BU­DVA - Po­sled­njih da­na opet je ak­tu­e­li­zo­va­na pri­ča o us­po­sta­vlja­nju no­ve op­šti­ne na Pri­mir­ju, od­no­sno iz­dva­ja­nje Pe­trov­ca iz op­šti­ne Bu­dva. Por­šlog po­ne­djelj­ka u Crev­noj ko­mu­ni odr­žan je skup Ini­ci­ja­tiv­nog od­bo­ra za for­mi­ra­nje op­šti­ne Pe­tro­vac ko­ji je po­ka­zao da Pe­trov­ča­ni ne gu­be na­du da će us­pje­ti da ofor­me svo­ju lo­kal­nu upra­vu, i na taj na­čin omo­gu­će raz­voj pod­ruč­ja za ko­je tvr­de da je go­di­na­ma neo­prav­da­no za­po­sta­vljen od stra­ne lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve u Bu­dvi. Pe­ti­ci­ju za sa­mo­stal­nu op­šti­nu pot­pi­sa­lo je vi­še od 760 gra­đa­na, što je 50 od­sto od ukup­no upi­sa­nih bi­ra­ča.
Bu­du­ća op­šti­na, ka­ko se na­vo­di u stu­di­ji, ob­u­hva­ta­la bi na­se­lja An­dro­vi­ći, Br­da, Bu­lja­ri­ca, Ča­mi Do, Go­lu­bo­vi­ći, Gra­bo­vi­ca, Gru­da, Drob­ni­ći, Đu­ro­vi­ći, Ili­no br­do, Ka­lu­de­rac, Kr­stac, Ka­tun, Me­di­go­vi­ći, No­vo­se­lje, Pe­ra­zi­ća do, Pe­tro­vac, Pod­ba­bac, Pri­je­vo­rac, Ri­je­ka Re­že­vi­ći i Žu­ko­vi­ca. Me­đu­tim, ima i onih Pa­štro­vi­ća či­ja je ide­ja da op­šti­nu Pe­tro­vac tre­ba da či­ni pod­ruč­je od Ku­fi­na, na gra­ni­ci sa bar­skom op­šti­nom, do Ba­bi­na Vi­ra, ko­ji ob­je­di­nju­je Bu­lja­ri­cu, Pe­tro­vac, Sve­ti Ste­fan i Be­či­će.
Je­dan od mje­šta­na ko­ji je za ovu ide­ju, Ili­ja Ar­men­ko, ka­že da je upra­vo ovo pod­ruč­je go­di­na­ma una­zad eko­nom­ski is­cr­plji­va­no, jer u nje­ga ni­šta ni­je ula­ga­no.
- Go­di­na­ma Op­šti­na Bu­dva sa pod­ruč­ja Pa­štro­vi­ća ubi­ra no­vac, a mno­gi in­fra­struk­tur­ni pro­jek­ti ne sa­mo da još ni­su ni za­vr­še­ni, već ne­ki ni­su ni za­po­če­li, što sve za­jed­no ide u pri­log raz­mi­šlja­nji­ma da sa­mi tre­ba da od­lu­ču­je­mo o svo­joj sud­bi­ni. Ni­sam pri­su­stvo­vao ne­dav­nom sa­stan­ku, ali sam mi­šlje­nja da brod ko­ji to­ne te­ško mo­že da se spa­si. Vi­še go­di­na se pri­ča o pe­tro­vač­koj ka­na­li­za­ci­ji ne­go o ot­kri­ću Ame­ri­ke. Do­ve­de­ni smo u pat po­zi­ci­ju, i ne mo­že se ni­šta spa­si­ti. Ni­je te­ško od­go­vo­ri­ti ko je kriv za to. To su po­sla­ni­ci ko­ji su sje­dje­li u skup­štin­skim klu­pa­ma i di­za­li ru­ku za DUP-ove i sa­da isti ti ho­će da is­pra­ve kri­vu Dri­nu. A ne mo­že se, jer su uni­šte­ni i Pe­tro­vac i Sve­ti Ste­fan i Be­či­ći, baš sve što se mo­glo uni­šti­ti –tvr­di Ar­men­ko i do­da­je da je da su Pe­trov­ča­ni ra­ni­je pot­pi­sa­li pe­ti­ci­ju sa 750 pot­pi­sa da se sto­pi­ra grad­nja 15-sprat­ni­ce, a na­kon to­ga gle­da­li ka­ko ona ra­ste.
