Vla­da ni­je pri­mje­nji­va­la mje­re šted­nje ka­da su u pi­ta­nju ras­ho­di za uslu­ge, pa je bu­džet za te stav­ke pred­vi­đen na 71,7 mi­li­o­na eura i ve­ći je u od­no­su na ovo­go­di­šnji za 11,7 mi­li­o­na eura.
Ta­ko je za slu­žbe­na pu­to­va­nja pla­ni­ra­no da se po­tro­ši 5,38 mi­li­o­na eura, što je za 160 hi­lja­da eura vi­še ne­go ove, a za ko­mu­ni­ka­ci­o­ne uslu­ge, od­no­sno te­le­fo­ne 5,75 mi­li­o­na, što je ukup­no oko 11 mi­li­o­na eura. Tro­ško­vi re­pre­zen­ta­ci­je su pla­ni­ra­ni na 565,6 hi­lja­da eura, što je 46 hi­lja­da vi­še ne­go ove go­di­ne. Isto­vre­me­no, Vla­da je uz bu­džet pred­lo­ži­la ne­ko­li­ko za­ko­na i mje­ra ko­ji­ma že­li da ušte­di oko 130 mi­li­o­na, pre­ko le­đa gra­đa­na ko­ji ži­ve is­pod pro­sje­ka. Ta­ko su sma­nje­njem na­kna­da za maj­ke sa tro­je i vi­še dje­ce pla­ni­ra­li da ušte­de 16 mi­li­o­na eura, a od­la­ga­njem pri­mje­ne za­ko­na za dječ­je do­dat­ke na go­di­nu da­na 1,6 mi­li­o­na. Uz to, po­ve­ća­li su ak­ci­ze na go­ri­vo za de­vet cen­ti i ne­će ob­ra­ču­na­va­ti mi­nu­li rad za­po­sle­ni­ma u jav­nom sek­to­ru u 2017.
Osta­le ras­ho­de za uslu­ge či­ne ban­kar­ske uslu­ge za šta je pred­vi­đe­no 4,54 mi­li­o­na. Na uslu­ge pre­vo­za po­tro­ši­će se 1,2 mi­li­o­na, 160 hi­lja­da vi­še ne­go ove go­di­ne, a za uslu­ge usa­vr­ša­va­nja 1,4 mi­li­o­na, 100 hi­lja­da vi­še. Za osta­le uslu­ge je pla­ni­ra­no 8,4 mi­li­o­na.
Naj­ve­će po­ve­ća­nje ka­da su u pi­ta­nju ras­ho­di za uslu­ge je kod stav­ke kon­sul­tant­ske uslu­ge, pro­jek­ti i stu­di­je, za šta se na­red­ne go­di­ne pla­ni­ra po­tro­ši­ti 40 mi­li­o­na eura, što je 11,3 mi­li­o­na eura vi­še ne­go ove go­di­ne. Po­ve­ća­nje tro­ško­va od 1,1 mi­li­o­na pla­ni­ra­no je kod advo­kat­skih, no­tar­skih i prav­nih uslu­ga. U 2017. će se za te vr­ste uslu­ga po­tro­ši­ti 4,47 mi­li­o­na, dok je ove pla­ni­ra­no 3,35 mi­li­o­na.
Pred­lo­gom Za­ko­na o bu­dže­tu za na­red­nu go­di­nu Vla­da je po­red sma­nji­va­nja na­kna­da za maj­ke i od­la­ga­nja is­pla­te dječ­jeg do­dat­ka za dje­cu ne­za­po­sle­nih ro­di­te­lja, pla­ni­ra­la sma­nji­va­nje iz­da­ta­ka za do­dat­ke dje­ci ko­ri­sni­ka so­ci­jal­nih da­va­nja, bor­ce, so­ci­jal­no naj­u­gro­že­ni­je po­ro­di­ce, ali i po­ro­di­lje.
