BAR - Go­sti se ža­le da su pla­že na bar­skoj ri­vi­je­ri bu­kval­no za­tr­pa­ne mo­bi­li­ja­rom, iako je pra­vil­ni­kom o ure­đe­nim i iz­gra­đe­nim ku­pa­li­šti­ma ja­sno pre­ci­zi­ra­no da sva­ki za­ku­pac, iz­u­zev ho­te­li­je­ra, mo­ra oslo­bo­di­ti po­lo­vi­nu ku­pa­li­šta od le­žalj­ki i sun­co­bra­na. Ipak, na sce­ni je ap­surd­na si­tu­a­ci­ja, da su ci­je­ne iz­najm­lji­va­nja pla­žnog mo­bi­li­ja­ra ve­će od iz­najm­lji­va­nja le­ža­ja u pri­vat­nom smje­šta­ju. Tač­ni­je, tu­ri­sti ko­ji do­đu na Ve­li­ki pi­je­sak, pla­ti­će 10 eura za iz­najm­lji­va­nje le­žalj­ke i sun­co­bra­na, vi­še ne­go što će ih ko­šta­ti le­žaj, ko­ji u pri­vat­nom smje­šta­ju sta­je od pet do de­set eura.
Ha­ris Ago­vić je na pri­vre­me­nom ra­du u Fran­cu­skoj, a na Ve­li­kom pi­je­sku ima ku­ću, i lje­ti re­dov­no do­la­zi sva­ke go­di­ne. Ka­že da je ru­žna sli­ka na di­je­lu pla­že ko­ju su za­ku­pi­le po­ro­di­ce Kne­že­vić i Ra­do­vić jer su le­žalj­ke bu­kval­no za­ro­bi­le pla­žu.
- Lič­no po­zna­jem i jed­nog i dru­gog, ali ni­je u re­du da na pla­ži po­sta­ve ve­li­ki broj lje­žalj­ki i sun­co­bra­na. Go­sti­ma ko­ji ne mo­gu da pla­te osta­lo je ma­lo slo­bod­nog pro­sto­ra ko­ji se br­zo po­pu­ni - ka­že Ago­vić.
Sa dru­ge stra­ne vla­snik pla­že „Da­vid” Ne­šo Kne­že­vić tvr­di da ne­ma ni­ka­vih pro­ble­ma ni­ti pri­tu­žbi go­sti­ju.
- Ju­če je bi­la in­spek­ci­ja i ni­je na­šla baš ni­jed­nu gre­šku. Na pla­ži je sve po stan­dar­di­ma ko­ji su pro­pi­sa­ni u ugo­vo­ru sa Mor­skim do­brom. Slo­bo­dan je i dio ko­ji ta­ko­đe ugo­vor pred­vi­đa, u šta se mo­že­te i sa­mi uvje­ri­ti - ka­že on.
I za­ku­pac dru­gog di­je­la pla­že „Fair Trade” Re­džep Ra­do­vić ka­že da ga je ju­če po­sje­ti­la in­spek­ci­ja.
- Ni­je bi­lo ni­ka­kvih pro­ble­ma. Ču­di me ne­za­do­volj­stvo kom­ši­je Ago­vi­ća ko­ji se ov­dje na ovoj pla­ži ku­pa. Ka­ko i na­la­že ugo­vor, na pla­ži je osta­vlje­no 50 od­sto slo­bod­nog pro­sto­ra - ka­že Ra­do­vić.
Tu­ri­stič­ki po­sle­ni­ci tvr­de da je ovo ja­ko lo­ša tu­ri­stič­ka se­zo­na, a kao glav­ni raz­log na­vo­de to što ne­ma Ru­sa i dru­gih stra­nih dr­ža­vlja­na, pri­je svih Po­lja­ka. Go­sti iz Sr­bi­je i okru­že­nja ne­ma­ju pla­te­žnu moć, i za­to je, ka­ko kon­sta­tu­ju ugo­sti­te­lji, van­pan­si­on­ska po­tro­šnja skrom­na. Ci­je­ne kre­ve­ta se kre­ću od pet do osam ili de­set eura, za­vi­sno od uda­lje­no­sti od pla­že. Apart­ma­ni sta­ju od 20 do 40 eura, a par­king je do dva eura.
Je­dan od na­ših sa­go­vor­ni­ka tvr­di da sa­mo dva-tri objek­ta mo­gu da po­slu­ju po­zi­tiv­no, a svi osta­li su na ru­bu gu­bit­ka, ili da ostva­re ono što su bar ulo­ži­li.
- Ne­mam ni­jed­nog no­vog go­sta. Ovo su go­sti ko­ji su ra­ni­je do­la­zi­li, pa su bi­li za­do­volj­ni pri­je­mom i od­lu­či­li po­no­vo da do­đu. Po­zi­va­mo tet­ke, stri­ne, ku­mo­ve, pri­ja­te­lje da nam ša­lju go­ste. Bez ob­zi­ra na na­ja­ve do­bre se­zo­ne od to­ga ne­ma ni­šta. Či­ni mi se da je bo­lja bi­la 1991. go­di­ne, a zna­mo ka­kvih je ta­da sve bi­lo pro­ble­ma. Jed­no­stav­no je sve po­sta­lo sku­po. Imam po­da­tak od jed­nog go­sta ko­ji je pro­šle go­di­ne bio kod me­ne na od­mo­ru, ko­ji mi do­slov­ce ka­že za pet da­na ko­li­ko bih po­tro­šio u Cr­noj Go­ri, 20 da­na mo­gu da lje­tu­jem u Grč­koj. Ne­ma Ru­sa, što je ka­ta­stro­fa. Par pret­hod­nih da­na bio je ma­lo po­ja­čan broj tu­ri­sta, ali je sve krat­ko tra­ja­lo. Oči­to da će se­zo­na krat­ko tra­ja­ti. I po­li­ti­ka­i­am uti­ca­ja na to. Ši­ri se pro­pa­gan­da da na Bal­ka­nu ni­je ga­ran­to­va­na bez­bi­jed­nost, a i put­na in­fra­struk­tu­ra je lo­ša. Na­ši pu­te­vi su pu­ni ru­pa – ka­že­naš sa­go­vor­nik.
On uka­zu­je na vi­še­go­di­šnji pro­blem na­pla­ći­va­nja pla­žnog mo­bi­li­ja­ra.
- Le­žalj­ke su de­set eura u pr­va dva re­da, a kre­vet pet eura iz­nad ma­gi­stra­le. Pa gdje to mo­že? Sve je iz­nad ma­gi­stra­le pra­zno, ni­ko ne pi­ta za so­be i apart­ma­ne. Ne­što je bo­lje is­pod ma­gi­stra­le, ali ni­je to ni pri­bli­žno ka­ko bi tre­ba­lo da bu­de. Go­sti vr­lo ma­lo ko­ri­ste re­sto­ran­ske uslu­ge. Vi­še je­du br­zu hra­nu, ona što ko­šta dva ili dva i po eura. Par­kin­zi su pra­zni, ju­tros je na pro­sto­ru ko­ji mo­že da pri­mi i sto­ti­nak vo­zi­la bi­lo sa­mo 28 - ka­že naš sa­go­vor­nik.
Či­nje­ni­com da su le­žalj­ke i sun­co­bra­ni za­ro­bi­li pla­žu ne­za­do­vo­ljan je još jed­na ugo­sti­telj s ko­jim smo raz­go­va­ra­li
- Ne­zgod­no je bi­lo što re­ći, jer se mi svi ov­dje po­zna­je­mo, raz­go­va­ra­mo, obe­ća­va­mo jed­ni dru­gi­ma u pri­re­mi se­zo­ne da će­mo sa­ra­đi­va­ti, a ka­da kre­ne se­zo­na sve se za­bo­ra­vlja. Po­či­nje jur­nja­va za za­ra­dom, a nje ove go­di­ne ne­ma. Či­ni mi se da će oni ko­ji su za­ku­pi­li pla­že usko­ro po­če­ti da na­pla­ću­ju i ula­zak u mo­re. Tvr­dim da je ove go­di­ne za 50 od­sto sla­bi­ja se­zo­na i po­sje­će­nost ne­go la­ni. Ve­ći i su iz­da­ci za če­tvo­ro­čla­nu po­ro­di­cu. Pred­se­zo­na je bi­la lo­ša, jun i jul ka­ta­stro­fal­ni, ma­lo je bo­lje kre­nu­lo kra­jem ju­la pa je opet sve sta­lo. Po­sled­njih go­di­na ži­vje­li smo od stra­na­ca, Ru­sa, Po­lja­ka i Bo­sa­na­ca. Bo­san­ci su do­šli ali ne­ma­ju pa­ra, a Ru­sa ne­ma. Pri­je ne­ki dan je­dan od mo­jih go­sti­ju je išao na iz­let i na­šao se na pu­tu Ce­ti­nje - Nje­gu­ši. Če­ka­li su dva sa­ta da se ne­ki po­slo­vi na ma­gi­stra­li za­vr­še. Pa zar je to mo­gu­će, da je ne­ko do­zvo­lio da se u je­ku se­zo­ne ra­di na ma­gi­stra­li - ogor­čen je­o­vaj ugo­sti­telj.
D.S.


