U pe­tak o tak­si
Od­bor­ni­ci Skup­šti­ne alo bi u pe­tak da se iz­ja­sne o pred­lo­gu iz­vr­šne vla­sti za po­ve­ća­nje bo­ra­vi­šne tak­se. Ka­ko se na­vo­di u od­lu­ci, ta tak­sa bi se u na­red­noj go­di­ni po­ve­ća­la sa sa­da­šnjih 50 cen­ti na 70 cen­ti dnev­no, od­no­sno oko 40 od­sto, pre­no­si Ul-in­fo. Po osno­vu bo­ra­vi­šne tak­se ove go­di­ne je u Ul­ci­nju na­pla­će­no oko 300 hi­lja­da eura.
Pre­ma pla­nu Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je, u na­red­noj go­di­ni će se po tom osno­vu pri­ku­pi­ti 23 od­sto vi­še no­va­ca ne­go ove, od­no­sno 366 hi­lja­da eura.D.M.

Ne že­le po­sao sa ugljem
Nor­ve­ški dr­žav­ni in­ve­sti­ci­o­ni fond, po­zna­ti­ji kao Naft­ni fond, okre­nuo je le­đa ula­ga­nji­ma u ak­ci­je još 15 kom­pa­ni­ja či­je je po­slo­va­nje u ve­zi sa ugljem, a uglav­nom se ra­di o sje­ver­no­a­me­rič­kim i azij­skim pred­u­ze­ći­ma. Nor­ve­ški par­la­ment gla­sao je u ju­nu pro­šle go­di­ne da fond iza­đe iz po­slo­va­nja s ugljem, tra­že­ći da zbog uti­ca­ja na oko­li­nu pro­da udje­le u ru­dar­skim i ener­get­skim kom­pa­ni­ja­ma ko­je ge­ne­ri­šu vi­še od 30 od­sto pro­iz­vo­da ili pri­ho­da iz tog fo­sil­nog go­ri­va, štet­nog po oko­li­nu, pre­no­si Ka­pi­tal.ba. Naft­ni fond, naj­ve­ći na svi­je­tu, tre­nut­no upra­vlja imo­vi­nom vri­jed­nom oko 835,6 mi­li­jar­di eura.D.M.

Pad vri­jed­no­sti
Iz­nos ukup­nog bo­gat­stva u naj­bo­ga­ti­jim čla­ni­ca­ma euro­zo­ne po­ras­tao je od iz­bi­ja­nja du­žnič­ke kri­ze u tom blo­ku. Naj­si­ro­ma­šni­je po­ro­di­ce su se su­o­či­le sa naj­ve­ćim pa­dom vri­jed­no­sti nji­ho­ve imo­vi­ne, po­ka­zu­ju ob­ja­vlje­ni re­zul­ta­ti an­ke­te Evrop­ske cen­tral­ne ban­ke (ECB).
Re­zul­ta­ti su po­ka­za­li da je pet od­sto naj­bo­ga­ti­jih do­ma­ćin­sta­va u euro­zo­ni po­sje­do­va­lo 37,8 od­sto ne­to bo­gat­stva u 2014. go­di­ni, što je vi­še u od­no­su na 37,2 od­sto iz 2010. go­di­ne. Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da je pet od­sto naj­si­ro­ma­šni­jih u svom vla­sni­štvu ima­lo sa­mo dug. Pro­du­že­ni du­žnič­ki pro­ble­mi po­ve­ća­li su ne­jed­na­kost, jer su pe­ri­fer­ne čla­ni­ce po­put Ita­li­je, Špa­ni­je, Por­tu­ga­li­je i Grč­ke po­sr­ta­le, dok su se dru­ge, po­put Nje­mač­ke, br­že opo­ra­vlja­le, pre­no­se agen­ci­je.
Pro­sječ­no bo­gat­stvo jed­nog do­ma­ćin­stva u euro­zo­ni je pa­lo oko de­set od­sto na 104,1 hi­lja­du eura u če­ti­ri go­di­ne, za­ključ­no sa 2014. go­di­nom, i to uglav­nom zbog pa­da ci­je­na ne­kret­ni­na. Taj za­o­kret je na­ro­či­to bio ve­li­ki u Grč­koj i na Ki­pru, gdje je pro­sječ­no bo­gat­stvo sma­nje­no oko 40 od­sto. D.M.

Sko­či­lo po­vje­re­nje
Po­vje­re­nje po­tro­ša­ča u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma (SAD) sko­či­lo je na naj­vi­ši ni­vo od 2004. go­di­ne, po­što se ši­ri ta­las op­ti­mi­zma me­đu Ame­ri­ka­na­ca u ve­zi nji­ho­vih fi­nan­si­ja. Ta­ko­đe, po­sto­ji i op­ti­mi­zam u šan­sa­ma ame­rič­ke eko­no­mi­je na­kon po­bje­de Do­nal­da Trum­pa na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma, pre­no­si Tan­jug.
Uni­ver­zi­tet Mi­či­gen sa­op­štio je da je nje­gov ko­nač­ni in­deks ras­po­lo­že­nja po­tro­ša­ča po­ras­tao na 98,2 po­e­na sa no­vem­bar­skih 93,8 po­e­na. In­fla­tor­na oče­ki­va­nja u na­red­nih pet do de­set go­di­na pa­la su na re­kord­no ni­zak ni­vo.D.M.