U 2017. pla­ni­ra­no je da se na ime dječ­jeg do­dat­ka po­tro­ši 3,5 mi­li­o­na, što je čak 1,3 mi­li­o­na ma­nje ne­go u 2016. ka­da je taj iz­da­tak bio 4,8 mi­li­o­na. Vla­da je ri­je­ši­la da sma­nji i iz­da­tak na ime „bo­rač­ko-in­va­lid­ske za­šti­te” sa ra­ni­jih 7,8 na se­dam mi­li­o­na, od­no­sno za 800 hi­lja­da. Dra­stič­no sma­nji­va­nje bi­lje­ži se i na po­zi­ci­ji za ma­te­ri­jal­no obez­bje­đe­nje po­ro­di­ce, od­no­sno naj­u­gro­že­ni­ju ka­te­go­ri­ju sta­nov­ni­štva. Na ime tog da­va­nja Vla­da je pla­ni­ra­la da u 2017. po­tro­ši 11.360.000 eura, a ove go­di­ne taj iz­da­tak je bio pro­jek­to­van na 16.200.000 eura. To pred­sta­vlja sma­nji­va­nje od čak 4.840.000 eura. Vla­da će i da šte­di na po­ro­dilj­skim od­su­stvi­ma, pa je za tu na­mje­nu pla­ni­ran iz­da­tak na iz­nos od 15, umje­sto ra­ni­jih 17 mi­li­o­na, da­kle dva mi­li­o­na ma­nje. Na ime iz­dat­ka po­bolj­ša­nja is­hra­ne dje­ce u pred­škol­skim usta­no­va­ma pla­ni­ra­no je 925.000 eura, što je na ni­vou ove go­di­ne. Na dru­goj stra­ni po­ve­ća­na su iz­dva­ja­nja za tu­đu nje­gu i po­moć sa ovo­go­di­šnjih 10.650.000 eura na 21.400.000. Ta­ko­đe, vi­še nov­ca će da­ti za iz­dr­ža­va­nje šti­će­ni­ka u do­mo­vi­ma i to 4.030.625 eura, umje­sto ra­ni­jih 3.230.625 eura. Za osta­la pra­va iz obla­sti so­ci­jal­ne za­šti­te Vla­da pla­ni­ra da po­tro­ši 51.500.000 eura, gdje spa­da­ju i na­kna­de za maj­ke, kao i jed­no­krat­ne nov­ča­ne po­mo­ći.
Pot­pred­sjed­nik De­mo­kra­ta Mo­mo Ko­pri­vi­ca ka­zao je da Vla­da kre­i­ra ilu­zi­ju da ne­ma nov­ca za so­ci­jal­ne po­tre­be.
– Ako la­že vlast, ne la­že bu­džet. Pi­ta­nje je ka­ko to ima pre­ko pet mi­li­o­na za slu­žbe­na pu­to­va­nja, a ne­ma za so­ci­jal­na da­va­nja si­ro­ti­nji. To go­vo­ri da bu­džet ni­je ni raz­voj­ni, ni so­ci­jal­ni, već par­to­krat­ski i funk­ci­o­ner­ski. Ču­va se kom­for bi­ro­kra­ti­je i funk­ci­o­ne­ra, a žr­tvu­je hljeb si­ro­ti­nje. Vla­da­ju­ći po­li­ti­ča­ri su sklo­ni da sta­ve hi­po­te­ku na bu­duć­nost si­ro­tinj­ske dje­ce da ne bi mo­ra­li se­bi ste­za­ti ka­iš – ka­zao je Ko­pri­vi­ca za „Dan”.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ka­da se go­vo­ri o šted­nji i po­šte­nom tro­še­nju bu­džet­skog nov­ca, sva­ko, pa i vlast, mo­ra da poč­ne od se­be.
– Po­sla­ni­ci De­mo­kra­ta su se jav­no i na te­me­lju zva­nič­ne par­tij­ske od­lu­ke od­re­kli svih pri­vi­le­gi­ja u ve­zi slu­žbe­nih te­le­fo­na i auto­mo­bi­la. Tu se ostva­ru­je ušte­da od oko 60.000 eura ili 1.900 dječ­jih do­da­ta­ka ko­ji će bi­ti us­kra­će­ni dje­ci ne­za­po­sle­nih bez so­ci­jal­nog pri­ma­nja – na­veo je Ko­pri­vi­ca.
Pred­stav­nik SDP-a Če­do Ra­di­če­vić sma­tra da Vla­da, kao u po­pu­lar­nom stri­pu „Alan Ford”, uzi­ma od naj­si­ro­ma­šni­jih da bi do­di­je­li­la naj­bo­ga­ti­jem, od­no­sno pri­vi­le­gi­ra­nom slo­ju u dr­ža­vi.
