Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va (HRA) po­zdra­vi­la je od­lu­ku Vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva za za­šti­tu za­ko­ni­to­sti pro­tiv pra­vo­sna­žne pre­su­de u pred­me­tu rat­nog zlo­či­na, po­zna­tog kao „De­por­ta­ci­ja iz­bje­gli­ca”. Tu­ži­la­štvo od Vr­hov­nog su­da zah­ti­je­va da utvr­di da je tom pre­su­dom po­vri­je­đen za­kon u ko­rist okri­vlje­nih – biv­ših slu­žbe­ni­ka po­li­ci­je, funk­ci­o­ne­ra MUP-a i Dr­žav­ne bez­bjed­no­sti. Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va pod­sje­ća da je još 20. no­vem­bra 2013. go­di­ne pod­ni­je­la ini­ci­ja­ti­vu vr­ši­o­cu du­žno­sti VDT-a Ve­se­li­nu Vuč­ko­vi­ću da pod­ne­se ovaj van­red­ni prav­ni li­jek.
– Pre­su­da Vi­šeg su­da u Pod­go­ri­ci, vi­je­ća ko­jem je pred­sje­da­va­la su­di­ja Mi­lan­ka Ži­žić, po­sta­la je pra­vo­sna­žna 17. ma­ja 2013, ka­da ju je po­tvr­dio Ape­la­ci­o­ni sud. Da­kle, VDT-u su bi­la po­treb­na čak 22 mje­se­ca (sko­ro dvi­je go­di­ne) da pri­pre­mi i ulo­ži za­htjev za za­šti­tu za­ko­ni­to­sti u slu­ča­ju u ko­jem je za­stu­pa­lo op­tu­žni­cu i ko­ji je iz­gu­bi­lo zbog gre­ške su­da u pri­mje­ni pra­va. U me­đu­vre­me­nu je pre­mi­nu­la jed­na od pot­pi­sni­ca ini­ci­ja­ti­ve VDT-u za za­šti­tu za­ko­ni­to­sti, Še­va­la Bu­lju­ba­šić, su­pru­ga Sa­fe­ta Bu­lju­ba­ši­ća, ko­ji je u 42. go­di­ni ubi­jen ubr­zo po­što je auto­bus iz Her­ceg No­vog, u ko­me se na­la­zio s dru­gim iz­bje­gli­ca­ma ne­za­ko­ni­to uhap­še­nim u ma­ju 1992. u Cr­noj Go­ri i pre­da­tim po­li­ci­ji bo­san­skih Sr­ba, pre­šao gra­ni­cu Srp­ske Re­pu­bli­ke u Bo­sni i Her­ce­go­vi­ni – na­vo­di se u sa­op­šte­nju HRA.
VDT je u za­htje­vu za za­šti­tu za­ko­ni­to­sti Vr­hov­nom su­du uka­zao na dvi­je ključ­ne gre­ške u pri­mje­ni pra­va u ovom pred­me­tu u ko­me su okri­vlje­ni oslo­bo­đe­ni ne zbog ne­do­stat­ka do­ka­za, već zbog to­ga što je Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci pri­mi­je­nio uslov za nji­ho­vu kri­vič­nu od­go­vor­nost ko­ji ne po­sto­ji u me­đu­na­rod­nom ili do­ma­ćem pra­vu, i što je na dru­gi na­čin pro­pu­stio da pri­mi­je­ni re­le­vant­no pra­vo.
