Pravila EU ne dozvoljavaju Crnoj Gori da zatvori druga poglavlja o pristupanju dok ne ukloni prepreku u prvosuđu, ali Marković je izrazio nadu da bi nova vlada to uskoro mogla ispuniti

Mala zemlja zapadnog Balkana favorit je da postane 28. država članica Evropske unije (EU), kako je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen ukazala u nedavnoj posjeti Podgorici, piše Politiko.

Dok se čeka na godišnji izveštaj o proširenju, na Zapadnom Balkanu su velike nade da će EU konačno nastaviti sa kandidaturama tih zemalja za članstvo.

- Naša ambicija je da do 2028. postanemo 28. država članica - rekao je za Plejbuk šef misije Crne Gore pri Uniji Petar Marković i dodao da je glavna prepreka imenovanje tri šefa pravosuđa od strane nacionalnog parlamenta, za šta nije bilo većine.

Ostvarivanje napretka

Pravila EU ne dozvoljavaju Crnoj Gori da zatvori druga poglavlja o pristupanju dok ne ukloni ovu prepreku, ali Marković je izrazio nadu da bi nova vlada to uskoro mogla ispuniti.

Komisija je podržala otvaranje pristupnih pregovora sa Ukrajinom, Moldavijom i, na iznenađenje mnogih Bosnom i Hercegovinom (BiH).

Glasine o zelenom svjetlu Sarajevu nisu dobro prošle među nekim diplomatama EU, koji su ljutito ukazivali na navodno nazadovanje BiH u pogledu vladavine prava.

- Dodijelili smo BiH status kandidata pod pretpostavkom da će to podstaći reforme, a od tada smo vidjeli samo pogoršanje vladavine prava i političke situacije. Kako sada možemo da odlučimo da otvorimo pregovore sa njima i da i dalje očekujemo da druge zemlje kandidati marljivo sprovode svoje reforme? - razbijesnio se diplomata EU.

Bilo je i dosta podignutih obrva na predlog Komisije, prema mišljenju nekoliko zvaničnika, da se Gruziji da status kandidata, uprkos zabrinutosti oko njenih proruskih sklonosti.

Politiko navodi da "najveća i najmoćnija zemlja u regionu", Srbija, nastoji da uđe u EU od Samita u Solunu 2003. godine.

Njen napredak je, kako navode, posljednjih godina zastao zbog odbijanja da uvede sankcije Rusiji.

- Mi smatramo da sankcije nisu način da se riješe stvari, s obzirom na to da je srpsko stanovništvo suočeno sa sankcijama tokom devedesetih godina - rekao je za Plejbuk izaslanik Srbije u Briselu Danijel Apostolović.

 " Građani su izrazito protiv toga, jer sankcijama optužujete cijelo stanovništvo ", navodi se u pomenutom tekstu.