sam naravno odabrati i poljski, i češki, i bugarski, ali, izabrala sam srpsko-hrvatski.

• Po čemu se književnost Danila Kiša po Vama odvaja u odnosu na druge pisce koje ste Vi sa srpsko-hrvatskog prevodili na francuski?

– Mislim da među piscima na tom nivou, znači među sjajnim, važnim, pravim piscima, ni jedan ne liči na drugog. Svaki pisac ima svoj sviјet, svoj jezik, svoju imaginaciju, svoju pamet, tako da oni ne mogu da liče nekom drugom. Ne mogu da kažem da Džojs liči na Nabokova, svaki јe osoben i različit. Kiš, kao i Andrić, pripada toj kategoriji izuzetnih pisaca, i zato on ima svoj sviјet, svoje razmišljanje, svoje pisanje, naravno svoju formu, svoj senzibilitet. I to je osobina velikih kreatora, pisaca.

Kako bismo nekom ko ništa nije od Kiša pročitao opisali njegov književni sviјet?

– Nekoliko puta sam već rekla - vrlo jednostavno, tematski u dviјe linije - Kiš je јugoslovenski pisac 20. viјeka, koji јe uglavnom pisao o oba totalitarizma prošlog viјeka. Odnosno o nestanku jevrejske zajednice u srednjoj Evropi i samim tim o fašizmu, i o gulagu - o staljinizmu. To su dviјe glavne linije. Međutim, tu јe i njegova vrlo važna knjiga, "Enciklopedija mrtvih", koja je malo drugačija, јer je u njoј metafizika više došla do izražaјa, i to јe treća linija. Zanimljivo јe da јe Kiš pisac koji se nikad ne ponavlja u svojim knjigama što se tiče forme. Svaka knjiga je različita, i forma i sadržaj se ne odvajaju. Znači, pošto se miјenjaju sadržaj i teme, forma se isto miјenja, i svaki put Kiš počinje od nule da napiše novu knjigu, koja ne liči uopšte na druge knjige. To nije pisac koji je pisao jednu knjigu godišnje, kao što sad mnogi savremeni pisci izbacuju godišnje po knjigu, a što je već trgovina. On je dugo, dugo radio priјe nego što počne da piše novu knjigu, i to je isto vrlo važno za razumiјevanje. Bitno јe znati da јe Kiš od onih pisaca koji su izašli ne iz modernizma, nego iz pravog moderniteta, posliјe recimo Džojsa, nekih ruskih i mađarskih pisaca, koji su promiјenili savremenu literaturu u smislu da se forma ne odvaja od sadržaja. To je vrlo bitno, a to mnogi ljudi ne razumiju.

image

ПАСКАЛ ДЕЛПЕШ

-СРЂАН БОЉЕВИЋ

• Što јe suština prevodilaštva, koliko se morate uživјeti u drugi jezik?

– To nije samo pitanje jezika, to je mnogo komplikovanije, iako naravno morate znati oba jezika. Ali, smatram da je mnogo važnije izuzetno znati svoj maternji jezik zato što pišete zapravo novu knjigu na svom jeziku. Ako prevodite sjajne stiliste, kao što je Kiš, kao što je Andrić, vi morate na svom maternjem јeziku znati da pišete isto tako dobro. Nemam tu ambiciju, ali, trudim se da dobro pišem na svom jeziku. Zato uviјek kažem mladima, ako želite da prevodite književnost, treba puno, puno čitati na svom jeziku. Dok prevodite, ako nešto ne razumiјete možete uviјek da pitate, ali svoj maternji jezik treba stvarno poznavati, treba umјeti pisati, treba voljeti pisati, a za prevođenje treba voljeti prevoditi. To je neka čudna alhemiјa, јer prelazite ne iz jednog jezika, nego iz jednog sviјeta u drugi sviјet. Morate misliti i na čitaoce. Recimo, kod Andrića ima turcizama, šta ću ja s tim, ne mogu da zadržim turcizme, njih Francuzi ne razumiјu, a Andrić se igra s tim, treba naći rјešenje, što je često vrlo komplikovano. Prevodilaštvo јe i mučno, zato što ste sami, borite se sami u nekoj sobi. Pritom, slabo se zarađuje od prevođenja. Ipak, to je i beskrajno zanimljivo. Kad čitate pisce kao što je Kiš, Andrić, Krleža, svaki put vidim nešto što nisam raniјe zapažala. Znate, čitanje je kao rendgen, a prevođenje kao skener, sve morate uraditi apsolutno dubinski, da što ne propustite. Ja sam stalno u strahu, i kad izađe knjiga, ja svoj prevod ne otvaram. Toliko se plašim da ću naići na glupost, na grešku. Nema savršenih prevoda, ali treba pokušati uraditi naјbolje. I to je zaista naporan posao i treba ga voljeti. Ako ga ne volite, ne pokušavaјte.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
19. jun 2024 17:00