Ula­zak Cr­ne Go­re u NA­TO, o če­mu bi mo­gla bi­ti do­ni­je­ta od­lu­ka po­čet­kom de­cem­bra, na­ni­je­će uda­rac evrop­skoj bez­bjed­no­sti i od­no­si­ma Ru­si­je i Ali­jan­se, iz­ja­vio je di­rek­tor Odje­lje­nja op­šte­e­vrop­ske sa­rad­nje ru­skog Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va An­drej Ke­lin. On je za agen­ci­ju „In­ter­faks” iz­ja­vio da je sa­da te­ško pred­vi­dje­ti ka­kva će od­lu­ka bi­ti do­ni­je­ta to­kom su­sre­ta mi­ni­sta­ra spolj­nih po­slo­va NA­TO-a 1. i 2. de­cem­bra.
– Ako bu­de do­ni­je­ta od­lu­ka o po­zi­vu Cr­ne Go­re u NA­TO, to će bi­ti još je­dan uda­rac evrop­skoj bez­bjed­no­sti, jer se ti­če i od­no­sa Ru­si­je i NA­TO-a. To će bi­ti još je­dan uda­rac ko­ji će još vi­še po­gor­ša­ti od­no­se, a šan­se za nji­ho­vo po­bolj­ša­nje bi­će još ma­nje – is­ta­kao je Ke­lin.
On je uka­zao da ne ra­zu­mi­je ka­kav do­pri­nos za bez­bjed­nost sa­mih ze­ma­lja čla­ni­ca NA­TO-a ima pri­jem Cr­ne Go­re.
– Ni­je sa­svim ja­sno za­što se to ra­di. Ar­mi­ja Cr­ne Go­re, ko­li­ko se sje­ćam, ima oko 2.000 voj­ni­ka. O to­me ko­ji do­dat­ni do­pri­nos bez­bjed­no­sti mo­že da­ti Cr­na Go­ra, ne­ma­mo šta da pri­čam – re­kao je Ke­lin.
Na pi­ta­nje da li Mo­skva ra­di na upo­zo­ra­va­nju Cr­ne Go­re o mo­gu­ćim po­sle­di­ca­ma ta­kve od­lu­ke, Ke­lin je od­go­vo­rio „da se od­go­va­ra­ju­ći po­sao oba­vlja”.
Pre­ma pi­sa­nju nje­mač­kog li­sta „Die Velt” iz­vje­sno je da će mi­ni­stri čla­ni­ca NA­TO-a na sa­mi­tu 1. de­cem­bra upu­ti­ti po­ziv Cr­noj Go­ri da po­sta­ne pu­no­prav­ni član tog sa­ve­za. Ni NA­TO ni Vla­da Cr­ne Go­re ne spo­re da ve­ći­na gra­đa­na ne po­dr­ža­va pri­stu­pa­nje dr­ža­ve Ali­jan­si.
Pot­pred­sjed­nik Aka­de­mi­je za ge­po­li­tič­ka pi­ta­nja iz Mo­skve Kon­stan­tin So­ko­lov re­kao je da je Cr­na Go­ra za­i­sta ma­la ze­mlja či­ji ula­zak u NA­TO ima ma­lo prak­tič­nog zna­če­nja. Ka­ko je pre­nio por­tal FAN, So­ko­lov je re­kao da Cr­na Go­ra, s ob­zi­rom na ukup­ne okol­no­sti, ne mo­že da oja­ča Sje­ver­no­a­tlant­ski sa­vez ni voj­no ili po­li­tič­ki.
– Za­pad, me­đu­tim, na­me­će ne­ku vr­stu vi­đe­nja ide­o­lo­ške i du­hov­ne bor­be. Cr­na Go­ra ima du­hov­ni zna­čaj – to je slo­ven­ska te­ri­to­ri­ja za ko­ju su se bo­ri­le raz­li­či­te sna­ge – i hri­šćan­ske i mu­sli­man­ske. Ona gra­vi­ti­ra pre­ma Za­pa­du ali i pre­ma Is­to­ku. Da­kle, ovaj akt je vi­še sim­bo­lič­nog zna­če­nja – re­kao je So­ko­lov.
Na pi­ta­nje da li je mo­gu­će pret­po­sta­vi­ti da je pri­stu­pa­nje Cr­ne Go­re NA­TO-u u ve­zi sa tren­dom pri­mjet­nim po­sled­njih go­di­na – da se na­sta­vlja go­mi­la­nje ame­rič­kih i NA­TO tru­pa u is­toč­noj Evro­pi i re­gi­o­nu Bal­ti­ka što bli­že Ru­si­ji, So­ko­lov je re­kao da je to cilj.
– Na­rav­no, upra­vo je cilj sve­ga ovo­ga na­sta­vi­ti ta­kva po­stu­pa­nja. Za Za­pad je pri­stup ru­skim gra­ni­ca­ma naj­va­žni­ji za­da­tak i već du­gi niz go­di­na smi­šlja­ju ka­ko da to ri­je­še. NA­TO se ši­ri na is­tok, ap­sor­bu­je biv­še ze­mlje Var­šav­skog pak­ta. Va­žan ko­rak u sve­mu to­me je bio uklju­či­va­nje Polj­ske. Cr­na Go­ra, u tom smi­slu, ima mno­go ni­žu vri­jed­nost, ali je ta­ko­đe va­žna – is­ta­kao je So­ko­lov.M.V.


Bor­ba za du­šu na­ro­da

Ši­re­nje NA­TO-a je, pre­ma mi­šlje­nju Kon­stan­ti­na So­ko­lo­va, bor­ba na pr­vom mje­stu ne za te­ri­to­ri­je ili za ne­ke ključ­ne tač­ke, objek­te pri­vre­de, tran­spor­ta i ko­mu­ni­ka­ci­ja.
– To je bor­ba za du­šu na­ro­da. Bor­ba za to ko je na či­joj stra­ni. Ne po­sto­ji ja­sna gra­ni­ca u sve­mu to­me – ka­zao je So­ko­lov.