Po­če­tak pre­go­vo­ra o pri­stu­pa­nju Cr­ne Go­re NA­TO-u pred­sta­vlja udar na evro­a­tlant­ski si­stem bez­bjed­no­sti i do­dat­no kom­pli­ku­je od­no­se Ru­si­je i Ali­jan­se, iz­ja­vi­la je di­rek­tor De­part­ma­na za in­for­mi­sa­nje ru­skog Mi­ni­star­stva ino­stra­nih po­slo­va Ma­ri­ja Za­ha­ro­va. Ona je re­kla da pri­jem Cr­ne Go­re u NA­TO ni­je u in­te­re­su oču­va­nja mi­ra i sta­bil­no­sti na Bal­ka­nu i u Evro­pi u cje­li­ni.
– Mo­gu­će usva­ja­nje po­li­tič­ke od­lu­ke NA­TO-a da poč­ne pre­go­vo­re sa Cr­nom Go­rom o pri­stu­pa­nju tom sa­ve­zu bi­će još je­dan ozbi­ljan uda­rac od tog blo­ka si­ste­mu evro­a­tlant­ske bez­bjed­no­sti. Ta­kav po­tez no­si sna­žnu kon­fron­ti­ra­ju­ću po­ru­ku – ne sa­mo da to ni­je u in­te­re­su oču­va­nja mi­ra i sta­bil­no­sti na Bal­ka­nu i u Evro­pi u cje­li­ni, već to mo­že do­ve­sti do kom­pli­ka­ci­ja u od­no­si­ma iz­me­đu Ru­si­je i NA­TO-a – re­kla je Za­ha­ro­va, pre­no­si agen­ci­ja „Ria No­vo­sti”.
Iz Mi­ni­star­stva vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja Cr­ne Go­re ju­če ni­je­su od­go­vo­ri­li na pi­ta­nje „Da­na” da pro­ko­men­ta­ri­šu naj­no­vi­je po­ru­ke ru­ske di­plo­ma­ti­je.
Pre­ma ne­zva­nič­nim, ali po­u­zda­nim sa­zna­nji­ma „Da­na”, da­nas, 27. no­vem­bra, is­ti­če rok za pri­mjed­be dr­ža­va NA­TO-a na od­lu­ku o po­ziv­ni­ci Cr­noj Go­ri. To je, pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na”, do­go­vo­re­no to­kom ju­če­ra­šnje po­sje­te fran­cu­skog pred­sjed­ni­ka Fra­nsoa Olan­da Mo­skvi.
Oland je u Mo­skvi raz­go­va­rao sa ru­skim pred­sjed­ni­kom, i tom pri­li­kom šef fran­cu­ske dr­ža­ve po­no­vio je da je neo­p­hod­no for­mi­ra­ti ši­ro­ku i moć­nu ko­a­li­ci­ju za bor­bu pro­tiv te­ro­ri­zma.
Re­kao je da je upra­vo za­to do­pu­to­vao u Ru­si­ju, ka­ko bi se do­go­vo­ri­li ka­ko da ko­or­di­ni­šu da­lje ko­ra­ke za efi­ka­snu bor­bu pro­tiv za­jed­nič­kog ne­pri­ja­te­lja. Pu­tin je po­tvr­dio da se ru­ski i fran­cu­ski sta­vo­vi o for­mi­ra­nju ko­a­li­ci­je po­kla­pa­ju, a ru­ski pred­sjed­nik je do­dao i to da je Mo­skva ubi­je­đe­na da ta ko­a­li­ci­ja tre­ba da bu­de for­mi­ra­na i da to mo­ra da bu­de pri­o­ri­tet.
Agen­ci­ja „Ria No­vo­sti” pod­sje­ća da se ru­ko­vod­stvo Cr­ne Go­re na­da da će dr­ža­va do­bi­ti po­ziv da se pri­dru­ži NA­TO-u po­čet­kom de­cem­bra. Ge­ne­ral­ni se­kre­tar NA­TO-a Jens Stol­ten­berg to­kom ne­dav­ne po­sje­te Be­o­gra­du re­kao je da će od­lu­ka bi­ti do­ni­je­ta od mi­ni­sta­ra ino­stra­nih po­slo­va svih 28 dr­ža­va čla­ni­ca 1. i 2. de­cem­bra u Bri­se­lu.
Ra­ni­je je Ru­ska am­ba­sa­da u Pod­go­ri­ci sa­op­šti­la da su u Mo­skvi za­bri­nu­ti zbog na­mje­re cr­no­gor­ske vla­sti da se dr­ža­va pri­dru­ži NA­TO-u i da to mo­že osta­vi­ti ozbilj­ne po­sle­di­ce po ru­sko-cr­no­gor­ske od­no­se. Du­ma je pro­šle sed­mi­ce usvo­ji­la de­kla­ra­ci­ju ko­jom se po­zi­va­ju Skup­šti­na Cr­ne Go­re, Par­la­men­tar­na skup­šti­na OEBS-a i skup­šti­na NA­TO-a da za­u­sta­ve da­lje ši­re­nje Za­pad­ne voj­ne ali­jan­se.
U si­tu­a­ci­ji na­kon ukra­jin­ske kri­ze i po­gor­ša­nja od­no­sa sa Ru­si­jom, Oland je sma­trao da NA­TO ne tre­ba da se da­lje ši­ri, o če­mu se po­sled­njih mje­se­ci in­ten­ziv­no raz­go­va­ra­lo u kru­go­vi­ma Za­pad­ne voj­ne ali­jan­se. Jed­no od mo­gu­ćih rje­še­nja, ako po­ziv­ni­ce ne bu­de, je­ste da pred­stav­ni­ci 28 čla­ni­ca NA­TO-a u de­cem­bru po­hva­le Cr­nu Go­ru za do­sa­da­šnji uči­nak, ali i da za­tra­že da ulo­ži do­dat­ne na­po­re i ostva­ri kon­kret­ne re­zul­ta­te u obla­sti­ma vla­da­vi­ne pra­va i re­for­mi bez­bjed­no­snog sek­to­ra, ka­ko bi u ne­kom oro­če­nom pe­ri­o­du, ili ka­da is­pu­ni uslo­ve, bi­la kon­kret­no po­zva­na da se pri­dru­ži. Do­no­še­nje od­lu­ke o is­pu­nje­no­sti tih uslo­va še­fo­vi dr­ža­va i vla­da čla­ni­ca Za­pad­ne ali­jan­se uvi­jek mo­gu osta­vi­ti mi­ni­stri­ma spolj­nih po­slo­va ili čak am­ba­sa­do­ri­ma.
U skla­du sa čla­nom de­set Va­šing­ton­skog ugo­vo­ra, vra­ta NA­TO-a osta­ju otvo­re­na za evrop­ske dr­ža­ve ko­je su sprem­ne i spo­sob­ne da is­pu­ne za­htje­ve za član­stvo. Par­la­men­tat­na skup­šti­na NA­TO-a u ne­dav­noj de­kla­ra­ci­ji po­ru­či­la je da kan­di­da­ti za član­stvo mo­ra­ju na­sta­vi­ti sa neo­p­hod­nim pri­pre­ma­ma za is­pu­nja­va­nje uslo­va, te da pro­ši­re­nje ne pred­sta­vlja pri­jet­nju za bi­lo ko­ju na­ci­ju, već po­ve­ća­va bez­bjed­nost i sta­bil­nost ci­je­log evro­a­tlant­skog re­gi­o­na.
Par­la­men­tar­na skup­šti­na je pre­po­ru­či­la vla­da­ma i par­la­men­ti­ma dr­ža­va čla­ni­ca tog sa­ve­za da po­dr­ža­va­ju po­sve­će­nost po­li­ti­ci otvo­re­nih vra­ta sa sa­mi­ta u Vel­su, kao i da na­sta­ve sa po­dr­škom dr­ža­va­ma ko­je te­že da se pri­dru­že.M.V.


