Za pro­te­klih pet go­di­na ste­čaj je uve­den u 2.363 pred­u­ze­ća, od če­ga je za man­da­ta ak­tu­el­ne vla­de na či­jem je če­lu Mi­lo Đu­ka­no­vić od de­cem­bra 2012. go­di­ne u ste­čaj oti­šlo 1.978 pred­u­ze­ća.
Sa­mo za pro­te­kle dvi­je go­di­ne, ot­kad je na če­lu Pri­vred­nog su­da Cr­ne Go­re Bla­žo Jo­va­nić, ste­čaj je uve­den u 1.150 pred­u­ze­ća.
U pro­šloj go­di­ni ste­čaj je uve­den u 520 kom­pa­ni­ja, što je za 110 pred­u­ze­ća ma­nje u od­no­su na 2014. go­di­nu, ka­da je u ste­čaj oti­šlo 630 pred­u­ze­ća. U 2013. go­di­ni u ste­čaj je oti­šlo 417 pred­u­ze­ća, a u 2012. ste­čaj je uve­den u 411, dok je u 2011. go­di­ni u ste­čaj oti­šlo 385 pred­u­ze­ća.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Si­ni­ša Le­kić sma­tra da s ob­zi­rom na ukup­no sta­nje u Cr­noj Go­ri ne ču­di što se broj pred­u­ze­ća u ste­ča­ju po­ve­ća­va iz go­di­ne u go­di­nu.
– Či­nje­ni­ca je da su mno­ge fir­me zbog lo­šeg sna­la­že­nja u po­sto­je­ćim pri­li­ka­ma, a po­seb­no ne­li­kvid­no­sti, ne­mo­guć­no­sti do­bi­ja­nja po­volj­nih kre­di­ta, ne­mo­guć­no­sti da pla­si­ra­ju pro­iz­vo­de, ne­po­pu­lar­nih po­re­skih sto­pa, pri­nu­đe­ne da odu u ste­čaj. Sam ste­čaj je nor­mal­na po­ja­va u nor­mal­nim eko­no­mi­ja­ma, a kod nas u Cr­noj Go­ri je to oči­to po­ve­za­no sa ne­kim spe­ku­la­ci­ja­ma, jer je po­zna­to da kod nas po­sto­je mo­de­li i na­či­ni da se iz­bjeg­ne pla­ća­nje oba­ve­za – re­kao je Le­kić.
On je is­ta­kao da se dr­ža­va pre­ma ne­na­pla­ti­vom po­re­skom du­gu od­no­si sa­mo kao pre­ma kon­sta­ta­ci­ji.
– Broj fir­mi ko­je su u ste­ča­ju svje­do­či da na­ša eko­no­mi­ja ni­je sprem­na da pri­hva­ti to­li­ki broj pred­u­ze­ća i da se fir­me uglav­nom otva­ra­ju zbog ra­znih ku­po­vi­na, kre­di­ta, po­slo­va i bez ci­lja da sa tim po­slo­vi­ma na­sta­vi – na­veo je on.
Le­kić je kao pri­mjer na­veo kom­pa­ni­ju Vek­tra Ja­kić, vla­sni­ka Dra­ga­na Br­ko­vi­ća, na či­je po­slo­va­nje uvo­đe­nje ste­ča­ja ni­je ima­lo ve­li­kog ne­ga­tiv­nog uti­ca­ja.
Po­sla­nik Ne­boj­ša Me­do­je­vić (DF) is­ta­kao je da je funk­ci­o­ni­sa­nje pri­vred­nih dru­šta­va slo­že­no i re­zul­tat je po­gre­šnih re­for­mi spro­ve­de­nih 2000. go­di­ne. On je na­gla­sio da po­slo­dav­ci osni­va­ju pred­u­ze­će sa na­mje­rom da ga uve­du u ste­čaj, osta­ju­ći du­žni dr­ža­vi, ba­na­ka­ma i rad­ni­ci­ma, pri če­mu je u ve­li­koj mje­ri za­stu­plje­na ko­rup­ci­ja i kri­mi­nal.
– Si­stem pri­vred­nog sud­stva je ka­ta­stro­fa­lan i pod kon­tro­lom Đu­ka­no­vi­ća i nje­go­vih naj­bli­žih sa­rad­ni­ka i prak­tič­no se ta­mo za­vr­ša­va­ju una­pri­jed do­go­vo­re­ne pre­va­rant­ske špe­ku­la­tiv­ne še­me u ko­ji­ma mno­gi do­ma­ći i stra­ni in­ve­sti­to­ri osta­ju krat­kih ru­ka­va. Sta­nje u Pri­vred­nom su­du je ve­o­ma lo­še i ne­ga­tiv­no uti­če na pri­liv stra­nih in­ve­sti­ci­ja i sve je vi­še stra­nih in­ve­sti­to­ra ko­ji po­kre­ću pi­ta­nje ar­bi­tra­ža pred me­đu­na­rod­nim in­stan­ca­ma, jer su pre­va­re­ni u pro­ce­du­ra­ma pred Pri­vred­nim su­dom u Cr­noj Go­ri – na­veo je on.