- Ja sam, kao i pu­no mje­šta­na sta­ro­sje­di­o­ca, sva­ka­ko za sa­mo­stal­nu op­šti­nu i odva­ja­nje od Bu­dve, ali na ši­roj te­ri­to­ri­ji, od Ku­fi­na do Ba­bi­nog vi­ra, gdje sta­ro­sje­di­o­ci Pa­štro­vi­ći či­ne ve­ći­nu. Ipak, pr­vo mo­ra­mo shva­ti­ti da je to dug i kom­pli­ko­van pro­ces, i tre­ba tu 15 go­di­na. Pri­sut­na je, ta­ko­đe, či­nje­ni­ca da bi mo­ra­li da pri­hva­ti­mo i du­go­ve op­šti­ne Bu­dva, ko­ji iz­no­se oko 25 mi­li­o­na eura, ali i 47 rad­ni­ka sa­da za­po­sle­nih u Op­šti­ni a iz Pe­trov­ca su. Mi­slim da bi to bi­lo ve­li­ko op­te­re­će­nje za jed­nu ma­lu op­šti­nu kao što će bi­ti Pe­tro­vac. Sla­žem se sa for­mi­ra­njem op­šti­ne, ka­žem na ši­roj te­ri­to­ri­ji, jer smo mi za­i­sta sli­je­po cri­je­vo op­šti­ne Bu­dva. Uosta­lom, oko te­ri­to­ri­je tre­ba kon­sul­to­va­ti i sta­ro­sje­di­o­ce- ka­že
Ar­men­ko i is­ti­če da lo­kal­na sa­mo­u­pr­va u Bu­dvi odav­no kao ta­kva ni­je tre­ba­la da po­sto­ji.
- Sve je uni­šte­no, a zna se i da su lo­kal­ni funk­ci­o­ne­ri slu­ži­li cen­tra­li iz Pod­go­ri­ce. Pe­tro­vac je iz­gu­bio sve što je u nje­mu bi­lo li­je­po. U Pe­trov­cu se do­go­dio ur­ba­ni­stič­ki ha­os, ve­li­ke gra­đe­vi­ne go­to­vo da su uni­šti­le ovo pre­li­je­po mje­sto. Ve­li­ki objek­ti su na­pra­lje­ni na sa­moj pje­ni od mo­ra. U pi­ta­nju su tzv. „be­to­njer­ke”, a ve­li­ka tra­ge­di­ja će bi­ti ako ostat­ne u ovoj fa­zi ka­ko je sa­da. Bi­će to kao „grad­nja Ska­dra na Bo­ja­ni" - ka­že on.
Pre­ma ri­je­či­ma mje­šta­ni­na Mi­ha­i­la Đu­ro­vi­ća, biv­šeg lo­kal­nog funk­ci­o­ne­ra i se­kre­ta­ra Se­kre­ta­ri­ja­ta za fi­nan­si­je, te­ri­to­ri­ja Pe­trov­ca, Bu­lja­ri­ce i Re­že­vi­ća je bit­no uda­lje­na od ad­mi­ni­stra­tiv­nog cen­tra op­šti­ne, i kao ta­kva če­sto van do­ma­ša­ja i in­te­re­so­va­nja nad­le­žnih op­štin­skih or­ga­na.
