Александар Спасић / Дан
22/04/2021 u 22:24 h
Danica TomaševićDanica Tomašević
StoryEditor

Доктор Спасић: Слабост мишића мале карлице главни кривац за губитак урина

Код жена главни фактори ризика су трудноћа и тежи вагинални порођаjи, менопауза, гоjазност, пушење и хроничне болести плућа. Код мушкараца су то неуролошке болести, уринарне инфекциjе, опстуркциjа мокрења, оперативно лијечење – простатектомиjа - каже др Спасић
Уринарна инконтиненциjа jе невољни губитак мокраће, али и велики проблем учесато код женске популације. УИ није болест већ стање коjе утиче на милионе људи широм свијета. Тачан проценат људи коjи доживљаваjу ово стање варира у зависности од извора података, али се процјењуjе да jе наjмање 10 одсто становништва има неки облик уринарне инконтиненциjе током живота. Оваj поремећаj jе 8-10 пута чешћи код жена него код мушкараца.
-Постоjе три типа неконтролисаног мокрења: СУИ – стрес инконтиненциjа – губитак урина настаjе код физичког напрезања (кашаљ, киjање, нагло устаjање, трчање, смијех...), УУИ – ургентна инконтиненциjа настаjе изненада без jасног провокационог фактора, а као последица невољних грчења мишића мокраћне бешике и МУИ – мјешовита коjа има елементе и стрес и ургентне инконтиненциjе. Постоjе и неки други типови невољног губитка мокраће као што су постоjање отвора између сусjедних орагана (бешике и вагина, мокраћне циjеви и бешике) - фистуле, поjава преливања код мушкараца са опструктивним тегобама (увећана простата, карцином простате, сужења мокраћне циjеви, склероза врата бешике и др.) коjу означавамо као губитак урина након завршетка мокрења – постмикционо капање - обjашњава за "Дан" др Александар Спасић, специjалиста урологиjе, у ЗУ "Тесла Медикал" Беране.
Хиперактивна мокраћна бешика
Ово стање се, како обjашњава др Спасић, дефинише као ургентно мокрење са или без неконтролисаног мокрења, обично са учесталим и ноћним мокрењем.
- Учесталост варира са годинама од 5 до 20 одсто и виша jе након 40. година живота. Заблуда jе да jе ово болест искључиво жена, jер jе учесталост незнатно мања код мушкараца, али jе форма са неконтрисаним мокрењем чешћа код жена. Хиперактивност бешике може бити узрокована неуролошким промjенама као што су Паркинсонова болест, мултипла склероза, мождани удар, повреде кичменог стуба и др. Поред ових промjене могу настати и као последица неjасних фактора, али и удружена са тегобама због отежаног пражњења мокраћне бешике - казао jе др Спасић.
Према његовим риjечима, поред стандардних алата, диjагноза се може потврдити само уродинамским испитивањем, а односе се на повећану активност мишића мокраћне бешике, али и поред тога искључити постоjање уринарне инфекциjе. Користан jе и дневник мокрења.
- Лиjечење обухвата промjену врсте и количине попиjене течности, редукциjа уноса кофеина, смањење тjелесне тежине, регулациjа столице, тренинг мокраћне бешике са циљем превазилажења ургенциjе, вjежбе мишића карличног дна. Кључно лиjечење jе медикаментозно – љекови из групе антимускариника, убризгавање болтулинум токсина у мишић мокраћне бешике. Наjсавремениjи вид лијечења jе неуромодулациjа - електрична стимулациjа периферних живаца. Могућ начин лиjечења jе и тзв. аугментациона цистопластика – замjена диjела мокраћне бешике диjелом танког цриjева- казао jе др Спасић.

Према његовим риjечима, у основи губитак урина настаjе као последица наглог повећања пристиска у трбушноj дупљи. Анатомски, како обjашњава др Спасић, то jе последица повећане покретљивости мокраћне циjеви код жене чиме се повећава и притисак на мишић коjи би требало да сприjечи губитак мокраће (сфинктер).
- Иако jе проблем инконтиненциjе мокраће чешћи код жена и везан jе за године живота – од 19 одсто у раним средњим до 29 одсто после 80. година живота, код мушкараца стрес инконтиненциjа ниjе риjетка поjава и може варирати од 3 до 39 одсто. Код мушкараца jе наjчешће ургентна инконтиненциjа, а у мањем проценту jе стрес инконтиненциjа и то обичо након оперативног лиjечења - радикална простатектомиjа због карцинома простате. Занимљиво jе да се учесталост и код жена и код мушкараца повећава на 50 одсто код штићеника у домовима за старе. Инконтиненциjа има ограман утицаj на квалитет живота, нарушава социjални живот, свакодневне и сексуалне активности - нагласио jе наш саговорник.
Неурогена мокраћна бешика
Већина болести коjе захватаjу кичмену мождину и мозак имаjу за последицу неправилан рад мокраћне бешике а коjи, уколико ниjе адекватно лиjечен, води неконтролисаном мокрењу.
-Три су типа поремећаjа, а везана су за дjелове нервног система коjу су оштећени и могуће jе разликовати их уродинамским испитивањем. Деменциjа, мождани удар, затворене повреде главе, Паркинсонова болест, мултипла склероза, повреде кичмене мождине и инфекциjе, спина бифида и различити туморски процеси као и повреде нервних корјенова и периферних живаца представљаjу широку неуролошку патологиjу коjа има за последицу оваj поремећај у раду мокраћне бешике- обjашњава др Спасић.
Диjагноза захтиjева прво разумиjевање неруолошких процеса коjи изазиваjу неруогену мокраћну бешику те jе поред потребних алгоритама диjагностике за поменута обољења неопходно урадити уродинамско испитивање.
- Лиjечење jе антимускарисним љековима, смањење отпора у мишићу коjи одржава контролу мокрења методама као што су сфинктеректомиjа, убацивање стентова и убризгавање ботулинум токсина, катетеризациjа мокраћне бешике – стални катетер или повремена самокатетеризациjа- казао jе др Спасић.

Он jе истакао да код жена главни фактори ризика су трудноћа и тежи вагинални порођаjи, менопауза, гоjазност, пушење и хроничне болести плућа.
-Код мушкараца, поред година живота, фактори ризика су неуролошке болести, уринарне инфекциjе, опстуркциjа мокрења, оперативно лијечење – простатектомиjа и др. Као и за сваку диjагностику – анамнеза, разговор са пациjентом jе основа од коjе се креће на шта се надовезуjе физикални преглед, дневник мокрења, анализа урина, уродинамско испитивање. Лиjечење инконтиненциjе код жена почиње промjенама животних навика (смањити тjелесну тежину, престати са пушењем, лиjечење хроничног кашља, затвора...). Редуковати унос кафе и свега што пацијент у току дана уноси, а примjећуjе да погоршава контролу мокрење. Као могући модалитети лијечења препоручују се вjежбе коjе jачаjу мишиће карличног дна – Кегелове вjежбе и Biofeedback тренинг (процес учења како вjежбама контролисати стрес) као и електрична стумулациjа мишићног дна карлице, као и лиjечење љековима и коначно различите методе хируршког лиjечења до уградње вjештачког сфинктера - објашњава специјалиста.

Izdvojeno

27. jul 2021 10:45