Ne­du­žan ro­bi­jao 31 go­di­nu
SAD – Ame­ri­ka­nac Lo­rens Me­ki­ni, ko­ji je pu­šten na slo­bo­du po­sle 31 go­di­ne pro­ve­de­ne u za­tvo­ru iako ni­je po­či­nio ni­ka­kvo kri­vič­no de­lo, do­bio je od­šte­tu od 75 do­la­ra, ja­vio je Si-En-En.
Ok­to­bra 1977. go­di­ne jed­na že­na u Mem­fi­su je si­lo­va­na. Bi­la su dva na­pa­da­ča, a kao jed­nog je iden­ti­fi­ko­va­la svog kom­ši­ju, Lo­ren­sa Me­ki­ni­ja, ko­ji je ta­da imao 22 go­di­ne.
Osu­đen je za si­lo­va­nje i raz­boj­ni­štvo, i 1978. go­di­ne je osu­đen na 115 go­di­na za­tvo­ra.
Ka­sni­je, me­đu­tim, ana­li­zom DNK je utvr­đe­no da je ne­vin, ta­ko da je pu­šten na slo­bo­du 2009. go­di­ne, a od za­tvo­ra u Te­ne­si­ju do­bio je ček na 75 do­la­ra da „po­no­vo za­poč­ne svoj ži­vot”.
– Ni­je­sam imao lič­nu kar­tu, ta­ko da mi je tre­ba­lo tri mje­se­ca da unov­čim tih 75 do­la­ra – re­kao je Me­ki­ni za Si-En-En.
Me­ki­ni sa­da ima 61 go­di­nu i tra­ži od dr­ža­ve Te­ne­si da mu is­pla­ti mi­li­on do­la­ra, za­to što je po­gre­šno osu­đen.(Tan­jug)

Kan­di­da­ta za pred­sjed­ni­ka po­suo bra­šnom
PA­RIZ – Biv­šeg pre­mi­je­ra i sa­da­šnjeg kan­di­da­ta za pred­sjed­ni­ka Fran­cu­ske Ma­nu­e­la Val­sa je u Stra­zbu­ru je­dan stu­dent po­suo bra­šnom po li­cu.
Po­si­pa­ju­ći ga bra­šnom, stu­dent je re­kao Va­la­su da gra­đa­ni ne­će „za­bo­ra­vi­ti stav tri čla­na 49”. Na­pa­dač je ubr­zo pri­ve­den.
Na­vo­di se da je Vals ne­dav­no na­ja­vio da će, ako po­sta­ne fran­cu­ski pred­sjed­nik, od­mah po­kre­nu­ti po­stu­pak za bri­sa­nje sta­va tri čla­na 49 Usta­va Fran­cu­ske, ko­ji je sam ko­ri­stio vi­še ne­go ije­dan pre­mi­jer pri­je nje­ga, pre­nio je „Blic”.
Tim čla­nom je omo­gu­će­no da fran­cu­ski pre­mi­jer pre­u­zme od­go­vor­nost za pred­lo­že­ni za­kon i da taj za­kon stu­pi na sna­gu bez gla­sa­nja u par­la­men­tu.(RTS)

Sno­u­den u kon­tak­tu sa Ru­si­ma
Biv­ši sa­rad­nik ame­rič­ke Agen­ci­je za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost (NSA) Edvard Sno­u­den „imao je i još uvi­jek ima” kon­tak­te sa ru­skim oba­vje­štaj­nim slu­žba­ma, na­vo­di se u dje­lo­vi­ma iz­vje­šta­ja Ko­mi­te­ta za oba­vje­štaj­ne po­slo­ve Pred­stav­nič­kog do­ma Kon­gre­sa SAD.
U do­ku­men­ti­ma sa ko­jih je ski­nu­ta ozna­ka po­vjer­lji­vo­sti do­da­je se da je Pen­ta­gon ot­krio 13 ne­i­me­no­va­nih bez­bjed­no­snih pro­ble­ma vi­so­kog ri­zi­ka, ko­je je Sno­u­den iza­zvao ob­ja­vlji­va­njem u me­di­ji­ma vi­še de­se­ti­na hi­lja­da naj­o­sje­tlji­vi­jih do­ku­me­na­ta ame­rič­ke agen­ci­je za pri­slu­ški­va­nje NSA.
U iz­vje­šta­ju se upo­zo­ra­va da, uko­li­ko su Ki­ne­zi i Ru­si do­bi­li pri­stup ma­te­ri­ja­li­ma po­ve­za­nim sa tim pro­ble­mi­ma, „ame­rič­ki voj­ni­ci će bi­ti u ve­ćem ri­zi­ku u sva­kom bu­du­ćem su­ko­bu”.
Sno­u­de­nov advo­kat Ben Vi­zner od­ba­cio je kao „zlu­ra­du be­smi­sli­cu” dje­lo­ve iz­vje­šta­ja Ko­mi­te­ta za oba­vje­štaj­ne po­slo­ve Pred­stav­nič­kog do­ma Kon­gre­sa SAD.
Sno­u­den ži­vi u Mo­skvi, gdje je do­bio azil na­kon što je 2013. go­di­ne obje­lo­da­nio po­vjer­lji­va do­ku­men­ta o ame­rič­kom glo­bal­nom pro­gra­mu pra­će­nja, pod­sje­ća Roj­ters
(RTS)