Van dr­ža­ve Cr­ne Go­re na­la­zio sam se u mo­men­tu do­no­še­nja pri­vre­me­ne mje­re Uprav­nog su­da, po ko­joj mi je osta­nak do­zvo­ljen, ne po svo­joj vo­lji, već po na­lo­gu Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va (MUP), ko­je mi je uru­či­lo rje­še­nje o na­pu­šta­nju cr­no­gor­ske te­ri­to­ri­je, ka­zao je za „Dan” pro­to­je­rej-sta­vro­for Ve­li­bor Džo­mić. Iako su, ka­ko na­vo­di, bi­le ja­sne ne­za­ko­ni­to­sti ko­je su pret­ho­di­le ovom rje­še­nju, kao i nje­go­va sa­ma sa­dr­ži­na i na­čin uru­či­va­nja, Džo­mić ka­že da je po nje­mu po­stu­pio kao ci­vi­li­zo­van čo­vjek.
Ko­men­ta­ri­šu­ći iz­ja­vu pred­sjed­ni­ce Uprav­nog su­da Bran­ke La­ko­če­vić, iz­ni­je­te u ju­če­ra­šnjem bro­ju „Da­na“, Džo­mić je re­kao da su nje­ni sta­vo­vi u ve­zi sa nje­go­vim slu­ča­jem za­sno­va­ni na va­že­ćem za­ko­no­dav­stvu i da ta­kvi za­slu­žu­ju po­što­va­nje.
– Sa po­seb­nom pa­žnjom pro­či­tao sam in­ter­vju pred­sjed­ni­ce Uprav­nog su­da Cr­ne Go­re Bran­ke La­ko­če­vić u ko­me se, po­red osta­log, osvr­nu­la i na be­za­ko­nje MUP-a u mom slu­ča­ju. Sma­tram da su nje­ni sta­vo­vi u mom slu­ča­ju za­sno­va­ni na va­že­ćem za­ko­no­dav­stvu Cr­ne Go­re i kao ta­kvi za­slu­žu­ju po­što­va­nje. Me­đu­tim, jav­nost Cr­ne Go­re, iako je so­lid­no upo­zna­ta sa mo­jim pred­me­tom, mo­ram da pod­sje­tim na ne­ko­li­ko ve­o­ma va­žnih či­nje­ni­ca. Na­i­me, pred­sjed­ni­ca Uprav­nog su­da je na­ve­la da sam „u mo­men­tu do­no­še­nja od­lu­ke (Uprav­nog su­da o pri­vre­me­noj mje­ri ko­jom mi je odo­bren osta­nak i bo­ra­vak u Cr­noj Go­ri do okon­ča­nja uprav­nog spo­ra) bio van dr­ža­ve”. To je­ste tač­no, ali se mo­ra zna­ti da se van dr­ža­ve Cr­ne Go­re ni­je­sam na­la­zio po svo­joj vo­lji ne­go po na­lo­gu MUP-a. Pod­sje­ća­nja ra­di, u pe­tak 6. fe­bru­a­ra oko pod­ne pri­mio sam po­ziv in­spek­to­ra Gra­nič­ne po­li­ci­je i slu­žbe­no li­ce je od me­ne zah­ti­je­va­lo da do­đem „ra­di uru­če­nja rje­še­nja”. S ob­zi­rom na to da sam bio van Pod­go­ri­ce, tom po­zi­vu se ni­je­sam mo­gao oda­zva­ti. Uz­gred, va­že­ći Za­kon o op­štem uprav­nom po­stup­ku ne nor­mi­ra mo­guć­nost po­zi­va­nja stran­ke te­le­fon­skim pu­tem ra­di uru­če­nja rje­še­nja. Slu­žbe­no li­ce mi je u istom te­le­fon­skom raz­go­vo­ru na­lo­ži­lo da do­đem u MUP u ne­dje­lju 8. fe­bru­a­ra u 12 ča­so­va ra­di uru­če­nja rje­še­nja. Ka­da sam po­ku­šao da mu ob­ja­snim da je to ne­za­ko­ni­to, do­bio sam go­to­vo upla­ka­nu mol­bu da do­đem, jer će to li­ce, uko­li­ko ne do­đem, iz­gu­bi­ti po­sao. Me­ni je od­mah bi­lo ja­sno da je ri­ječ o no­vom be­za­ko­nju MUP-a i to ko zna ko­jem po re­du. Mi­ni­star (Ra­ško) Ko­nje­vić je lič­no na­re­dio da se uru­če­nje rje­še­nja iz­vr­ši za vi­kend, tj. u da­ne ka­da ne ra­di Uprav­ni sud – ob­ja­šnja­va Džo­mić.
Džo­mić pod­sje­ća da se po­zi­vu oda­zvao ka­da je od­re­đe­no, tj. u ne­dje­lju, ina­če ne­rad­ni dan.
– Otvo­ri­li su vra­ta tog dr­žav­nog or­ga­na sa­mo ra­di me­ne, što je skan­dal svo­je vr­ste. Pri­mio sam rje­še­nje ko­jim mi je na­lo­že­no da istog da­na do 24 ča­sa na­pu­stim te­ri­to­ri­ju Cr­ne Go­re. Taj akt sam oci­je­nio kao ne­mo­ra­lan i ne­za­ko­nit, ali sam ga kao ci­vi­li­zo­van čo­vjek iz­vr­šio na­ja­vlju­ju­ći da­lji po­stu­pak. Da ni­je­sam po­stu­pio po rje­še­nju MUP-a, bio bih de­por­to­van iz Cr­ne Go­re, a ne bi pro­pu­sti­li pri­li­ku ni da mi u br­zo­po­te­znom po­stup­ku iz­rek­nu za­bra­nu ula­ska na naj­ma­nje go­di­nu da­na – is­ti­če on.
