DA­NI­LOV­GRAD - Pred­stav­ni­ci Udru­že­nja „Bi­je­li Pa­vle“ oči­sti­li su sta­zu do tvr­đa­ve ro­do­načel­ni­ka svo­ga ple­me­na zva­ne Ču­ča­ga u Sret­nji. Po­ru­či­li su da se mo­ra vo­di­ti bri­ga o pro­šlo­sti i da ona ne smi­je bi­ti pred­met no­ve ide­o­lo­ške ma­ni­pu­la­ci­je po ko­joj je srp­ska tra­di­ci­ja uve­ze­na u Cr­nu Go­ru, pa i u Bje­lo­pa­vli­će. Preds­tav­ni­ci udru­že­nja sma­tra­ju da je oču­va­nje Sret­nje, kao pra­po­stoj­bi­ne svih Bje­lo­pa­vli­ća, od ve­li­kog zna­ča­ja i ne­će do­zvo­li­ti da pre­da­nje o ovom se­lu i Bi­je­lom Pa­vlu pre­kri­je za­bo­rav.
Je­dan od plo­do­va tog za­bo­ra­va čla­no­vi udru­že­nja su u Sret­nji uklo­ni­li sje­ki­ra­ma i ko­si­je­ri­ma. Pri­je vi­še od dvi­je de­ce­ni­je za oču­va­nje tvr­đa­ve pu­no je ura­dio ta­da­šnji pred­sjed­nik op­šti­ne Da­ni­lov­grad Mi­lo­rad Ka­dić ko­ji je ure­dio sta­zu do vr­ha li­ti­ce i čak po­sta­vio osvje­tlje­nje. Sta­za se i da­lje do­bro dr­ži, ali to se ne mo­že re­ći za ra­svje­tu od ko­je je osta­lo sa­mo ne­ko­li­ko ži­ca. Ka­dić je i ovog pu­ta bio u gru­pi Bje­lo­pa­vli­ća ko­ji su ure­đi­va­li sta­zu do tvr­đa­ve.
-Da­nas smo ov­dje da pro­či­sti­mo sta­ze do na­ših pre­da­ka. Že­li­mo da sli­je­di­mo tra­di­ci­ju i oču­va­mo pre­da­nje. Ov­dje smo do­šli jer su nas po­zva­le du­še na­ših pre­da­ka i to je glav­ni raz­log što smo po­sje­ti­li Sret­nju. Na­la­zi­mo se na kro­vu Bje­lo­pa­vli­ća i na na­šem du­hov­nom i sve­u­kup­nom iz­vo­ru, a to je ga­ran­ci­ja da će­mo oču­va­ti na­še vje­kov­ne za­vje­te. To je da­nas po­seb­no va­žno ka­da se u Cr­noj Go­ri tra­si­ra­ju ne­ke tran­sa­tlant­ske ma­gi­stra­le na ko­ji­ma se pri­hva­ta sve tu­đe, a gu­bi svo­je. Od tu­đe­ga ma­lo ko je do­bro vi­dio, pa smo da­nas ov­dje sa svo­ji­ma ka­ko bismo i mi osta­li svo­ji i bi­li ono što su Bje­lo­pa­vli­ći bi­li kroz vje­ko­ve, sta­me­ni Sr­bi i bra­ni­o­ci Srp­stva - na­gla­sio je Ka­dić, i do­dao da je Sret­nja, što joj i ime ka­že, sret­na za sve one ko­ji je ni­je­su za­bo­ra­vi­li i ko­ji joj se sva­ke go­di­ne vra­ća­ju. On je po­ru­čio da će čla­no­vi Udru­že­nja „Bi­je­li Pa­vle” sva­ke go­di­ne bri­nu­ti o Sret­nji i osta­ci­ma po­sto­ja­nja Bi­je­log Pa­vla u ovom se­lu, te da oče­ku­je da im se u to­me pri­dru­ži što vi­še mla­dih, jer i oni mo­ra­ju zna­ti oda­kle po­ti­ču i da to­ga ne tre­ba da se sti­de, već da bu­du po­no­sni na svo­ja pre­da­nja.
Da­ni­lo Jo­va­no­vić ka­že da je pred Bje­lo­pa­vli­ći­ma za­da­tak da u Sret­nji otvo­re spo­men-dom po­sve­ćen Bi­je­lom Pa­vlu. Je­dan od mje­šta­na je za te svr­he po­klo­nio ku­ću na ko­ju je po­treb­no po­sta­vi­ti krov i ure­di­ti unu­tra­šnjost objek­ta.
-Na­dam se da će­mo do­go­di­ne ovaj skup odr­ža­ti pod na­šim kro­vom. Bje­lo­pa­vli­ći su du­žni da se do­stoj­no odu­že pret­ku i ka­ko do­li­ku­je obi­lje­že sve što je po­ve­za­no sa nji­me. Na­dam se da će nam se pri­dru­ži­ti i osta­li Bje­lo­pa­vli­ći, jer ima nas svu­da po svi­je­tu, a svi po­ti­če­mo odav­de i u Sret­nji nam je po­če­tak - is­ti­če Jo­va­no­vić.
Sa Ka­di­ćem i Jo­va­no­vi­ćem saglasni su i Ra­do­mir i Ve­sko Đu­ro­vić, Mi­ro­slav, Alek­san­dar i Lju­bo­mir Pa­vi­će­vić, Dra­gu­tin Ko­ljen­šić, mr Mi­len­ko Ša­ra­no­vić, Dra­gan i Mi­ljan Sta­ni­šić, Rat­ko i Du­ško­To­ma­še­vić, Pe­ro Ra­do­njić, Mi­len­ko Ka­le­zić, Zo­ran, Raj­ko i Ra­do­mir Mi­ško­vić, kao i Ne­nad i Alek­san­dar Pe­tro­vić.
Oni su po­ru­či­li da će i do­go­di­ne bi­ti u Sret­nji, jer po­vra­tak u ovo se­lo je za­pra­vo pu­to­va­nje u sop­stve­nu pro­šlost, ali i po­če­tak ob­na­vlja­nja i tra­di­ci­je Bje­lo­pa­vli­ća ko­ja je du­go bi­la neo­prav­da­no za­po­sta­vlje­na. Na dio te tra­di­ci­je čla­no­vi udru­že­nja pod­sje­ti­li su se i uz po­moć gu­sa­la. Mi­len­ko Ka­le­zić, na­rod­ni gu­slar, na guv­nu is­pod Pa­vlo­ve tvr­đa­ve ot­pje­vao je ne­ko­li­ko pje­sa­ma o bor­bi Bje­lo­pa­vli­ća za slo­bo­du, što su oku­plje­ni po­zdra­vi­li.
Na sku­pu u Sret­nji na­ja­vlje­no je i odr­ža­va­nje Bje­lo­pa­vlić­kih sport­skih iga­ra. One bi se odr­ža­le u av­gu­stu u Ždre­ba­o­ni­ku, a pred­vi­đe­no je uče­šće na de­se­ti­ne eki­pa sa vi­še sto­ti­na tak­mi­ča­ra.
I.M.


