Предсједник државе Мило Ђукановић борави у Њујорку на засједању Генералне скупштине Уједињених нација. Он се неформално састао на радној вечери са лидерима Западног Балкана, чиjи jе домаћин био високи представник ЕУ за вањске послове и безбjедносну политику Жозеп Борељ. Преносимо интегрално Ђукановићеву изјаву након вечере.
- Задовољство ми jе да се Генерална скупштина УН-а након jедногодишње паузе изазване корона вирусом ове године опет одржава мање више у традиционалном формату. То убjедљиво свjедочи да се укупан живот па и политички полако нормализуjе, да ће свиjет изаћи на краj са корона вирусом и да jе мултилатерализам жив. Сматрам то веома важним имаjући у виду природу проблема са коjима се данас суочавамо на глобалноj политичкоj и друштвеноj сцени. То су проблеми коjи не могу бити риjешени националним формулама, то су проблеми коjи траже акциjу свих и због тога jе мултилатерализам веома важан, са своjим средиштем управо у Организациjи УН-а.
Ова Генерална скупштина jе била инспирациjа високом представнику ЕУ за спољну политику и безбjедност и да окупи лидере Западног Балкана и да jош jедном поразговарамо о нашим проблемима, и о нашоj европскоj перспективи. Искористио сам прилику да упознам таj састав са оним што су наjактуелниjи политички и друштвени догађаjи у Црноj Гори, да подсjетим на напоре коjе jе Црна Гора током претходних година и децениjа учинила на изградњи свог грађанског профила, на изградњи и развоjу мултиетничке демократиjе, и трасирању и осваjању значаjних дионица на путу европске интеграциjе.
Такође, упознао сам и са проблемима са коjима се Црна Гора данас суочава имаjући у виду да у региону осjећамо снажне рефлексиjе одређених глобалних политичких поремећаjа, и да су ти глобални политички поремећаjи довели до поновног буђења неких ретроградних политичких идеjа, углавном инспирисаних прекомпозициjом граница на ЗБ, и стварањем услова за формирање увећаних држава национално и вjерски хомогених.
Указао сам да то сматрам врло ретроградним и апсолутно погубним, о чему свjедоче губици коjе смо имали на простору еx Jугославиjе раних 90-их година, а коjе су последица управо тадашњих идеjа истовjетним данашњим идеjама. Дакле, указао сам да jе то нешто што не приjети само грађанском, секуларном и проевропском профилу Црне Горе, него приjети стабилности Балкана, самим тим угрожава европску стабилност и фокусираност на даљи просперитет и конкурентност Европе као нашег заjедничког дома.
Чини ми се да су сви саговорници веома добро разумjели та упозорења. Заjедно смо позвали ЕУ да уз инициjациjу високог представника за спољну и безбjедносну политику господина Бореља уложи додатне напоре, да помогне ЗБ како би и ЗБ досегао у блискоj будућности своjу европску перспективу, и како бисмо укупно као Европа на таj начин затворили врата за деструктивне утицаjе коjи угрожаваjу и европско jединство и европски систем вриjедности. Чини ми се да jе разговор био веома користан, управо зато што jе био веома отворен, и гдjе смо разговарали о суштини а не о неким мање више маргиналним аспектима те европске политике на ЗБ. Чини ми се да jе дато jако пуно инспиративних идеjа коjе би могле послужити за успjешан самит ЕУ и ЗБ коjи треба да се догоди 6. октобра у Љубљани.
Такође, очекуjем да ћемо и наредних дана у Њуjорку имати пуно билатералних разговора управо на ову тему, и да би сви ти разговори могли доприниjети jедноj реалниjоj и догледниjоj европскоj перспективи и Црне Горе и нашег региона.