– Da ni­šta ni­je slu­čaj­no i u tom stri­pu po­sto­ji „Broj 1”, baš kao i u Cr­noj Go­ri. Sin­drom neo­li­be­ral­ne eko­no­mi­je sve vi­še pro­duk­ci­je, la­ti­no­a­me­rič­ki ka­pi­ta­li­zam u kom bu­kval­no ne po­sto­ji sred­nji sloj i sve se sve­lo na ma­li broj me­ga bo­ga­ta­ša i svi osta­li se bo­re za pu­ko pre­ži­vlja­va­nje. Set mje­ra pred­vi­đe­nih za sa­na­ci­ju bu­dže­ta di­rek­no po­ga­đa is­klju­či­vo naj­ra­nji­vi­ji sloj, a u isto vri­je­me se uve­ća­va­ju da­va­nja za po­li­tič­ke stran­ke i dr­žav­ne slu­žbe­ni­ke, ta­ko da pro­jek­to­va­ni bu­džet­ski tro­ško­vi za slu­žbe­na pu­to­va­nja i te­le­fo­ne u vi­si­ni od 11 mi­li­o­na po­ka­zu­ju ba­ha­tost re­ži­ma ko­ji ne­ma ele­men­tar­nog slu­ha za naj­ra­nji­vi­je slo­je­ve u dr­ža­vi – re­kao je Ra­di­če­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, oči­gled­no je da se u na­ro­du sve vi­še aku­mu­li­ra ogrom­na ener­gi­ja ne­za­do­volj­stva i da je vr­lo mo­gu­će da, kroz pro­te­ste ko­ji su na­ja­vlje­ni za sle­de­ću sed­mi­cu, mo­že eska­li­ra­ti na ni­vo ko­ji se ne­će mo­ći kon­tro­li­sa­ti.
B.Ma.–D.M.-M.S.


Po­li­ti­ka po­dje­le pli­je­na

Ko­pri­vi­ca je na­veo da su uzro­ci ova­kvog sta­nja bu­džet­skih iz­da­ta­ka ti što je po­li­ti­ka shva­će­na kao po­dje­la pli­je­na, a ne kao ostva­ri­va­nje jav­nog do­bra.
– To je vla­da­ju­ći do­ži­vljaj po­li­ti­ke ko­ja bu­džet shva­ta kao za­jed­nič­ki re­zer­vo­ar bi­ro­kra­ti­je i gar­ni­tu­re na vla­sti – na­veo je on.
Dru­go, ka­ko je ka­zao, bu­džet li­nij­skih stav­ki i tra­di­ci­o­nal­ni prin­cip bu­džet­skog pla­ni­ra­nja „od do­lje ka vr­hu” do­dat­no pod­sti­če ra­sip­ni­štvo.
– Pred­lo­zi tro­še­nja bu­džet­skog nov­ca od stra­ne po­je­di­nač­nih in­sti­tu­ci­ja se par­ci­jal­no i bez sa­gle­da­va­nja ukup­ne sli­ke i cje­li­ne dru­štve­nih po­tre­ba sli­va­ju u Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja. Na taj na­čin se ma­lo vo­di ra­ču­na o ukup­nim po­sle­di­ca­ma i mo­guć­no­sti­ma bu­džet­ske po­tro­šnje. Vri­je­me je da se uve­de pro­gram­sko bu­dže­ti­ra­nje. To je bu­džet ori­jen­ti­san na re­zul­ta­te, a ne sa­mo na utro­ške i on pri­mje­nju­je prin­cip „od vr­ha ka do­lje”. To zna­či da pr­vo tre­ba utvr­di­ti dru­štve­ne po­tre­be i oče­ki­va­ne učin­ke od tro­še­nja bu­džet­skog nov­ca, pa tek on­da iz­vo­di­ti za­ključ­ke o to­me ko­ji su iz­da­ci nu­žni za to i u ko­joj mje­ri, uklju­ču­ju­ći slu­žbe­na pu­to­va­nja. Ti­me bi se uveo red u bu­džet­sko pla­ni­ra­nje i spu­ta­lo ra­sip­ni­štvo. A kod nas se iz go­di­ne u go­di­nu re­pri­zi­ra­ju ra­sip­nič­ki iz­da­ci bez obra­zlo­že­nja po­tre­be za nji­ma – is­ta­kao je Ko­pri­vi­ca.


Rad­nič­ka par­ti­ja pozvala narod pred Skupštinu

Na dan ka­da se u Skup­šti­ni bu­de usva­jao za­kon o bu­dže­tu Rad­nič­ka par­ti­ja će or­ga­ni­zo­va­ti pro­test is­pred Skup­šti­ne, zbog, ka­ko je ra­ni­je sa­op­šte­no iz te par­ti­je, vla­di­nih mje­ra šted­nje, ko­je pred­sta­vlja­ju udar na kuć­ne bu­dže­te naj­ši­reg slo­ja dru­štva.