Iz TO tvr­de dru­ga­či­je

Pre­ma iz­vje­šta­ju Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Bar, na bar­skoj ri­vi­je­ri lje­tu­je 16.076 tu­ri­sta, što je če­ti­ri od­sto vi­še ne­go la­ni.
U ho­te­li­ma je 3.142 go­sti­ju (12 od­sto vi­še ne­go la­ni), u od­ma­ra­li­šti­ma 789 (11 od­sto ma­nje), a u pri­vat­nom smje­šta­ju 12.145 (tri od­sto vi­še ne­go la­ni).
Od tog bro­ja, stra­nih tu­ri­sta je 15.845 (če­ti­ri od­sto vi­še), a do­ma­ćih 231 (11 od­sto ma­nje ne­go la­ni).


Sku­plje ne­go pro­šle go­di­ne

Po­ro­di­ca Sa­vić iz No­vog Sa­da go­di­na­ma do­la­zi na Ve­li­ki pi­je­sak.
- Ra­zu­mi­je­mo da je po­je­din­ci­ma no­vac mio, ali što će­mo mi ko­ji ne mo­že­mo sva­kog da­na da pal­ti­mo de­set eura za le­žalj­ku? Ka­ko su za­kup­ci kre­nu­li ne­će­mo mo­ći ni pe­škir da sta­vi­mo na pla­žu. Iako do­ma­ći­ni ka­žu da se ci­je­ne ni­su mi­je­nja­le, tvr­di­mo da su ne­što po­ve­ća­ne u od­no­su na pro­šlu go­di­nu. I na pi­ja­ci je do­sta sku­po. Re­zer­vi­sa­li smo se­dam da­na u jed­nom apart­ma­nu, da­li 20 eura, a za hra­nu se sna­la­zi­mo. Ni­smo u mo­guć­no­sti da se hra­ni­mo u re­sto­ra­ni­ma. Vr­lo ma­lo mo­že­mo da po­tro­ši­mo, čak mno­go ma­nje ne­go pro­šle go­di­ne. Šta da ra­di­mo, naš stan­dard je ta­kav, da smo ima­li vi­še vje­ruj­te ne bi ov­dje do­šli – ka­žu oni.