VA­ŠING­TON – Ru­ski pred­sjed­nik Vla­di­mir Pu­tin oba­vi­je­šten je o to­me ka­ko ga je pred­sjed­nik SAD opi­sao u in­ter­vjuu ča­so­pi­su „Atlan­tik”, re­kao je port­pa­rol Kre­mlja Dmi­tri Pe­skov.
–Pu­tin je oba­vi­je­šten o glav­nim iz­vje­šta­ji­ma u štam­pi, pa ta­ko i sa in­ter­vju­om u ko­jem ga je Oba­ma opi­sao kao oba­zri­vo uč­ti­vog i ve­o­ma iskre­nog. Tre­nut­no ne mo­gu da ke­žem ni­šta o od­re­đe­noj re­ak­ci­ji pred­sjed­ni­ka na Oba­min in­ter­vju – re­kao je Pe­skov, pre­nio je Tass.
Oba­ma je u april­skom iz­da­nju „Atlan­ti­ka” na su­ge­sti­ju da Pu­ti­na sma­tra ne­pri­jat­nim, gru­bim i pla­him, re­kao da Pu­tin ni­je po­seb­no ne­pri­ja­tan.
–Isti­na je, za­pra­vo, da je Pu­tin na svim na­šim sa­stan­ci­ma oba­zri­vo uč­tiv i ve­o­ma iskren. Na­ši sa­stan­ci su kao po­slov­ni sa­stan­ci. Ni­ka­da ga ni­sam če­kao po dva sa­ta kao go­mi­lu dru­gih – re­kao je Oba­ma. On je re­kao da Pu­tin vje­ru­je da je nje­gov od­nos sa SAD mno­go va­žni­ji ne­go što Ame­ri­kan­ci mi­sle.
–On je stal­no za­in­te­re­so­van da bu­de vi­đen kao naš ko­le­ga i kao da sa­ra­đu­je s na­ma. Po­što ni­je pot­pu­no glup, on shva­ta da je ru­ski po­lo­žaj u svi­je­tu zna­čaj­no uma­njen. Či­nje­ni­ca da je na­pao Krim ili da po­ku­ša­va da po­dr­ži si­rij­skog pred­sjed­ni­ka Ba­ša­ra Asa­da ne či­ne ga igra­čem. Ne­će­te ga vi­dje­ti na ne­kom od tih sa­sta­na­ka ka­ko po­ma­že u ob­li­ko­va­nju pro­gra­ma. Kad je ri­ječ o to­me, ne­ma sa­stan­ka G20 na ko­jem Ru­si po­sta­vlja­ju pro­gram oko pi­ta­nja ko­ja su va­žna – re­kao je Oba­ma
Po­je­di­ni ana­li­ti­ča­ri sma­tra­ju da bi se ova­kva Oba­mi­na re­to­ri­ka, i po­red ne­ko­li­ko kom­pli­me­na­ta upu­će­nih še­fu Kre­mlja, u Mo­skvi mo­gla pro­tu­ma­či­ti kao pro­vo­ka­ci­ja, ili, u naj­ma­nju ru­ku, kao ne­smo­tre­na i ne­pri­mje­re­na.
Ame­rič­ki pred­sjed­nik kri­ti­ko­vao je i bri­tan­skog pre­mi­je­ra Dej­vi­da Ka­me­ro­na i biv­šeg pred­sjed­ni­ka Fran­cu­ske Ni­ko­lu Sar­ko­zi­ja zbog Li­bi­je.
Oba­ma je re­kao da je Ka­me­ron bio ra­stro­jen i da je Sar­ko­zi že­lio da pro­mo­vi­še svo­ju ze­mlju to­kom voj­ne in­ter­ven­ci­je NA­TO-a u Li­bi­ji 2011. go­di­ne.
On se ni­je ustru­ča­vao da pre­ko­ri dvo­ji­cu svo­jih naj­bli­žih sa­rad­ni­ka go­vo­re­ći o okol­no­sti­ma bri­tan­ske i fran­cu­ske kam­pa­nje bom­bar­do­va­nja ko­ja je do­ve­la do pa­da re­ži­ma li­bij­skog li­de­ra Mo­a­me­ra Ga­da­fi­ja, pre­no­si AFP.
–Kad raz­mi­šljam o to­me šta je po­šlo na­o­pa­ko u Li­bi­ji, ima mje­sta za kri­ti­ku jer sam vje­ro­vao da će vje­ro­vat­no Evro­plja­ni, ima­ju­ći u vi­du bli­zi­nu Li­bi­je, vi­še vo­di­ti ra­ču­na o ono­me što sli­je­di. Ubr­zo po­sli­je voj­ne ope­ra­ci­je, Ka­me­ron je pre­stao da obra­ća pa­žnju i niz dru­gih stva­ri ga je ome­ta­lo, a Sar­ko­zi je u kam­pa­nji že­lio da pro­mo­vi­še le­to­ve u ko­ji­ma je Fran­cu­ska uče­stvo­va­la –re­kao je ame­rič­ki pred­sjed­nik.
Po­sli­je pa­da vla­de, Li­bi­ja je skli­znu­la u sta­nje slič­no anar­hi­ji. Ri­val­ske mi­li­ci­je bo­re za vlast, dok „Islam­ska dr­ža­va” ši­ri uti­caj u ze­mlji.
(RTS)