Do­ma­ći i stra­ni li­kov­ni kri­ti­ča­ri od­u­vi­jek se po­hval­no iz­ra­ža­va­ju o skulp­tu­ra­ma Mi­o­dra­ga Šće­pa­no­vi­ća, od vje­ko­vi­ma spi­ra­nog, vre­me­nom bru­še­nog i ta­lo­že­nog vul­kan­skog ka­me­na ri­je­ke Svi­nja­če... Ugla­ča­ne str­plje­njem, nje­go­ve skulp­tu­re dje­lu­ju kao od­liv­ci bez ka­lu­pa, sli­ke či­ji je ram sve­ko­li­ki pro­stor Va­se­lje­ne, za­bi­lje­ži­la je mr Ana­sta­zi­ja Mi­ra­no­vić, isto­ri­čar­ka umjet­no­sti. Ovaj Ko­la­ši­nac odav­no je ste­kao svjet­sku sla­vu u svi­je­tu li­kov­ne umjet­no­sti. Mi­o­drag je do­bit­nik vri­jed­nih na­gra­da, me­đu ko­ji­ma su „Lu­bar­da, Sti­jo­vić, Mi­lu­no­vić”, „Pol Bel­mon­do” za skulp­tu­ru na Je­se­njem sa­lo­nu u Pa­ri­zu, „Mi­šel Di­mon” za skulp­tu­ru na Sa­lo­nu fran­cu­skih umjet­ni­ka u Pa­ri­zu, Po­ve­lje za kul­tur­no-umjet­nič­ko stva­ra­la­štvo Op­šti­ne Ko­la­šin, Bron­za­ne me­da­lje na Sa­lo­nu fran­cu­skih umjet­ni­ka Gran pa­le... Osva­ja­ju­ći li­kov­nu sce­nu, ni­ka­da ni­je za­bo­ra­vio da pro­mo­vi­še za­vi­čaj i svoj Ko­la­šin. Ovih da­na pri­pre­ma se za pred­sto­je­će iz­lo­žbe, već 6. ok­to­bra iz­la­že u mu­ze­ju „Mi­ma­ra” u Za­gre­bu, on­da po­stav­ku se­li za Ri­je­ku, po­tom ide na otva­ra­nje Je­se­njeg sa­lo­na u Pa­ri­zu.
– Sva­ko pri­zna­nje sa­mo po se­bi do­no­si li­jep osje­ćaj, ali kad do­la­zi od lo­kal­ne za­jed­ni­ce on­da je osje­ćaj po­se­ban. Ta­ko je i sa po­klo­nom od „Da­na”, ko­ji me je po­seb­no ob­ra­do­vao. Ni­je­sam, za­i­sta, oče­ki­vao, ali mi ovo, svo­je­vr­sno pri­zna­nje zna­či pu­no, jer sam sa­da svje­stan da sam skre­nuo pa­žnju na se­be i da pra­ti­te moj rad – ka­zao je Šće­pa­no­vić za­hva­lju­ju­ći Ve­lu Bu­la­to­vi­ću, pred­stav­ni­ku mar­ke­tin­ga „Da­na” iz Ko­la­ši­na, na po­klo­nje­nom kom­ple­tu knji­ga kra­lja Ni­ko­le iz pro­duk­ci­je „Ju­me­dia Mon­ta”.
Šće­pa­no­vić će i ove je­se­ni iz­lo­ži­ti svo­je skulp­tu­re na pa­ri­skim umjet­nič­kim sa­lo­ni­ma: Je­se­njem sa­lo­nu i Sa­lo­nu Udru­že­nja fran­cu­skih umjet­ni­ka Gran pa­le na ko­ji­ma, ina­če uče­stvu­je od 2003. go­di­ne. Nje­go­va skulp­tu­ra „Strast” pred­sta­vlja­na je na Je­se­njem sa­lo­nu u Pa­ri­zu (2012), za tu skupltu­ru ni­je do­bio na­gra­du, ali je ona iza­bra­na da bu­de na na­slov­noj stra­ni ka­ta­lo­ga naj­zna­čaj­ni­jeg do­ga­đa­ja u svi­je­tu li­kov­ne umjet­no­sti, ko­ji tra­je već vi­še od 100 go­di­na.
Šće­pa­no­vić je član ULUCG-a od 1990. go­di­ne, a udru­že­nja Je­se­ni sa­lon – Pa­riz od 2008. go­di­ne.
Di­plo­mi­rao je va­jar­stvo u kla­si prof. Mi­še Po­po­vi­ća na Fa­kul­te­tu li­kov­nih umjet­no­sti u Be­o­gra­du, 1983. go­di­ne. Po za­vr­šet­ku aka­de­mi­je, vra­tio se u rod­ni grad, iako ima mo­guć­no­sti da ži­vi u gra­du svje­tlo­sti i umjet­no­sti, on je ipak iza­brao da osta­ne da ži­vi i stva­ra u Ko­la­ši­nu oda­kle cr­pi ne­pre­su­šnu in­spi­ra­ci­ju.
– Vo­lim rod­no mje­sto. Cr­pim in­spi­ra­ci­ju iz pri­ro­de jer je po­red mo­je ku­će ri­je­ka Svi­nja­ča iz ko­je va­dim ka­men. Ni­gdje ne­ma ta­kvog ka­me­nja kao u toj ri­je­ci. U tom kra­ju sam ro­đen, od­ra­stao i u nje­mu sam na­vi­kao da ži­vim. Vra­tio sam se u Se­li­šta od­mah na­kon za­vr­šet­ka aka­de­mi­je, iako sam imao pri­li­ku da osta­nem u Be­o­gra­du.
Li­kov­na kri­ti­čar­ka Pe­tri­ca Du­le­tić za­bi­lje­ži­la je, iz­me­đu osta­log, da je Mi­o­drag Šće­pa­no­vić auten­tič­ni stva­ra­lac... umjet­nik ve­o­ma sen­zi­bil­nog, a ujed­no ve­o­ma ja­kog i oštrog iz­ra­za u skulp­tu­ri.
J.Š.