Džo­mić sma­tra da je Ko­nje­vić oda­brao ne­rad­ni dan upra­vo iz raz­lo­ga da bi mu se one­mo­gu­ći­lo da Uprav­nom su­du, u skla­du sa Za­ko­nom o uprav­nom spo­ru, lič­no pod­ne­se za­htjev za iz­da­va­nje pri­vre­me­ne mje­re i od­lu­ku su­da sa­če­ka u Cr­noj Go­ri.
– Vje­ru­jem da je pred­sjed­ni­ca La­ko­če­vić, go­vo­re­ći o to­me da ne smi­je po­sto­ja­ti kon­ku­ren­ci­ja iz­me­đu Uprav­nog su­da i or­ga­na dr­žav­ne upra­ve, mi­sli­la i na ovaj slu­čaj iz­i­gra­va­nja va­že­ćih pro­pi­sa od stra­ne Ko­nje­vi­ća i nje­go­vih po­slu­šni­ka, a sve sa ci­ljem da mi se kao stran­cu u po­stup­ku pri­či­ni šte­ta – oci­je­nio je za „Dan” Džo­mić.
Uka­zu­je da mu je od­lu­kom Uprav­nog su­da do­zvo­ljen osta­nak i bo­ra­vak u Cr­noj Go­ri do okon­ča­nja uprav­nog spo­ra.
– U pra­vu va­ži pra­vi­lo da ono­me ko­me je da­to ve­će pra­vo pri­pa­da i ma­nje. U kon­kret­nom slu­ča­ju, onaj ko­ji mo­že da osta­ne i bo­ra­vi na te­ri­to­ri­ji jed­ne dr­ža­ve ima pra­vo i da iz nje iz­la­zi i u nju ula­zi. To uni­ver­zal­no pra­vi­lo, ka­ko se vi­di, pri­pa­da svi­ma osim me­ni. Kla­sič­nim zlo­u­po­tre­ba­ma slu­žbe­nih ovla­šće­nja od stra­ne Ko­nje­vi­ća i nje­go­vih po­slu­šni­ka, spri­je­čen sam da ostva­rim svo­je pra­vo na osno­vu pra­vo­sna­žne od­lu­ke su­da o pri­vre­me­noj mje­ri – upo­zo­ra­va sve­šte­nik Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve (SPC).
Pod­sje­ti­mo, pred­sjed­ni­ca Uprav­nog su­da Bran­ka La­ko­če­vić ka­za­la je da su si­gur­no po­sto­ja­li raz­lo­zi za iz­da­va­nje pri­vre­me­ne mje­re po ko­joj je od­lu­če­no da sve­šte­nik Ve­li­bor Džo­mić osta­ne u Cr­noj Go­ri do okon­ča­nja sud­skog po­stup­ka, uka­zu­ju­ći da je on u mo­men­tu do­no­še­nja te od­lu­ke već bio van dr­ža­ve. Pod­sje­ti­la je da je Uprav­ni sud u nje­go­vom slu­ča­ju do­nio pri­vre­me­nu mje­ru ko­jom mu je omo­gu­će­no da osta­ne u Cr­noj Go­ri do okon­ča­nja sud­skog spo­ra, te da je ta od­lu­ka do­ni­je­ta ka­ko bi se obez­bi­je­di­lo po­sto­je­će sta­nje u od­re­đe­noj stva­ri i ka­ko ne bi na­stu­pi­le štet­ne po­sle­di­ce ili ne­na­dok­na­di­va šte­ta.
– Sta­nje u spi­si­ma je bi­lo ta­kvo da su su­di­je od­lu­či­le da on osta­ne, ali si­gur­no je da su po­sto­ja­li raz­lo­zi za iz­da­va­nje pri­vre­me­ne mje­re po ko­joj je od­lu­če­no da Džo­mić osta­ne u Cr­noj Go­ri. Me­đu­tim, ko­li­ko ja znam, u mo­men­tu do­no­še­nja te od­lu­ke on ni­je bio u Cr­noj Go­ri. Znam da je pri­vre­me­na mje­ra gla­si­la da on osta­ne u Cr­noj Go­ri, ne da se vra­ti, ne­go da osta­ne – iz­ja­vi­la je ra­ni­je La­ko­če­vi­će­va.
A.T.


Prav­da spo­ra, ali do­sti­žna

Džo­mić pod­sje­ća da se u ovom mo­men­tu vo­de dva po­stup­ka, te da je je­dan uprav­ni spor pred Uprav­nim su­dom, a dru­gi je po­stu­pak po kri­vič­noj pri­ja­vi ko­ju je pod­nio pro­tiv N.N. li­ca MUP-a, ko­ji su ga, na osno­vu usme­nog na­re­đe­nja, spri­je­či­li da ostva­ri svo­je pra­vo na osno­vu sud­ske od­lu­ke.
– Na taj na­čin su po­či­ni­li dva kri­vič­na dje­la – zlo­u­po­tre­bu slu­žbe­nog po­lo­ža­ja i spre­ča­va­nje iz­vr­še­nja sud­ske od­lu­ke. MUP od po­čet­ka iz­i­gra­va ovaj dru­gi po­stu­pak pred Osnov­nim dr­žav­nim tu­ži­o­cem u Nik­ši­ću. Dva ili tri mje­se­ca im je tre­ba­lo da tu­ži­la­štvu do­sta­ve po­dat­ke o slu­žbe­nim li­ci­ma sa gra­nič­nog pre­la­za Vra­će­no­vi­ći. Sa­slu­ša­ni su svi osim me­ne kao ošte­će­nog. Ali, ide­mo da­lje. Prav­da je spo­ra, ali do­sti­žna – za­klju­ču­je Džo­mić.