Sa­gle­da­va­njem kon­cep­ta na­cr­ta pro­stor­nog pla­na po­seb­ne na­mje­ne za obal­no pod­ruč­je sa iz­vje­šta­jem stra­te­ške pro­cje­ne uti­ca­ja, ja­sno je da se taj do­ku­ment pre­ma ovom pod­ruč­ju od­no­si kao pre­ma eko­nom­skom pro­ble­mu ko­ji se kroz nje­ga rje­ša­va no­vim kon­cep­tom raz­vo­ja tu­ri­zma. To je oci­je­nje­no u ko­men­ta­ri­ma na na­crt PPPN za obal­no pod­ruč­je, ko­je su Mi­ni­star­stvu odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma pod­ni­je­li Alek­san­dar Pe­ro­vić iz Eko­lo­škog po­kre­ta ,,Ozon” i Vuk Iko­vić iz Cr­no­gor­skog dru­štva eko­lo­ga.
Oni su upo­zo­ri­li da je neo­dr­ži­vo i ne­e­ko­no­mič­no raz­mi­šlja­ti o pra­vil­nom ko­ri­šće­nju ze­mlje is­klju­či­vo kao o eko­nom­skom pro­ble­mu.
– Osnov jed­nog pro­stor­nog pla­na je in­te­gral­no upra­vlja­nje i za­šti­ta ži­vot­ne sre­di­ne, što u ovom pla­nu de­fi­ni­tiv­no od­su­stvu­je. Či­nje­ni­ca je da plan raz­ma­tra i raz­voj pri­vre­de i po­ljo­pri­vre­de i oču­va­nje pri­ro­de i osi­gu­ra­nje od ze­mljo­tre­sa, ali svi ovi seg­men­ti mar­gi­na­li­zo­va­ni su u od­no­su na pre­va­zi­la­že­nje eko­nom­ske pro­ble­ma­ti­ke kroz raz­voj eks­klu­ziv­nog tu­ri­zma – na­vo­di se u ko­men­ta­ri­ma do­sta­vlje­nim MORT-u.
Ka­žu da je to­kom pro­šlih 20 go­di­na do­ni­jet ve­li­ki broj stra­te­ških do­ku­men­ta iz obla­sti pro­stor­nog pla­ni­ra­nja, za­šti­te pri­ro­de i ži­vot­ne sre­di­ne i raz­vo­ja tu­ri­zma, ali da je do­šlo do de­va­sta­ci­je pri­rod­nih pri­mor­skih cje­li­na – pje­šča­ne oba­le, di­na, la­gu­na, uva­la, zim­zel­ne šu­me i ši­ka­re, pri­o­bla­nih vo­de­nih to­ko­va i ta­ko da­lje.
– Kad ka­že­mo de­va­sti­ra­no to zna­či da je i do 70 po­sto ovih po­vr­ši­na za­u­vi­jek zbri­sa­no sa ovog pro­sto­ra i za­mi­je­nje­no be­to­nom, ho­tel­skim kom­plek­si­ma, ot­pa­dom, po­stro­je­nji­ma, han­ga­ri­ma, sto­va­ri­šti­ma ili vje­štač­kim sta­ni­šti­ma. Kao re­zul­tat to­ga do da­nas je pre­o­sta­lo sve­ga oko 30 po­sto po­ten­ci­jal­nih NA­TU­RA 2000 sta­ni­šta ko­ja ovim pla­nom ni­je­su uze­ta u raz­ma­tra­nje, što zna­či da bi nje­go­vom re­a­li­za­ci­jom do­bar dio njih ne­stao – upo­zo­ra­va­ju oni.
Uka­zu­ju da plan za jed­na ista pod­ruč­ja pred­vi­đa re­a­li­za­ci­ju dvi­je ili vi­še ak­tiv­no­sti ko­je su u su­prot­no­sti, od­no­sno gdje jed­na dru­gu po­ti­ru.
– Na pri­mjer, na Adi Bo­ja­ni i u Bu­lja­ri­ci u jed­nom po­gla­vlju ovog pla­na pred­vi­đe­no je oču­va­nje vo­de­ne ve­ge­ta­ci­je, a u dru­gom po­gla­vlju je pred­vi­đe­na iz­grad­nja ho­tel­skog kom­plek­sa sa ma­ri­nom, što pod­ra­zu­mje­va isu­ši­va­nje te uva­le i na­ru­ša­va­nje pri­rod­ne har­mo­ni­je ovih pod­ruč­ja, a ko­ja su uvr­šte­na u Eme­rald sta­ni­šta i pod­ruč­ja od zna­ča­ja za pti­ce. Re­a­li­za­ci­jom ovih ho­tel­skih kom­plek­sa ima­li bi­smo krat­kotraj­nu do­bit, a du­go­roč­ni gu­bi­tak. Čak plan ne obra­zla­že za­što je bo­lje iz­gra­di­ti ma­ri­nu sa ho­tel­skim kom­plek­som ne­go spro­ve­sti ne­ki dru­gi vid raz­vo­ja tu­ri­zma – uka­zu­ju Pe­ro­vić i Iko­vić.