– Na­ja­vlje­nim Za­ko­nom o bu­dže­tu ugro­že­ni su svi, po­čev od maj­ki sa tro­je i vi­še dje­ce ko­ji­ma su na­dok­na­de uma­nje­nje za 25 od­sto, rad­ni­ka u jav­nom sek­to­ru ko­ji će osta­ti bez na­dok­na­de za mi­nu­li rad ta­ko da će im za­ra­de bi­ti uma­nje­nje od 12,5 za 20 go­di­na rad­nog sta­ža pa do 32,5 od­sto za 40 go­di­na rad­nog sta­ža, da bi pre­ko po­ve­ća­na ak­ci­za za go­ri­vo bi­li po­go­đe­ni svi gra­đa­ni jer će ovo po­sku­plje­nje bi­ti ge­ne­ra­tor svih osta­lih po­sku­plje­nja na­e­le­men­tar­ni­jih ži­vot­nih na­mir­ni­ca - sa­op­štio je li­der Rad­nič­ke par­ti­je Jan­ko Vu­či­nić.


Da­nas pro­test USSCG

Uni­ja slo­bod­nih sin­di­ka­ta or­ga­ni­zo­va­će da­nas u 14 sa­ti pro­test na pla­tou is­pred Skup­šti­ne zbog vla­di­nih mje­ra eko­nom­ske po­li­ti­ke.
Pred­stav­ni­ci USSCG po­zva­li su čla­no­ve i sve gra­đa­ne da se pri­dru­že pro­te­stu. Ge­ne­ral­ni se­kre­tar USSCG Sr­đa Ke­ko­vić ka­zao je da se za pro­test ni­je­su po­seb­no pri­pre­ma­li, iz raz­lo­ga što sma­tra­ju da pred­lo­že­ne mje­re po­ga­đa­ju sve.
– Go­di­na­ma smo kao USSCG go­vo­ri­li da Vla­da tre­ba da bra­ni bu­džet sa pri­hod­ne stra­ne, ko­nač­no rast jav­nog du­ga ni­je­su iza­zva­li gra­đa­ni, ne­go Vla­da svo­jom pro­jek­ci­jom grad­nje auto­pu­ta, pri če­mu, em što smo pro­jek­to­va­li, em na­kon to­ga oslo­ba­đa­li in­ve­sti­to­ra i po­di­zvo­đa­če. Mi­sli­mo da ne­ko ko slo­vi kao do­bar do­ma­ćin mo­ra da vo­di ra­ču­na o to­me da ako ne za­du­žu­je mo­ra da na­đe na­čin ka­ko da nas raz­du­ži. To što uda­ra­ju na so­ci­ja­lu i na za­ra­de za­po­sle­nih kroz mi­nu­li rad za nas je ne­pri­hva­tlji­vo, a na­da­mo se i za na­še su­gra­đa­ne – ka­zao je Ke­ko­vić za TV Vi­je­sti.
On je ka­zao da uko­li­ko se na pro­te­stu po­ja­vi do­vo­ljan broj gra­đa­na, a par­la­ment ipak usvo­ji pred­lo­že­ne mje­re šted­nje, USSCG će or­ga­ni­zo­va­ti pro­test na kom će tra­ži­ti ostav­ku Vla­de.
– Sad je sa­mo na gra­đa­ni­ma da li sma­tra­ju da je ono što mi ra­di­mo u USSCG po­vodom tih mje­ra ja­sna po­ru­ka Vla­di, ako sma­tra­ju da je­ste oni će do­ći, ako do­đu, mi ide­mo da­lje, uko­li­ko ne do­đu, mi iz­vo­di­mo za­klju­čak da gra­đa­ni sma­tra­ju da su mje­re eko­nom­ske po­li­ti­ke ko­je vla­da pred­u­zi­ma odr­ži­ve i na na­ma osta­je da ih bra­ni­mo prav­nim pu­tem, jer ina­če sma­tra­mo da su ne­ki za­ko­ni ko­je je vla­da pred­lo­ži­la par­la­men­tu, po­put iz­mje­na Za­ko­na o so­ci­jal­noj i dje­či­joj za­šti­ti i Za­ko­na o za­ra­da­ma u jav­nom sek­to­ru, ne­u­stav­ni, i osta­je nam da se bo­ri­mo pu­tem sud­stva, ali to je na du­gom šta­pu – po­ru­čio je Ke­ko­vić.
J.V.