– Na­i­me, u pre­su­di Vi­šeg su­da se tvr­di da se okri­vlje­ni­ma rat­ni zlo­čin ni­je mo­gao sta­vi­ti na te­ret, jer ni­su ima­li sta­tus „pri­pad­ni­ka stra­ne u su­ko­bu u BiH”, od­no­sno onih „ko­ji su bi­li u slu­žbi stra­ne u su­ko­bu u BiH”, a ko­ji im je, na­vod­no, bio neo­p­ho­dan da bi se mo­glo sma­tra­ti da su iz­vr­ši­li rat­ni zlo­čin. Ka­ko je sud za­u­zeo stav da Cr­na Go­ra ni­je uče­stvo­va­la u su­ko­bu u BiH, za­klju­čio je da okri­vlje­ni ni­su ni ima­li neo­p­hod­no svoj­stvo da bi mo­gli bi­ti osu­đe­ni. Me­đu­tim, ka­ko je po­tvr­dio i eks­pert Evrop­ske ko­mi­si­je Ma­u­ri­cio Sa­lu­stro u ana­li­zi pro­ce­su­i­ra­nja rat­nih zlo­či­na u Cr­noj Go­ri, ova­ko de­fi­ni­san pred­u­slov za kri­vič­no­prav­nu od­go­vor­nost za rat­ni zlo­čin je po­gre­šan i ne­po­znat me­đu­na­rod­nom pra­vu i prak­si, gdje se za od­go­vor­nost ne zah­ti­je­va ni­ka­kav for­ma­lan sta­tus izvši­o­ca, već kon­tekst oru­ža­nog su­ko­ba ko­ji je na nje­ga uti­cao da iz­vr­ši zlo­čin. S dru­ge stra­ne, ka­ko je VDT oprav­da­no i na­gla­sio, sve i da je ovaj stan­dard ta­čan, oči­gled­no je da se okri­vlje­ni u ovom slu­ča­ju je­su sta­vi­li u slu­žbu jed­ne stra­ne u tom su­ko­bu, jer su po­stu­pa­li u ve­zi za­htje­va po­li­cij­skih or­ga­na Re­pu­bli­ke Srp­ske za hap­še­njem i iz­ru­či­va­njem iz­bje­gli­ca jed­noj stra­ni u oru­ža­nom su­ko­bu u BiH – bo­san­skim Sr­bi­ma. VDT je oprav­da­no uka­zao i na pro­pust su­da da pra­vil­no pro­tu­ma­či me­đu­na­rod­ni ugo­vor pri­mje­njiv u kon­kret­nom slu­ča­ju – Do­pun­ski pro­to­kol II uz Že­nev­ske kon­ven­ci­je o za­šti­ti žr­ta­va ne­me­đu­na­rod­nih oru­ža­nih su­ko­ba. Vi­ši sud je ne­tač­no pro­tu­ma­čio čl. 17 Do­pun­skog pro­to­ko­la ta­ko da na­vod­no za­bra­nju­je sa­mo pri­sil­no pre­mje­šta­nje ci­vi­la unu­tar dr­žav­nih gra­ni­ca, iako ta od­red­ba pro­to­ko­la u stva­ri za­bra­nju­je i pri­si­lja­va­nje ci­vi­la da na­pu­ste te­ri­to­ri­ju dr­ža­ve u ko­joj za­ko­ni­to bo­ra­ve – u ovom slu­ča­ju te­ri­to­ri­ju Cr­ne Go­re u ko­joj su ci­vi­li bo­ra­vi­li kao iz­bje­gli­ce – pi­še u sa­op­šte­nju.
Me­đu­tim, ka­ko ka­žu iz HRA, VDT u za­htje­vu za za­šti­tu za­ko­ni­to­sti ni­je za­tra­žio od Vr­hov­nog su­da da utvr­di sve gre­ške ko­je je Vi­ši uči­nio u pri­mje­ni pra­va.D.Ž.


Kri­ti­ke iz Evrop­ske ko­mi­si­je

Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va pod­sje­ća na ne­pot­pu­no kva­li­fi­ko­va­nje ovog zlo­či­na od stra­ne dr­žav­nog tu­ži­la­štva i pro­pust su­da da te gre­ške is­pra­vi, što je po­seb­no kri­ti­ko­vao i eks­pert Evrop­ske ko­mi­si­je u svom iz­vje­šta­ju.
– Dr­žav­no tu­ži­la­štvo je okri­vlje­ne u ovom slu­ča­ju op­tu­ži­lo sa­mo za „ne­za­ko­ni­to pre­se­lja­va­nje iz­bje­gli­ca”, a neo­prav­da­no pro­pu­sti­lo da ih op­tu­ži i za „pro­tiv­za­ko­ni­to za­tva­ra­nje” i „uzi­ma­nje ta­la­ca”, iako je i sam Vi­ši sud utvr­dio da su okri­vlje­ni upra­vo pred­u­ze­li i te rad­nje. Pro­pust Vi­šeg i Ape­la­ci­o­nog su­da je u to­me što su, iako su utvr­di­li iz­vr­še­nje i tih rad­nji, pro­pu­sti­li da sa­mi is­prav­no kva­li­fi­ku­ju či­nje­nič­no sta­nje na­ve­de­no u op­tu­žbi, pre­su­de u skla­du sa tim i ta­ko obez­bi­je­de i prav­du za žr­tve i vla­da­vi­nu pra­va u Cr­noj Go­ri – pi­še u sa­op­šte­nju.