Oni na­vo­de da je plan kon­flik­tan, te da u jed­nom di­je­lu uka­zu­je da su u okvi­ru ana­li­ze CAMP-a (pro­jek­ta in­te­gral­nog upra­vlja­nja obal­nim pod­ruč­jem) pred­lo­že­ne zo­ne za pro­ši­re­nje obal­nog od­ma­ka, od­no­sno zo­ne ogra­ni­če­ne ili za­bra­nje­ne grad­nje uz oba­lu Ušće Su­to­ri­ne, Ušće Mo­rinj­ske ri­je­ke, Ti­vat­ska so­li­la, Bu­lja­ri­ca, Ve­li­ka pla­ža i Ada Bo­ja­na.
Pe­ro­vić i Iko­vić su ci­ti­ra­li i „Ana­li­zu ra­nji­vo­sti uskog obal­nog pod­ruč­ja“, gdje se ka­že da se uva­la Bu­lja­ri­ca na­la­zi na oba­li otvo­re­nog mo­ra i da je di­rekt­no iz­lo­že­na dej­stvu ve­li­kih ta­la­sa iz ju­žnog, ju­go­za­pad­nog i za­pad­nog prav­ca, te da se oče­ku­je ve­li­ki uti­caj po­ra­sta ni­voa mo­ra. Oni is­ti­ču da je ono što se pla­nom pred­vi­đa za grad­nju na ovim pod­ruč­ji­ma u pot­pu­no­sti u su­prot­no­sti sa ci­ti­ra­nim do­ku­men­ti­ma.
– CAMP-om su pod­ruč­ja Ade Bo­ja­ne, Ve­li­ke pla­že, Bu­lja­ri­ce i nji­ma slič­ne otvo­re­ne ni­zij­ske po­vr­ši­ne oka­rak­te­ri­sa­ne kao zo­ne za ubla­ža­va­nje po­pla­va i kli­mat­skih pro­mje­na. Ka­da se do­dat­no uzme u ob­zir bi­o­lo­ška vri­jed­nost ovih pod­ruč­ja on­da je ja­sno da ove zo­ne tre­ba da bu­du iz­u­ze­te od ur­ba­ni­za­ci­je ili bar od onog vi­da ur­ba­ni­za­ci­je ko­ji ni­je uskla­đen sa seg­men­ti­ma pri­ro­de ovog pod­ruč­ja. To su zo­ne ko­je su vr­lo bit­ne za obez­bje­đi­va­nje zdra­vlja lju­di, kva­li­te­ta ži­vot­ne sre­di­ne i raz­vo­ja odr­ži­vog tu­ri­zma. U pret­hod­nom ra­du Mi­ni­star­stva odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma je­dan dio ovih pod­ruč­ja je kla­si­fi­ko­van kao po­ten­ci­jal­na pod­ruč­ja evrop­ske eko­lo­ške mre­že NA­TU­RA 2000, što je pu­bli­ko­va­no u do­ku­men­tu „Ka­ta­log ti­po­va sta­ni­šta Cr­ne Go­re zna­čaj­nih za Evrop­sku uni­ju”. Pro­gla­ša­va­nje ovih pod­ruč­ja spro­vo­di se, iz­me­đu osta­log, i s ci­ljem da bi se osi­gu­ra­lo pra­vo čo­vje­ka na čist va­zduh, ze­mlji­šte i vo­du – kon­sta­tu­ju Pe­ro­vić i Iko­vić.
Upo­zo­ra­va­ju da je Cr­na Go­ra u pret­pri­stup­nom pro­ce­su pre­u­ze­la oba­ve­ze oču­va­nja pod­ruč­ja bu­du­će mre­že NA­TU­RA 2000 i za­to je po­treb­no pro­ci­je­ni­ti na ko­je vr­ste i sta­ni­šta će plan ima­ti uti­caj, te da tre­ba pro­pi­sa­ti mje­re ubla­ža­va­nja uti­ca­ja.
A.T.


Pe­ti­ci­ju pot­pi­sa­lo 500 gra­đa­na

Alek­san­dar Pe­ro­vić iz „Ozo­na“ ka­zao je da je E-pe­ti­ci­ju ,,Spa­si­mo oba­lu” do sa­da po­dr­ža­lo 37 ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja i pre­ko 500 gra­đa­na, što je, ka­ko ka­že, do­kaz oprav­da­no­sti nji­ho­vih ini­ci­ja­ti­va i bri­ge za bu­duć­nost obal­nog pod­ruč­ja.
– Na­da­mo se da re­sor­no mi­ni­star­stvo ne­će za­bo­ra­vi­ti da je nad­le­žno i za kva­li­tet ži­vot­ne sre­di­ne, jer se če­sto či­ni da je to ,,po­sled­nja ru­pa na svi­ra­li” pri­li­kom do­no­še­nja pro­stor­no plan­skih do­ku­me­na­ta i osta­lih mno­go­broj­nih stra­te­ških do­ku­me­na­ta ko­je do­no­si mi­ni­star­stvo – na­vo­di on.