Do 2009. go­di­ne, ka­da je na Di­zda­ri­ci kod Her­ceg No­vog otvo­ren azil za na­pu­šte­ne pse ko­jim ga­zdu­je Či­sto­ća DOO, na uli­ca­ma gra­da na­la­zi­lo se 900 pa­sa, na či­je pri­su­stvo su se gra­đa­ni kon­stant­no ža­li­li. Za­hva­lju­ju­ći ve­li­kom na­po­ru za­po­sle­nih, na če­lu sa Bo­ri­vo­jem Bo­ni­ćem, di­rek­to­rom Či­sto­će, broj zbri­nu­tih pa­sa se na­kon otva­ra­nja azi­la kre­tao oko 100 na go­di­šnjem ni­vou.
Iako ku­bu­re sa fi­nan­sij­skim sred­stvi­ma ko­je im Op­šti­na Her­ceg No­vi iz bu­dže­ta go­di­šnje opre­dje­lju­je u iz­no­su od 20.000 eura, što je da­le­ko od do­volj­nog za hu­man od­nos pre­ma ži­vo­ti­nja­ma, za raz­li­ku od op­šti­na Ko­tor i Ti­vat, ko­je za rad nji­ho­vih azi­la iz bu­dže­ta iz­dva­ja­ju 75.000 eura, za­po­sle­ni se do­vi­ja­ju na raz­ne na­či­ne da pre­mo­ste pro­ble­me. Ak­ce­nat sta­vlja­ju na ve­li­ki na­por da se psi udo­me, pa se pro­ce­nat udo­mlja­va­nja tre­nut­no kre­će iz­me­đu 16 i 17 od­sto.Bo­nić je is­ta­kao da po­me­nu­tim pro­cen­tom ni­je za­do­vo­ljan i da je po­treb­no po­ve­za­ti se s ja­kim NVO, ko­je ima­ju sna­žan pro­dor na ino­stra­no tr­ži­šte, ka­da je ri­ječ o udo­mlja­va­nju pa­sa. Osim to­ga, pri­je ne­ko­li­ko go­di­na po­kre­nu­li su sajt, na ko­jem svi za­in­te­re­so­va­ni mo­gu po­gle­da­ti fo­to­gra­fi­je pa­sa, nji­ho­ve ka­rak­te­ri­sti­ke, sta­rost, pa­smi­nu. Ta­ko­đe, na saj­tu se mo­gu na­ći i for­mu­la­ri za one ko­ji že­le fi­nan­sij­ski po­mo­ći rad azi­la.Na­red­ne go­di­ne pla­ni­ra­ju da sva­kog vi­ken­da na jav­nim po­vr­ši­na­ma po­nu­de pse mla­đih ka­te­go­ri­ja na udo­mlja­va­nje.
-Tre­nut­no su u azi­lu zbri­nu­ta 223 psa. Ka­da je ri­ječ o sred­stvi­ma ko­ja do­bi­ja­mo iz bu­dže­ta, ona su za­i­sta ne­do­volj­na. No, taj ma­njak od 50 od­sto, ko­li­ko je neo­p­hod­no da se psi tre­ti­ra­ju na hu­man na­čin, na­dok­na­đu­je­mo za­hva­lju­ju­ći po­mo­ći na­ših pri­vred­ni­ka, od­no­sno pro­iz­vo­đa­ča me­sa, ko­ji ot­pat­ke iz­dva­ja­ju za azil. Po­zna­to je da naj­ve­ći tro­šak sva­kog azi­la pred­sta­vlja na­bav­ka hra­ne za pse. Po­red hra­ne, po­treb­ne su i do­na­ci­je u vi­du ve­te­ri­nar­skih po­tre­ba, in­jek­ci­ja i vak­ci­na, zr­na­ste hra­ne… Ko­li­ko je va­žna fi­nan­sij­ska pot­po­ra, po­tvr­đu­je po­da­tak da mi­ni­mal­ni go­di­šnji tro­ško­vi azi­la pre­la­ze 44.000 eura. Mi smo je­di­ni azil ko­ji ima za­po­sle­nog ve­te­ri­na­ra i ko­ji di­rekt­no od pr­ve fa­ze pa na­da­lje is­pra­ti sva­kog psa- ka­zao je Bo­nić.
On je is­ta­kao da je naj­ve­ći po­mak u ra­du azi­la na­pra­vljen 2014.go­di­ne, ka­da su uspje­li da se iz­bo­re da na oko 450 kva­dra­ta po­sta­ve do­dat­nih 20 po­je­di­nač­nih bok­so­va za pse, pet grup­nih bok­so­va za žen­ke i mla­dun­ce, kao i dva izo­la­ci­o­na za obo­lje­le ži­vo­ti­nje i da do­bi­ju kva­li­tet­ni­ju ve­te­ri­nar­sku ob­ra­du. Re­al­nost je da azil na Di­zda­ri­ci mo­že zbri­nu­ti 100 je­din­ki.
Da se za­po­sle­ni ne­ra­do od­ri­ču pa­sa, svje­do­či i po­da­tak da če­sto dr­že pse u u azi­lu i pre­ko 120 da­na, van za­kon­skog ro­ka. Bo­nić na­gla­ša­va da se ov­dje ne ra­di sa­mo o pi­ta­nju sa­vje­sti, već i o kraj­njoj neo­d­go­vor­no­sti lju­di pre­ma sop­stve­nim kuć­nim lju­bim­ci­ma.
Iako, po­hva­le na ra­čun ra­da her­ceg­nov­skog azi­la plju­šte ne sa­mo od Udru­že­nja za za­šti­tu ži­vo­ti­nja, re­sor­nog mi­ni­star­stva i broj­nih in­spek­ci­ja, po­moć gra­đa­na ne sa­mo da sti­že pod­jed­na­kim in­ten­zi­te­tom već oni po­ka­zu­ju sve ma­nje bri­ge za lju­bim­ce, pa na her­ceg­nov­skim ogla­snim ta­bla­ma re­dov­no osvi­ću ogla­si s oba­vje­šte­njem da je pas iz­gu­bljen.
To­kom ove se­zo­ne na her­ceg­nov­skim uli­ca­ma bi­lo je pri­mjet­no vi­še ra­snih pa­sa sa ogr­li­ca­ma, ko­je su vla­sni­ci ili osta­vi­li ili iz­gu­bi­li usljed ne­bri­ge, od­no­sno ne­po­što­va­nja za­ko­na da se pas mo­ra dr­ža­ti na po­vod­cu to­kom šet­nje. Iz „Či­sto­će“ su, pre­ko Ko­mu­nal­ne po­li­ci­je, pod­ni­je­li vi­še pre­kr­šaj­nih pri­ja­va pro­tiv po­zna­tih vla­sni­ka, ko­ji su na­pu­sti­li svo­je kuć­ne lju­bim­ce.K.M.


Sa­rad­nja s NVO mo­ra bi­ti bo­lja

Go­vo­re­ći o sa­rad­nji sa NVO sek­to­rom, pri­zna­je sop­stve­nu gre­šku.
-Iskre­no, pro­blem ni­je u nji­ma ne­go u na­ma. Mi tra­ži­mo i mo­ra­mo tra­ži­ti po­moć ja­kih NVO, pa ne­ka nas i kon­tro­li­šu, oni ima­ju pro­dor­kad je ri­ječ o udo­mlja­va­nju pa­sa u ino­stran­stvu, što sva­ka­ko tre­ba da is­ko­ri­sti­mo, jer nas taj dio po­seb­no in­te­re­su­je- ka­že Bo­nić.