PLjE­VLjA- Osnov­na ško­la „Vla­di­mir Ro­lo­vić“ u ru­dar­skom na­se­lju Šu­le pr­vi put od osni­va­nja ove škol­ske go­di­ne go­di­ne ni­je upi­sa­la ni­jed­nog pr­va­ka. Ovo na­se­lje je od Plje­va­lja uda­lje­no 34 ki­lo­me­tra, a u ne­po­sred­noj bli­zi­ni ra­di Rud­nik olo­va i cin­ka „Šu­plja sti­je­na“... Up­rkos to­me, go­di­na­ma ni­je ula­ga­no u put­nu i dru­gu in­fra­struk­tu­ru. Mla­di od­la­ze, jer ne­ma­ju po­sla, ni va­lja­nih uslo­va za ži­vot, a u Šu­la­ma uglav­nom osta­ju da ži­ve sta­rač­ka do­ma­ćin­stva. Iz či­ta­vog kra­ja sve­ga 43 uče­ni­ka po­ha­đa­ju na­sta­vu u po­me­nu­toj ško­li.
-U ma­tič­noj ško­li ove go­di­ne ni­je­smo ima­li upi­sa­nih pr­va­ka, dok u osta­lim raz­re­di­ma ima­mo 36 uče­ni­ka. U če­tvo­ro­ra­zred­nim ško­la­ma u se­li­ma Nan­ge i Če­stin ima­mo šest, od­no­sno jed­nog uče­ni­ka. Uku­pan broj uče­ni­ka je 43, ka­za­la nam je di­rek­to­ri­ca ško­le Mi­lo­mir­ka Mi­ja­to­vić, uz po­ja­šnje­nje da je u če­tvo­ro­ra­zred­noj ško­li u Nan­ga­ma upi­san je­dan pr­vak.
Di­rek­to­ri­ca ško­le, ko­ja je ro­đe­na u na­se­lju Šu­le i ko­ja je u mje­stu ro­đe­nja za­vr­ši­la osnov­nu ško­lu, ka­že da je še­zde­se­tih i se­dam­de­se­tih go­di­na pro­šleg vi­je­ka Osnov­na ško­la „Vla­di­mir Ro­lo­vić“ bi­la po­zna­ta po ve­li­kom bro­ju đa­ka. Mi­ja­to­vi­će­va se ni­je mo­gla sje­ti­ti ko­li­ko je bi­lo pr­va­ka ka­da je ona bi­la u pr­vom raz­re­du, ali nam je ka­za­la da su ta­da bi­la dva odje­lje­nja pr­vog raz­re­da. To­kom ško­lo­va­nja nje­ne ge­ne­ra­ci­je jed­no od odje­lje­nja ima­lo je 41 uče­ni­ka.
-Kad sam za­vr­ši­la osmi raz­red, bi­la su dva odje­lje­nja sa 72 uče­ni­ka osmog raz­re­da. Bi­la su i dva odje­lje­nja sa po 36 uče­ni­ka, ka­za­la je Mi­ja­to­vi­će­va.
Na­se­lje Šu­le, ko­je je do­bi­lo ime po nje­mač­koj ri­je­či ko­ja u pre­vo­du zna­či ,,ško­la’’, jer je u ne­po­sred­noj bli­zi­ni bi­la nje­mač­ka ru­dar­ska ško­la gdje su se u pr­voj po­lo­vi­ni dva­de­se­tog vi­je­ka ob­u­ča­va­li ru­da­ri za rad na eks­plo­a­ta­ci­ji ru­da, po­sled­njih go­di­na na­pu­šta sve veći broj mje­šta­na. Opo­rav­ku kra­ja ne po­ma­že ni rad Rud­ni­ka olo­va i cin­ka „Šu­plja sti­je­na“ ko­ji je je­di­ni rud­nik ovih me­ta­la u Evro­pi gdje se eks­plo­a­ta­ci­ja vr­ši na po­vr­šin­skim ko­po­vi­ma. Pro­iz­vod­nja kon­cen­tra­ta ru­da je na mje­seč­nom ni­vou oko dvi­je hi­lja­de i 400 to­na, što vla­sni­ci­ma iz polj­skog gra­da Bo­le­sla­va ga­ran­tu­je do­bar pro­fit. U sa­mo na­se­lje ni­ko ni­šta ne ula­že. Iz­o­sta­la je po­moć dr­ža­ve i lo­kal­ne upra­ve, ko­je ubi­ra­ju kon­ce­si­ju od eks­plo­a­ta­ci­je ru­de. Vla­sni­ci rud­ni­ka ne mo­gu se po­hva­li­ti da su uče­stvo­va­li u ne­kom od bit­nih pro­je­ka­ta za po­bolj­ša­nje kva­li­te­ta ži­vo­ta u ovom na­se­lju. B. Je.


Mi­lo obe­ćao na­pre­dak

Rud­nik olo­va i cin­ka „Šu­plja sti­je­na“ še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka je bio na­ja­če dr­žav­no pred­u­ze­će u Cr­noj Go­ri. Rud­nik ko­ji je ta­da na go­di­šnjem ni­vou pro­iz­vo­dio dvi­je hi­lja­de i 400 to­na kon­cen­tra­ta me­ta­la olo­va i cin­ka, ali i gdje se vr­ši­lo odva­ja­nje sre­bra, zla­ta i dru­gih me­ta­la, po­ma­gao je iz­grad­nju broj­nih obje­ka­ta ši­rom Cr­ne Go­re. Rud­nik je ipak osam­de­se­tih go­di­na za­pao u kri­zu. Svi po­ku­ša­ji po­zna­tog plje­valj­skog ge­o­lo­ga Mo­mi­ra Haj­du­ko­vi­ća da spa­si rud­nik ni­je­su uro­di­li plo­dom, jer Haj­du­ko­vić ta­da ni­je do­bio po­treb­nu po­dr­šku ta­da­šnjih vla­sti. Rud­nik je za­tvo­ren, a 440 rad­ni­ka je osta­lo bez po­sla. Po­tom je rud­nik opet otvo­ren 1997. go­di­ne, da bi 2004. go­di­ne opet bio za­tvo­ren. U to­ku 2010. go­di­ne rud­nik po­či­nje sa ra­dom, a nje­gov vla­snik Ve­sko Pe­jo­vić iz Nik­ši­ća na­kon par go­di­na rud­nik pro­da­je Po­lja­ci­ma. Pri­li­kom otva­ra­nja rud­ni­ka, sve­ča­no pre­sje­ca­nje vrp­ce oba­vio je li­der DPS-a i ak­tu­el­ni pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić ko­ji je tom pri­li­kom obe­ćao na­pre­dak i raz­voj či­ta­vog kra­ja is­pod pla­ni­ne Lju­bi­šnje.