Ot­kup­ne ci­je­ne po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­da su vr­lo ni­ske i te­ško da ne­ki pro­iz­vo­đač ove se­zo­ne mo­že da ka­že da je od bi­lo ko­jeg pro­iz­vo­da imao ne­ki pro­fit, jer se uglav­nom ra­di o po­kri­va­nju tro­ško­va pro­iz­vod­nje i spa­sa­va­nju od gu­bi­ta­ka, ka­zao je is­pred Udru­že­nja po­ljo­pri­vred­ni­ka Ma­le­si­je Želj­ko Mi­lić.
– Ako pret­po­sta­vi­mo da je ci­je­na kra­stav­ca to­kom sko­ro ci­je­le se­zo­ne bi­la na ivi­ci pro­iz­vod­ne – od 10 do 15 cen­ti – on­da je ja­sno o če­mu se ra­di. Ci­je­na krom­pi­ra se re­la­tiv­no do­bro odr­ža­va na 25 do 30 cen­ti, ta­ko da su pro­iz­vo­đa­či ima­li ne­ku za­ra­du. Što se ti­če lu­be­ni­ce, ona je ove go­di­ne do­ži­vje­la krah u pro­iz­vod­nji, jer je zbog vre­men­skih ne­pri­li­ka u ra­noj fa­zi uni­šte­na ve­ći­na nji­va i ma­lo pro­iz­vo­đa­ča je uspje­lo da po­kri­je ras­ho­de u pro­iz­vod­nji – re­kao je Mi­lić.
Pre­ma nje­go­vim tvrd­nja­ma, pro­iz­vod­nja pa­pri­ke je dje­li­mič­no uspje­la, a ci­je­na va­ri­ra od 20 do 30 cen­ti. Pa­pri­ka iz pla­ste­ni­ka je ne­što bo­ljeg kva­li­te­ta i sku­plja je za pet do 10 cen­ti u ot­ku­pu.
– Pro­iz­vod­nja pa­ra­daj­za je u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na do­ve­de­na do is­tre­blje­nja, jer proi­zvod­njom na otvo­re­nom je ne­mo­gu­će po­sti­ći kva­li­tet – re­kao je Mi­lić. Po­ja­snio je da pro­iz­vo­đa­či ne­ma­ju mo­guć­nost da ula­žu u pla­ste­nič­ku pro­iz­vod­nju zbog gu­bi­ta­ka ko­je su ima­li pret­hod­nih go­di­na, a uzrok je bio upra­vo uvoz pa­ra­daj­za.
Mi­lić tvr­di da ove go­di­ne ne­ma zna­čaj­ni­jeg po­bolj­ša­nja sa­rad­nje tr­go­vač­kih la­na­ca i do­ma­ćih pro­iz­vo­đa­ča.
– Je­di­no ako iz uvo­za fa­li ne­ki pro­zi­vod, on­da se tr­go­vač­ki lan­ci okre­nu do­ma­ćem pro­iz­vo­đa­ču. Ina­če, do­kle god vi­de in­te­res da do­ma­ćem tr­ži­štu nu­de uve­ze­nu ro­bu, ne­ma­ju ni osje­ća­ja ni pa­tri­o­ti­zma ko­jim se hva­le u jav­no­sti i ima­ju sa­mo je­dan cilj – pro­fit – re­kao je Mi­lić. Na­veo je da to do­ka­zu­je i to što is­pred jed­nog ot­kup­nog cen­tra sto­ji cr­no­gor­ska za­sta­va, a u nje­mu je uve­ze­na ro­ba.
Mi­lić je isa­ta­kao da je uvoz ba­zi­ran na ita­li­jan­skoj, al­ban­skoj, grč­koj i ma­ke­don­skoj ro­bi, dok pro­iz­vo­di iz Sr­bi­je sti­žu u av­gu­stu.
Po­ljo­pri­vred­nik Mla­den Ali­gru­dić is­ta­kao je da su ove go­di­ne u ve­zi sa ot­ku­pom na­pra­vlje­ni ne­ki po­ma­ci, ali da je to da­le­ko od do­brog i ide­al­nog.
– Ni­je­su kri­vi sa­mo tr­go­vač­ki lan­ci, već di­je­lom i pro­iz­vo­đa­či ko­ji ne­će da na­pra­ve ozbilj­ni­ju sa­rad­nju u vi­du ta­ko­zva­ne pro­iz­vod­nje za po­zna­tog kup­ca ili da pro­da­ju pro­zvo­de od pr­vog do po­sled­njeg po iden­tič­noj ci­je­ni, što je ura­di­lo ne­ko­li­ko pro­iz­vo­đa­ča – re­kao je Ali­gru­dić. Is­ta­kao je pri­mjer pro­iz­vo­đa­ča ko­ji je jed­nom tr­go­vač­kom lan­cu pro­dao 50 to­na ja­go­da po ci­je­ni od 1,3 eura.
Ali­gru­dić tvr­di da je pla­sman naj­ve­ći pro­blem pro­iz­vo­đa­ča ko­je ugro­ža­va uvoz znat­no lo­ši­jeg kva­li­te­ta.J.V.


Tr­gov­ci ucje­nju­ju

– Čim je tu­ri­stič­ka se­zo­na za­ži­vje­la, to se od­ra­zi­lo i na pla­sman do­ma­ćih pro­iz­vo­da. Pri­je to­ga su tr­go­vač­ki lan­ci uslo­vlja­va­li pro­iz­vo­đa­če na­ru­ču­ju­ći od­re­đe­nu ko­li­či­nu ro­be, a on­da ot­ku­pe po­lo­vi­nu, ne pla­ća­ju gaj­be i pa­ke­te, ne­go ih uni­šta­va­ju, pri če­mu od­bi­ja­ju po ki­lo­gram za am­ba­la­žu, za­tim od­bi­ja­ju na ka­lo i kva­li­tet po­sto­tak ko­ji se nji­ma či­ni da je u re­du, od­no­sno ima­ju mo­no­pol i mo­gu da ra­de šta ho­će – re­kao je on.
Ali­gru­dić je is­ta­kao da bi uvoz tre­bao da se ba­rem ma­lo kon­tro­li­še.