Đu­ka­no­vić kao Sa­ka­švi­li

Šef Od­bo­ra za me­đu­na­rod­ne po­slo­ve ru­ske Du­me Alek­sej Pu­škov na svom tvi­ter na­lo­gu upo­re­dio je cr­no­gor­skog pred­sjed­ni­ka Vla­de Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i ne­ka­da­šnjeg gru­zij­skog li­de­ra Mi­ha­e­la Sa­ka­švi­li­ja.
- Đu­ka­no­vić i Sa­ka­švi­li su kao bli­zan­ci. Je­dan tvr­di da su pro­te­sti pro­tiv nje­ga or­ga­ni­zo­va­ni po na­lo­gu Mo­skve, a dru­gi da mu uzi­ma­ju dr­ža­vljan­stvo po istom „na­lo­gu” – ka­že Pu­škov.


Po­seb­na sjed­ni­ca 3. de­cem­bra

Po­seb­na sjed­ni­ca Skup­šti­ne Cr­ne Go­re po­sve­će­na od­lu­ci Mi­ni­star­skog sa­vje­ta NA­TO-a o pri­stu­pa­nju Cr­ne Go­re Ali­jan­si bi­će odr­ža­na 3. de­cem­bra u Vla­di­nom do­mu na Ce­ti­nju. Sjed­ni­cu je sa­zvao pred­sjed­nik cr­no­gor­skog par­la­men­ta Ran­ko Kri­vo­ka­pić, a ka­ko je na­ja­vlje­no, po­če­će u 12 sa­ti.  Sa­sta­nak mi­ni­sta­ra vanj­skih po­slo­va NA­TO ze­ma­lja bi­će odr­žan 1. i 2. de­cem­bra u Bri­se­lu.


