Na teritoriji barske opštine postoje četiri nevladina udruženja pčelara – u Virpazar, Livarima, Baru i Starom Baru. Prema riječima predsjednika udruženja „Pčela”, Miodraga Bata Masoničića i predsjednika „Apisa” iz Starog Bara Milana Čelebića, sva četiri su ponikla iz udruženja „Pčela” iz Starog Bara, osnovanog polovinom `50-ih godina prošlog vijeka.
– Odlučili smo se iz objektivnih razloga da se formira više udruženja, radi teritorijalne podjele gdje se nalaze pčelinjaci i izdvojili se iz matičnog udruženja „Pčela”. Međutim, kasnije smo mi i iz udruženja „Apis”, shvatili da je mnogo kvalitetnije i efikasnije raditi zajedno. Računam da ćemo vrlo brzo ponovo biti jedno udruženje, da nastavimo tradiciju tog udruženja iz Starog Bara, i već smo počeli da sprovodimo zajedničke aktivnosti. Ova dva udruženja trenutno imaju oko 130 članova, kao i prostoriju u Starom Baru koju ćemo uskoro staviti u funkciju. Već smo formalizovali sve akte na prisajedinjenju, međutim, ova situacija sa pandemijom uradila je svoje, i nije nam dozvolila da se ponovo udružimo, iako do tada nastupamo zajednički, i za očekivati je da, kad se stvore uslovi, organizujemo Skupštinu i jednog i drugog udruženja – kaže Čelebić. On dodaje da kad je korona u pitanju pčelari su ipak rizična grupa, većina ima preko 60 godina, kao i da ima i mlađih, ali da bi bilo bolje da ih je još više. Govoreći o ciljevima jednog i drugog udruženja, on ističe da su to organizovanje razvoja pčelarstva na teritoriji opštine, te saradnja sa pčelarima na nivou Crne Gore, a ako treba i šire, i dodaje da je potrebno brinuti i o obrazovanju pčelara u okviru njihovih mogućnosti, ali i angažovanju ljudi sa strane preko Ministarstva i saveza.
– Treba raditi na nabavci pčelarske opreme i repromaterijala, kao i sredstava za zaštitu pčela. Opština kroz agro budžet pruža podršku poljoprivredi, a samim tim i pčelarstvu. Organizovani možemo postići povoljnije uslove da učestvujemo na pčelarskim manifestacijama. Naše udruženje u prošloj godini pojedine planove nije ostvarilo, prije svega uskraćeno nam je bilo da se družimo, pa do održavanja nekih naših tematskih sastanaka. Svoje redovne zadatke smo uspjeli da odradimo - kaže on.
Čelebić pojašnjava da je osnovni preduslov za korišćenje bilo kojeg vida podrške registracija gazdinstava i njihov upis kod Ministarstva poljoprivrede.
– Na tom planu smo dosta uradili i prošle godine. Možemo se pohvaliti da je preko 60 odsto članova ova dva naša udruženja već uradilo tu zakonsku obavezu, a ove godine ćemo taj procenat podići na preko 80 odsto, jer je to preduslov da bi mogla da se koriste sredstva – kaže on.
Prema riječima Čelebića, savremeni izazovi pčelarstva su prije svega u dijelu zaštite pčelinjaka.
– Ima štetočina i bolesti zdravih pčela i pčelinje zajednice, tako da se još, po meni, trpe mnogo veći gubici nego što bi to moralo da bude, pa bi eduakcija značajno pomogla u tom pravcu da ti gubici budu manji. Neke analize urađene prošle godine pokazuju da mi ne znamo dovoljno o kvalitetu meda. On je nedvosmisleno dobar, ali treba znati sve do detalja. Zato što je, ipak analiza pravo mjerilo kvaliteta jednog meda, i smatram da se u narednom periodu mora posvetiti značajnija pažnja, da izađemo na tržište sa pouzdanim podacima o kvalitetu meda, a ne da se jednostavno vjeruje pčelaru jer je on pošten, dobar i slično – dodaje on.
D.S.
Vrhunski kvalitet treba očuvati– Ono što je bitno za naša udruženja jeste što imamo vrhunski kvalitet meda tamo gdje se radi kako treba, i to potvrđuju naši rezultati, odnosno medalje osvojene u regionu, na teritoriji bivše Jugoslavije, na svim pčelarskim manifestacijama i međunarodnim ocjenjivanjima. Naš med, posebno sa naših obronaka prema moru ili jezeru, svuda osvaja zlatne medalje, čak je i šampion u kvalitetu, i imamo već oko 15 zlatnih medalja i nekoliko srebrnih. Mi nemamo veliku količinu meda, ali zato treba da promovišemo njegov kvalitet. Treba raditi na očuvanju visokog kvaliteta meda, jer na tržištu, nesporno postoji i takozvani falsifikovani med – kaže Čelebić.