Fa­le put i vo­da

Da­na­šnja Sret­nja se mo­že po­hva­li­ti isto­ri­jom, ali nje­na sva­ko­dnev­ni­ca ni­je ni­ma­lo ru­ži­ča­sta. Do ovo­ga se­la se do­la­zi uskom i str­mom ce­stom, što sa­vla­da­ju sa­mo is­ku­sni vo­za­či. A ka­da se ne­ka­ko do­đe do se­la i do cr­kve Sve­tog Đor­đa na sa­mom ula­zu na­mjer­ni­ka oče­ku­je no­vo is­ku­še­nje. Ne­ko­li­ko ku­ća u ko­ji­ma stal­no ži­vi nekoliko do­ma­ćin­sta­va ni­je po­ve­za­no nor­mal­nim pu­tem, već ma­ka­da­mom ko­ji je za­ra­stao u ko­rov i tu­da i pje­ša­ci te­ško pro­la­ze. Mi­ro­slav Pa­vi­će­vić, mje­šta­nin, ka­že da ko­li­ma mo­gu ne­ka­ko do ula­za u se­lo, ali do ku­ća mo­ra­ju pje­ške.
-Zar ni­je sra­mo­ta da u 21. vi­je­ku još uvi­jek hra­nu i osta­le na­mir­ni­ce do ku­će do­no­si­mo na ma­gar­ci­ma - pi­ta se Mi­ro­slav, i do­da­je da su lo­kal­ni funk­ci­o­ne­ri iz Da­ni­lov­gra­da obe­ća­li da će ura­di­ti put kroz se­lo, ali da je za­sad sve osta­lo na obe­ća­nji­ma.
On na­vo­di i da je u Sret­nji ve­li­ki pro­blem vo­da. Se­o­skog vo­do­vo­da ne­ma, a jed­no cri­je­vo ko­je raz­vo­di pit­ku vo­du od iz­vo­ra do ne­ko­li­ko ku­ća te­ško mo­že ta­ko da se na­zo­ve.
-Oče­ku­je­mo da se ovi pro­ble­mi ri­je­še, jer ni­je­smo da­le­ko od gra­da i valj­da i mi ima­mo pra­vo da na se­lu ima­mo naj­o­snov­ni­je uslo­ve za ži­vot, od­no­sno put i vo­du – ka­že Pa­vi­će­vić.


Pa­vle Sr­bin sa Ko­so­va i Me­to­hi­je

Pre­ma isto­rij­skim po­da­ci­ma Bi­je­li Pa­vle se tri­de­se­tih go­di­na 14. vi­je­ka do­se­lio u ovaj kraj, gdje je za­te­kao sta­ro­sje­di­o­ce, Lu­žan­ske Sr­be. Mi­ljan Sta­ni­šić na­vo­di da je Bi­je­li Pa­vle do­šao sa Ko­so­va i Me­to­hi­je i da je ta oblast u to vri­je­me bi­la či­sto srp­ska , što i do­ka­zu­ju po­ve­lje iz tog do­ba ko­je po­mi­nju sa­mo pra­vo­slav­na i srp­ska ime­na.
-Isto­ri­ja je ne­sum­nji­vo utvr­di­la de je Bi­je­li Pa­vle bio Sr­bin sa Ko­so­va i Me­to­hi­je i da se na­sta­nio u Sret­nji. Da­nas se u ovom se­lu po­red tvr­đa­ve na­laze i osta­ci nje­go­ve ku­će, a do­bar dio ovo­ga se­la i da­nas je po­znat kao Pa­vlo­ve zgra­de - ka­že Sta­ni­šić.