U ku­ći u ko­joj sam od­ra­stao po­li­ti­ka ni­je po­či­nja­la na te­le­vi­zi­ji, ne­go za tr­pe­zom. Do­volj­na je bi­la jed­na vijest, jed­no ime, jed­na oče­va re­če­ni­ca iz­go­vo­re­na kao pre­su­da, pa da u me­ni pro­ra­di ona mla­da­lač­ka po­tre­ba da ospo­rim i ono što raz­u­mijem i ono što još ne raz­u­mijem.