Ve­o­ma je, ka­ko je ka­zao, ma­lo tran­spa­rent­no­sti u funk­ci­o­ni­sa­nju pred­u­ze­ća, jer kom­pa­ni­je ne­ma­ju oba­ve­zu da na ni­vou dr­ža­ve ob­ja­vlju­ju fi­nan­sij­ske iz­vje­šta­je, dok su in­ter­e­ne re­vi­zi­je komp­ni­ja ne­po­zda­ne.
– Prak­tič­no, re­vi­zor na­pi­še ono što vla­sni­ci pri­vat­nih kom­pa­ni­ja ho­će i ta­ko se go­di­na­ma kre­i­ra ne­tran­spa­ren­tan po­slov­ni am­bi­jent ko­ji u prin­ci­pu šti­ti špe­ku­lan­te, pre­va­ran­te, du­žni­ke, a po­seb­no ako ima­ju po­dr­šku ak­tu­el­nog re­ži­ma. Za­kon o pri­ved­nim dru­šti­ma, po­re­ski okvir, Za­kon o obli­ga­ci­o­nim od­no­si­ma, si­stem pri­vred­nog sud­stva je lo­še po­sta­vljen, ta­ko da, uko­li­ko ima­te ve­zu sa ak­tu­el­nom vla­šću mo­že­te da osta­ne­te u ogrom­nim du­go­vi­ma pre­ma ban­ka­ma, dr­ža­vi i do­ba­vlja­či­ma, što je i kon­sta­to­va­la i Svjet­ska ban­ka, ko­ja je kao je­dan od ključ­nih pro­ble­ma eko­no­mi­je Cr­ne Go­re na­ve­la du­go­ve pri­vat­nih kom­pa­ni­ja i ne­li­kvid­nost pri­vat­nog sek­to­ra – na­veo je on is­ti­ču­ći da ra­stu du­go­vi pri­vat­nog sek­to­ra, kao i broj spo­ro­va pred Pri­vred­nim su­dom.
– Uglav­nom se osni­va­ju špe­ku­la­tiv­ne fir­me sa krat­ko­roč­nim mi­si­ja­ma, ko­je se br­zo i za­tva­ra­ju. Ako za­ne­ma­ri­mo pri­va­ti­za­ci­je u ko­ji­ma su ste­ča­je­vi bi­li po­sle­di­ca svje­sne nam­je­re ku­pa­ca da do­đu do imo­vi­ne pred­u­ze­ća i ošte­te rad­ni­ke i ma­njin­ske ak­ci­o­na­re, sa­da ima­mo ne­ga­tiv­ne tren­do­ve u pri­vat­nim pred­u­ze­ći­ma, a prak­tič­no je dr­ža­va i da­lje ve­o­ma va­žan fak­tor na tr­ži­štu kroz si­stem jav­nih na­bav­ki i ka­pi­tal­nih in­ve­sti­ci­ja i u prin­ci­pu, ako ni­je­ste u kru­gu moć­nih po­je­di­na­ca bli­skih vr­hu re­ži­ma ne mo­že­te da uče­stvu­je­te u pri­vred­nom ži­vo­tu i ja­sno je da sa­mo po­je­din­ci mo­gu da po­slu­ju i uve­ća­va­ju pro­fit – za­klju­čio je Me­do­je­vić.
J.V.


Neo­p­hod­na agen­ci­ja za plat­ni pro­met

Me­do­je­vić sma­tra da su po­treb­ne ra­di­kal­ne re­for­me, u pr­vom re­du osni­va­nje dr­žav­ne agen­ci­je za plat­ni pro­met, slič­ne Slu­žbi dru­štve­nog knji­go­vod­stva (SDK).
– Ni­je slu­čaj­no što je ide­o­log pri­mi­tiv­nog di­vljeg neo­li­be­ra­log ka­pi­ta­li­zma Ve­se­lin Vu­ko­tić pr­vo uni­štio SDK i na taj na­čin po­slo­va­nje, eko­nom­ski i pri­vred­ni si­stem pre­ba­cio u si­vu zo­nu, ta­ko da vi­še ne­ma neo­p­hod­nih in­for­ma­ci­ja ni na ni­vou vla­de, ni dr­ža­ve o to­ko­vi­ma pri­vred­nog ži­vo­ta. Mon­stat to ne pra­ti na na­čin na ko­ji je to ne­kad ra­di­la SDK – re­kao je Me­do­je­vić.
On je na­gla­sio da su neo­p­hod­ne i iz­mje­ne Za­ko­na o ste­ča­ju i to u di­je­lu ko­jim bi vla­snik pri­vred­nog dru­štva, u ko­je je ste­čaj uve­den na nje­gov za­htjev, lič­nom imo­vi­nom ga­ran­to­vao iz­mi­ra­nje oba­ve­za za­po­sle­ni­ma.