/ ilustracija foto: srđa Boljević
01/11/2023 u 17:59 h
DAN portalDAN portal
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
StoryEditor

Više od 40 odsto LGBTI osoba živi u stanju egzistencijalne ugroženosti

Iz LGBTIQ Socijalnog Centra su naveli da su od ukupnog broja ispitanika, 48 odsto homoseksualni muškarci, 20 odsto homoseksualne žene, a 22 odsto biseksualci. Kako se dodaje, većina ispitanika, njih 56 odsto, živi u centralnoj regiji Crne Gore

Više od 40 odsto pripadnika LGBTI populacije živi u stanju egzistencijalne ugroženosti, pokazalo je istraživanje koje je sproveo LGBTIQ Socijalni Centar. Istraživanje o iskustvima, potrebama i stanju mentalnog zdravlja LGBTI osoba u Crnoj Gori, trajalo je dva mjeseca, a obuhvatilo je 100 LGBTI osoba, od kojih 56 odsto ima od 18 do 35 godina.

Iz LGBTIQ Socijalnog Centra su naveli da su od ukupnog broja ispitanika, 48 odsto homoseksualni muškarci, 20 odsto homoseksualne žene, a 22 odsto biseksualci. Kako se dodaje, većina ispitanika, njih 56 odsto, živi u centralnoj regiji Crne Gore.

“Posebno je zabrinjavajuće što je više od 40 odsto LGBTI osoba navelo da živi u stanju egzistencijalne ugroženosti”, kaže se u saopštenju.

Najveći broj ispitanika, 77 odsto navelo je da ima strah da će biti odbačeni ili diskriminisani ako bi drugi saznali za njihovu seksualnu orijentaciju ili rodni identitet.

“Taj strah je dominantno uzrokovan mržnjom drugih prema LGBTI zajednici, u 56 odsto slučajeva”, navodi se u saopštenju.

Rezultati istraživanja pokazuju i da nešto više od dvije trećine LGBTI osoba, odnosno 69 odsto, ne bi zatražilo specijalističke usluge i savjetodavnu podršku stručnjaka za mentalno zdravlje, a 37 odsto uopšte nema povjerenja u javni zdravstveni sistem.

Dodaje se da 80 odsto ispitanika smatra da javne zdravstvene ustanove ne djeluju proaktivno i da ne pružaju odgovarajuću podršku zajednici.

“Čak 78 odsto LGBTI osoba je istaklo da kao glavni razlog suočavanja sa stresnim iskustvima vidi sopstvenu pripadnost LGBTI zajednici, a kao uzroke tih iskustava više od polovine (56 odsto) navelo je mržnju i diskriminatorne stavove u društvu”, kaže se u saopštenju.

To, kako se dodaje, upućuje na internalizovanu stigmu i izrazito homofobično okruženje za crnogorsku LGBTI zajednicu.

“Ogromna većina ispitanika, njih 81 odsto je navela da je imala psihološke ili emocionalne probleme usljed takvog okruženja, dok je njih 78 odsto navelo da je barem jednom u životu imalo suicidne ideje ili pokušaje upravo iz navedenih razlog”, pokazuju rezultati istraživanja.

Dodaje se da je petina ispitanika navela da je to za njih slučaj nekoliko puta godišnje.

Istraživanje je pokazalo da 80 odsto ispitanika smatra da unutar sistema mentalnog zdravlja postoje negativni stereotipi svih vrsta i da nedostaju odgovarajuće vještine i znanja o LGBTI zdravlju.

“U takvom sistemu 70 odsto ispitanika osjeća se otuđeno i neprihvaćeno, a za 60 odsto takav zdravstveni sistem ne predstavlja prijatno i afirmativno okruženje”, kazali su iz Centra.

Dodaje se da samo devet odsto ispitanika smatra da slobodno može da razgovara o svojoj seksualnoj orijentaciji i/ili rodnom identitetu sa zdravstvenim stručnjakom u javnom sistemu.

U odnosu na probleme mentalnog zdravlja sa kojima LGBTI osobe u Crnoj Gori žive, 56 odsto se izjasnilo da ima dijagnostifikovan problem anksioznosti, 48 odsto da ima depresiju, 44 odsto da ima dijagnozu stresnog poremećaja.

Istraživanje je pokazalo i da 47 odsto ispitanika prima odgovarajuću terapiju i psihijatrijske ljekove.

“Više od 52 odsto ispitanika je navelo da u razgovoru sa stručnjakom za mentalno zdravlje nijesu otkrili svoju pripadnost LGBTI zajednici”, navodi se u saopštenju Centra.

Upitani da opišu uobičajen život “autovane” LGBTI osobe u Crnoj Gori, 100 odsto ispitanika se izjasnilo da misli da crnogorski građani percipiraju LGBTI osobe kao bolesne i da, kako se dodaje, treba da se liječe.

Navodi se da se 90 odsto ispitanika izjasnilo da vjeruje da građani misle da je homoseksualnost neprirodna i nenormalna.

Iz Centra su rekli da je dato pet ključnih preporuka za sveukupno unaprjeđenje sistemskog djelovanja u ovoj oblasti: clasti treba da nauče da razumiju i upravljaju sopstvenim postupcim, da se približe i blisko sarađuju sa zajednicom.

Preporučuje se da vlasti treba da priznaju zdravstvene disparitete, da priznaju programe o kulturnoj kompetenciji i uklanjanje zdravstvenih nejednakosti morao bi postati stvarni cilj.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
17. jun 2024 16:34