Предсједник Демоса Миодраг Лекић коментарисао је недавни протест на Цетињу против најављеног устоличења митрополита црногорско-приморског Јоаникија у Цетињском нанастиру.
Лекић је казао да се ради о легитимном политичком окупљању, те исказао респект према сваком појмању и осјећању националног стања и поноса, али и истакао да би непосредни организатори или политички идеолози протеста требало да објасне два критичка садржаја упућена са цетињске политичке позорнице, због "оцјене кредибилности порука и њихових извођача".
- Један је врло битан. Други нешто мање, мада и он индикативан. Прво: Да ли жестока критика према садашњој власти због присутности Српске православне цркве у Црној Гори, тиме и на Цетињу се односи само на актуелну владу и њеног премијера Здравка Kривокапића или и на претходне владе ДПС са сателитима и њиховог премијера Мила Ђукановића? Ако је садашња влада потврдила сарадњу са Српском православном црквом, истина у томе је њен премијер статусом представника државе показао отворену инфериорност праћену јавним неукусима разних врста - зар није било сарадње, тиме и признања исте цркве од стране ранијих влада и премијера ДПС-а. Или се не броји заједничко грађење храмова из државног буџета, отворена политичка савезништва, све до видљивих на моменте и дирљивих детаља оданости Српској православној цркви попут чина Мила Ђукановића који – како фотографија показује - љуби крст и руку покојног митрополита Амфилохија - навео је Лекић на Фејсбуку.
Што је Kривокапић то чинио чешће, страственије, и "у сваком случају увјежбаније од Ђукановића", како наводи лидер Демоса, ваљда не мјења суштину приче.
- Друго: Откуд тема Авганистана на политичком протесту за историјску одбрану Црне Горе? Наиме, није остало јасно против кога се тачно протестује. Против војно политичке побједе талибана односно пораза и драматичне евакуације која траје САД и НАТО савезника? Или против пада авганистанских институција које су савезнички војници, укључујући и црногорске, наводно изградили, што смо много пута чули из више пропагандних линија? Није спорно да је боље Гани него талибани. Али Гани, предсједник Авганистана и новоизграђене демократске институције шефа државе је побјегао из земље! Стварно, против кога се ту протествовало - навео је Лекић.
Он је упитао да ли је требало искористити Авганистан "за изгледа доминантан мотив да се нешто подвали Србима и Србији, која је сада терминолошки претворена у 'српски свет'.'"
- Пријавити их са Цетиња, Бајденовој админстрацији и САД? Да нису на линији америчке политике у овом тренутку. Али опет проблем са чињеницама. Наиме, званична Србија је већ, а извјесно прије скупа на Цетињу, потписала заједнички изјаву о мирном напуштању Авганистана коју је иницирао Стејт департмент (што се може прочитати и на њиховом сајту). Е сада остаје само да организатори, свеједно ко - крило ДПС или идеолози годинама на буџету јавно саопште како они много више воле САД и Бајдена него Србија. А све се одвија у том јавном такмичењу неукусног полтронства према Америци. Сасвим случајно, према најјачем. Притом сви заборављајући да у јавном дјеловању усвоје бар неке принципе Џеферсона, Медисона, Хамилтона и других очева америчке нације и демократије. Да ли има изгледа да нам неко појасни ове двије теме. Kако бисмо могли да озбиљније наставимо, па и у дијалогу, ако је он овдје могућ на озбиљан начин. Да, о односу државе и цркве. Да покушамо да изађемо из стања конфузија и мржње са вјероватно спољним утиском о Црној Гори као културно запуштеном друштву. Гдје не може да превлада рационална линија интереса грађана и изграђивање зреле, правне, демократске државе - закључио је Лекић.