Fi­lip se na­da po­ziv­ni­ci

Iz­vje­sno je da Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve, kao naj­moć­ni­ji član NA­TO-a, is­ka­zu­ju stav ko­ji će po­mo­ći da 1. de­cem­bra do­bi­je­mo po­ziv za član­stvo u Ali­jan­si, ka­zao je pred­sjed­nik Cr­ne Go­re Fi­lip Vu­ja­no­vić. On je u Za­gre­bu, na­kon za­vr­še­nog sa­mi­ta li­de­ra pro­ce­sa Br­do–Bri­o­ni, re­kao da je sa­da iz­vje­sni­je da će 1. de­cem­bra Cr­na Go­ra ima­ti „po­tvr­du ono­ga što je njen vi­še­go­di­šnji na­por i stra­te­ška po­tre­ba, a to je član­stvo u NA­TO-u”.
Vu­ja­no­vić je do­dao da je pot­pred­sjed­nik SAD Džo­zef Baj­den is­ka­zao naj­sna­žni­ju po­dr­šku Cr­noj Go­ri za član­stvo u NA­TO-u. 
– Pot­pred­sjed­nik Baj­den je sa­op­štio vr­lo ja­sne raz­lo­ge zbog ko­jih da­je po­dr­šku Cr­noj Go­ri za član­stvo u NA­TO-u, afir­mi­sao je vri­jed­nost Cr­ne Go­re u ostva­re­nju stan­dar­da NA­TO-a za ovo vri­je­me ko­je je Cr­na Go­ra po­sve­ti­la NA­TO-u – na­gla­sio je Vu­ja­no­vić.


Ka­ta­stro­fal­ni po­te­zi vla­sti

Iz No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je sa­op­šte­no je da ka­da ne­ka vlast u kon­ti­nu­i­te­tu pra­vi epo­hal­no ka­ta­stro­fal­ne po­te­ze i pro­cje­ne, pa to još to­kom de­ce­ni­ja po­sta­ne pra­vi­lo vla­da­nja, to zna­či da je ta­kva vlast u po­sled­njem sta­di­ju­mu po­li­tič­ke kan­ce­ro­ge­no­sti. Uop­šte po­sma­tra­no, ka­ko su na­ve­li, u po­zna­toj isto­ri­ji ve­o­ma je te­ško pro­na­ći pri­mjer ko­lo­sal­ni­jih raz­mje­ra iz­da­je, na­mjer­ne pljač­ke i pla­ni­ra­nog pu­sto­še­nja sop­stve­ne ze­mlje, ali i la­ži i ob­ma­nji­va­nja na­ro­da, kao što je to slu­čaj u Cr­noj Go­ri to­kom po­sled­njih 25 go­di­na.
– Ka­da laž, ob­ma­nu, iz­da­ju, pljač­ku, fal­si­fi­ko­va­nje isto­ri­je, po­ku­šaj pro­mje­ne iden­ti­te­ta na­ro­da, od­ri­ca­nje od se­be i od uz­vi­še­nih mo­ral­nih, du­hov­nih i svih dru­gih tra­di­ci­o­nal­nih vri­jed­no­sti, Vla­da uzme za svo­ju zva­nič­nu „ide­o­lo­gi­ju“ ko­ju kon­ti­nu­i­ra­no na­me­će, a sve to uz men­tor­stvo sa stra­ne i za­rad lič­nih in­te­re­sa ne­ko­li­ci­ne lju­di, ta­kva Vla­da mo­ra da no­si „epi­tet“ iz­daj­nič­ke i ma­ri­o­net­ske. U isto­ri­ji se pam­te ma­ri­o­net­ske vla­de, ali se ne pam­ti da je ne­ka od njih u to­li­koj mje­ri iz­da­la svo­ju ze­mlju, svo­ju du­hov­nost, svo­ju isto­ri­ju i tra­di­ci­ju, svoj na­rod, svo­je pret­ke i svoj ge­net­ski kod, kao što je to ura­di­la ak­tu­el­na Vla­da u Cr­noj Go­ri. Za nju je sa­mo va­žan pli­jen i neo­gra­ni­če­na vlast – na­ve­de­no je u sa­op­še­te­nju.
Na­gla­si­li su da se di­men­zi­ja epo­hal­no­sti ka­ta­stro­fal­nih pro­cje­na i po­te­za Vla­de Cr­ne Go­re ne ogle­da sa­mo u so­li­da­ri­sa­nju sa ku­ka­vič­kom i zvjer­skom agre­si­jom 1999. go­di­ne, ili u raz­bi­ja­nju za­jed­nič­ke dr­ža­ve.
Ka­ko su re­kli, re­fe­ren­dum, ali po­šten i ne­dvo­smi­slen, kao vr­hun­ski is­kaz de­mo­krat­ske i istin­ske vo­lje na­ro­da o jed­nom ta­ko sud­bo­no­snom pi­ta­nju, iz­bje­ga­va se po sva­ku ci­je­nu. Na pi­ta­nje za­što, sma­tra­ju oni, od­go­vor je iz­gle­da da je u pi­ta­nju sa­mo go­li strah.