Me­đu gra­đa­ni­ma ko­ji su ju­če do­šli u Po­ža­re­vac da po­lo­že cvi­je­će na grob biv­šeg pred­sjed­ni­ka SR Ju­go­sla­vi­je Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća po­vo­dom de­se­to­go­di­šnji­ce nje­go­ve smr­ti bi­li su po­ča­sni pred­sjed­nik SPS-a Mi­lu­tin Mr­ko­njić, advo­kat To­ma Fi­la, ne­ka­da­šnji pot­pred­sjed­ni­ka vla­de SRJ Ni­ko­la Ša­i­no­vić, mi­ni­star Alek­san­dar Vu­lin i li­der ra­di­ka­la Vo­ji­slav Še­šelj.
Mr­ko­njić je re­kao da je na grob Mi­lo­še­vi­ću „do­šao kao pri­ja­telj”, a da mu ni­ko iz SPS-a ne­će za­mje­ri­ti što je tu. On je na­veo i da će ja­vi­ti Ivi­ci Da­či­ću „ka­ko je bi­lo”, kao i da je do­šlo vi­še lju­di ne­go pro­te­klih go­di­na. Li­der SRS-a Vo­ji­slav Še­šelj re­kao je da je Mi­lo­še­vić ubi­jen u Ha­škom tri­bu­na­lu, jer ni­je­su mo­gli da ga po­bi­je­de.
– Ubi­jen je ne­pru­ža­njem od­go­va­ra­ju­će i bla­go­vre­me­ne lje­kar­ske po­mo­ći – re­kao je Še­šelj po­sli­je po­la­ga­nja vi­jen­ca. Mi­ni­star Vu­lin je ka­zao da je pro­šlo de­set go­di­na od smr­ti Mi­lo­še­vi­ća, što mo­žda ni­je do­volj­no vre­me­na da isto­ri­ja da ko­nač­ni sud o ne­ko­me, ili o vre­me­nu u ko­jem je ži­vio, ali da je vi­še ne­go do­volj­no da se la­ži ko­je su o nje­mu go­vo­ri­li i na osno­vu ko­jih je ru­šen, za­u­vi­jek ras­pr­še.
Mi­lo­še­vić je po zva­nič­nim iz­vje­šta­ji­ma umro od in­fark­ta u pri­tvo­ru Tri­bu­na­la u Ha­gu, to­kom su­đe­nja za rat­ne zlo­či­ne i zlo­či­ne pro­tiv čo­vječ­no­sti.
Po­što grad­ske i dr­žav­ne vla­sti ni­je­su da­le do­zvo­lu da se Mi­lo­še­vić sa­hra­ni u Be­o­gra­du uz dr­žav­ne po­ča­sti, sa­hra­njen je u dvo­ri­štu po­ro­dič­ne ku­će u Po­ža­rev­cu. Po­sli­je vi­še­ča­sov­nog opro­šta­ja i go­vo­ra u Be­o­gra­du i Po­ža­rev­cu, sa­hra­na je oba­vlje­na u su­mrak. Sa­hra­ni, ko­ja je pro­te­kla bez vjer­skog ob­re­da, ni­je pri­su­stvo­vao ni­ko od čla­no­va naj­u­že po­ro­di­ce, jer, ka­ko su na­ve­li, ni­je­su do­bi­li do­volj­ne ga­ran­ci­je za svo­ju bez­bjed­nost. Mi­lo­še­vi­će­va su­pru­ga Mir­ja­na Mar­ko­vić na­pu­sti­la je ze­mlju 23. fe­bru­a­ra 2003. go­di­ne, a sin Mar­ko je oti­šao od­mah po­što je Mi­lo­še­vić 5. ok­to­bra 2000. go­di­ne bio pri­nu­đen da pri­zna po­raz na iz­bo­ri­ma za pred­sjed­ni­ka SR Ju­go­sla­vi­je. Obo­je ži­ve u Ru­si­ji, a kćer­ka Ma­ri­ja u Cr­noj Go­ri. Sa­hra­ni su pri­su­stvo­va­li naj­vi­ši funk­ci­o­ne­ri SPS-a, iz­u­zev po­to­njeg pred­sjed­ni­ka so­ci­ja­li­sta Ivi­ce Da­či­ća, kao i ta­da­šnji za­mje­nik pred­sjed­ni­ka SRS-a To­mi­slav Ni­ko­lić, pred­sjed­nik ru­ske Ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je Ge­na­dij Zju­ga­nov, po­sla­nik Du­me Ser­gej Ba­bu­rin i ge­ne­ral Le­o­nid Iva­šov, kao i biv­ši ame­rič­ki dr­žav­ni tu­ži­lac Rem­zi Klark.
Mi­lo­še­vić je bio li­der SPS-a, dva­put pred­sjed­nik Sr­bi­je, a po­tom pred­sjed­nik SR Ju­go­sla­vi­je. De­se­to­go­di­šnja Mi­lo­še­vi­će­va vla­da­vi­na za­vr­še­na je 2000. go­di­ne po­bje­dom kan­di­da­ta udru­že­ne De­mo­krat­ske opo­zi­ci­je Sr­bi­je (DOS) Vo­ji­sla­va Ko­štu­ni­ce na iz­bo­ri­ma za pred­sjed­ni­ka SRJ. Uhap­šen je 1. apri­la 2001. zbog zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja, ne­pu­nih šest mje­se­ci po­što je okon­ča­na nje­go­va vla­da­vi­na. Na osno­vu Ured­be Vla­de Sr­bi­je, Mi­lo­še­vić je Tri­bu­na­lu iz­ru­čen 28. ju­na 2001. go­di­ne, tač­no 12 go­di­na po­sli­je go­vo­ra na Ga­zi­me­sta­nu.
M.Nj.