- Gra­đa­ni Pe­trov­ca ima­ju do­sta pri­mjed­bi na rad do­sa­da­šnje lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, iako je pri­li­čan broj nas Pe­trov­ča­na vr­šio od­go­vor­ne funk­ci­ji u op­šti­ni po­sled­njih 15 go­di­na. Pri­je sve­ga, plan­ska do­ku­men­ta­ci­ja i sti­mu­li­sa­nje sva­ka­kvih in­ve­sti­to­ra in­te­re­snih gru­pa sa raz­li­či­tih ni­voa vla­sti stvo­ri­li su traj­ne po­sle­di­ce u pro­sto­ru. In­ve­sti­to­ri­ma zvuč­nih ime­na omo­gu­će­no je da za­poč­nu iz­grad­nju ogrom­nih obje­ka­ta za ko­je su ni­ti oni bi­li fi­nan­sij­ski spo­sob­ni, ni­ti im je bi­lo mje­sto u ovom pro­sto­ru - sma­tra Đu­ro­vić, na­gla­ša­va­ju­ći da je u po­sto­je­ćoj lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi Bu­dve za­po­slen ve­li­ki broj lju­di sa pod­ruč­ja Pe­trov­ca, i da su oni ga­ran­ci­ja da bi se po­slo­vi mo­gli ve­o­ma br­zo i na pra­vi na­čin us­po­sta­vi­ti, ali isto­vre­me­no bi bu­du­ća lo­kal­na sa­mo­u­pra­va bi­la oba­ve­zna da te za­po­sle­ne pre­u­zme kao svo­je.
D.S.


Pro­stor „te­ško ra­njen”

Prof. dr Ra­de Rat­ko­vić ka­že da je pro­stor Pe­trov­ca ozbilj­no na­pad­nut, da je na­ža­lost „te­ško ra­njen”, i da tre­ba­ju van­red­ni na­po­ri da se stvo­re uslo­vi da se to po­pra­vi, te stvo­re uslo­vi da se u Pe­tro­vac po­no­vo vra­ti tu­ri­zam od ko­jeg bi mje­šta­ni mo­gli da ži­ve.
- Pro­blem je i sa ur­ba­ni­stič­kim pla­no­vi­ma. Sa­da je na di­sku­si­ji Pro­stor­ni plan po­seb­ne na­mje­ne za obal­no pod­ruč­je. Bu­lja­ri­ca, ko­ja je naj­vred­ni­ji naš re­surs u cr­no­gor­skom tu­ri­zmu, za nju je u pro­stor­nom pla­nu pred­vi­đe­na mje­šo­vi­ta na­mje­na. Mi­sli se na sta­no­ve, ho­te­le, bol­ni­cu... Ne­ki pro­jek­ti su jav­no pred­sta­vlje­ni, a pred­vi­đa­ju 40.000 stam­be­nih je­di­ni­ca u Bu­lja­ri­ci, što bi bi­lo jed­no 120 do 130 hi­lja­da sta­nov­ni­ka. A či­ta­vo Pri­mor­je ima ne­gdje oko 140.000 sta­nov­ni­ka. To bi bio to­tal­ni po­top. Vje­ro­vat­no bi ne­ko za­ra­dio ve­li­ke pa­re kod pro­da­je sta­no­ve, a mi ne bi ima­li rad­na mje­sta, i tu­ri­zam bi bio pot­pu­no uni­šten. Mo­že­mo li mi to da spri­je­či­mo ako ne­ma­mo me­ha­ni­zam od­lu­či­va­nja o tom pro­sto­ru? Ne mo­že­mo, jer je prak­sa do­sad to po­ka­za­la. Mje­sna za­jed­ni­ca ne­ma ni­ka­kav su­ve­re­ni­tet u ovom si­ste­mu, i to je je­dan od ve­li­kih raz­lo­ga da mi po­dr­ži­mo ovu ide­ju o ob­no­vi op­šti­ne Pe­tro­vac. Kod nas su pu­na usta in­ve­sti­to­ra ko­ji ho­će da nas spa­sa­va­ju, pa ho­će da nas za­po­sle, a vi­di­mo ka­kva je si­tu­a­ci­ja čak i za hva­lje­ne pro­jek­te, vi­di­mo ko­li­ko su rad­ni­ka za­po­sli­li. Ni­ko ne go­vo­ri da tre­ba da po­ma­že­mo na­še gra­đa­ne, da njih oslo­bo­di­mo po­re­za i da im da­mo do­bre i po­volj­ne kre­di­te - is­ti­če Rat­ko­vić.