Ban­kar­skom om­bud­sma­nu Ha­li­lu Ka­la­ču za šest mje­se­ci od po­čet­ka go­di­ne obra­ti­la su se ukup­no 283 kli­je­na­ta i ži­ran­ta, što je 13 od­sto vi­še u od­no­su na isti pe­ri­od pro­šle go­di­ne, a pro­ce­su­i­ra­no je 39 pri­go­vo­ra, ko­ji su se uglav­nom od­no­si­li na ban­ke.
Naj­ve­ći broj pri­go­vo­ra, 92 od­sto, od­no­sio se na ban­ke, a osam od­sto na MFI.
– Okon­ča­na su 33 po­stup­ka, a šest je u to­ku – ka­zao je Ka­lač agen­ci­ji Mi­na bi­znis.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, na rad ba­na­ka od­no­si­lo se 36 pri­go­vo­ra ko­ji su pro­ce­su­i­ra­ni, a tri na rad mi­kro­fi­nan­sij­skih in­sti­tu­ci­ja. Od ukup­nog bro­ja pro­ce­su­i­ra­nih pri­go­vo­ra, 33 su pod­ni­je­li kli­jen­ti, a šest ži­ran­ti, uglav­nom iz Pod­go­ri­ce, Ba­ra, Nik­ši­ća i Be­ra­na. Ka­lač je ob­ja­snio da se ve­ći­na pri­go­vo­ra od­no­si na pe­ri­od kre­dit­ne eks­pan­zi­je, od­no­sno na pe­ri­od od 2006. do 2010. go­di­ne.
– Od ukup­nog bro­ja kli­je­na­ta i ži­ra­na­ta, njih 130 je upu­će­no na vo­đe­nje in­ter­nog po­stup­ka pred ban­kom, od­no­sno MFI, jer pri­je pod­no­še­nja za­htje­va za za­šti­tu fi­nan­sij­skih pra­va tre­ba da se okon­ča in­ter­ni po­stu­pak – re­kao je Ka­lač is­ti­ču­ći da je 75 kli­je­na­ta i ži­ra­na­ta tra­ži­lo sa­vjet ve­za­no za po­stup­ke ko­je vo­de pred nad­le­žnim su­do­vi­ma.
Ta­ko­đe, ka­ko je ka­zao, bi­lo je pri­go­vo­ra i na spor­ne sud­ske po­stup­ke, a ti kli­jen­ti i ži­ran­ti su upu­će­ni na om­bud­sma­na za ljud­ska pra­va i slo­bo­de.
– Za­šti­tu od po­sle­di­ca fal­si­fi­ko­va­nja do­ku­men­ta­ci­je ži­ran­ta i zlo­u­po­tre­ba do­ku­men­ta­ci­je jed­nog jem­stva za re­gu­li­sa­nje vi­še kre­di­ta kod ba­na­ka i MFI, ali i sa­vjet ka­ko da se obra­te tu­ži­la­štvu ili po­li­ci­ji za pri­ja­vu kri­vič­nog dje­la, tra­ži­lo je 15 ži­ra­na­ta – re­kao je on.
Sa­vjet ka­ko da se za­šti­te od to­ga što se nji­ho­ve za­ra­de ili pen­zi­je za­hva­ta­ju vi­še od 50 od­sto zbog vra­ća­nja kre­di­ta, tra­ži­la su 23 kli­jen­ta i ži­ran­ta. Ban­kar­skom om­bud­sma­nu obra­ća­la su se i pred­u­ze­ća zbog, ka­ko je ka­zao, te­ško­ća u ra­du sa ban­ka­ma i MFI, uglav­nom po osno­vu kre­dit­nih aran­žma­na ko­ji su za­klju­če­ni u pe­ri­o­du kre­dit­ne eks­pan­zi­je. Te pri­mjed­be su se od­no­si­le na ne­pri­hva­ta­nje odr­ži­vog re­pro­gra­ma kre­di­ta, vi­so­ke ka­mat­ne sto­pe, neo­slo­ba­đa­nja fi­du­ci­ja i hi­po­te­ka po kre­di­tu pro­por­ci­o­nal­no vra­će­nom du­gu, blo­ka­de ra­ču­na i ote­ža­no po­slo­va­nje zbog to­ga, kao i ne­po­volj­ne zaj­mo­ve za po­kre­ta­nje bi­zni­sa, br­ži eko­nom­ski opo­ra­vak i otva­ra­nje no­vih rad­nih mje­sta.
Ka­lač je, ka­ko je is­ta­kao, pred­u­ze­ća upu­tio da te pro­ble­me rje­ša­va­ju na osno­vu od­red­bi Za­ko­na o spo­ra­zum­nom re­struk­tu­ri­ra­nju du­go­va.
Ta­ko­đe, žal­bi je bi­lo i na vi­so­ke va­lut­ne raz­li­ke na stam­be­ne kre­di­te u švaj­car­skim fran­ci­ma i ne­mo­guć­nost vra­ća­nja ve­li­kih mje­seč­nih ra­ta, blo­ka­de vi­še od 50 od­sto iz­no­sa za­ra­da i dru­gih pri­ma­nja, po­kre­ta­nje po­stup­ka za na­pla­tu po­tra­ži­va­nja iz fi­du­ci­ja i hi­po­te­ka i strah od po­sle­di­ca gu­blje­nja po­ro­dič­ne ku­će ili sta­na.
Pri­mjed­be su se od­no­si­le i na to da ban­ke i MFI ne pri­hva­ta­ju odr­ži­vo re­pro­gra­mi­ra­nje kre­di­ta, na vi­so­ke iz­no­se ob­ra­ču­na­tih tro­ško­va na­kna­da, ka­ma­te i tro­ško­ve te­ku­ćih ra­ču­na i kre­dit­nih kar­ti­ca, kao i ne­do­bi­ja­nje kre­dit­ne do­ku­men­ta­ci­je po sklo­plje­nim aran­ža­ma­ni­ma, kao i na lo­šu in­for­mi­sa­nost o kre­di­ti­ma iz pe­ri­o­da kre­dit­ne eks­pan­zi­je.
J.V.